Izvor: MC Bor, 04.Avg.2010, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CEO VELIKI RAT U OBJEKTIVU RISTE MARJANOVIĆA
Bilo je proleće 1916. godina, izložba ratne fotografije u Parizu. Autor je Risto Marjanović, urednik fotografije najčitanijeg lista tog doba na svetu Wujorr heralda, čije je sedište za Evropu bilo u Parizu.
O Ristinim fotografijama pisao je poznati engleski književnik Gilbert Kejt Česterton, u visokotiražnom Ilustrejdind London wuzu.
-To su fotografije koje od svih savezničkih najviše zaslužuju da se nazovu istorijskim slikama.
Ove fotografije su povećale ogromno interesovanje i simpatije za Srbe i njihovu državu. Zapanjen od čuda bio je nadobudni nemački general August foh Makenzen, koji je objavio celom svetu da je izvršio naredbu svog cara Viljema u pokoravanju i uništavanju Srba. Odakle sad vojska?
Najviše su ga bunile fotografije srpske vojske na njihovom oporavku na Solunskom frontu. Ostalo ih je šest divizija od šesto-mesečnog povlačenja kroz krševitu i hladnu Albaniju. Nisu svi umrli, kako je neprijatelj mislio. Evo ih na slikama, u novinama. Prvo i jedino svedočanstvo da je Srbija još živa.
I sam Risto Marjanović je bio iscrpljen od povlačenja kroz albanske gudure.Na obali Jadrana jedva je ulazio u brod spasa. Na samom ulazu srpski ga je oficir sumnjičavo pogledao, bio je nepropisno obučen. Imao je na glavi oficirsku kapu, a oficir nije bio. Nosio je kravatu, a na sebi pocepani šinjel. Usledilo je pomalo šeretsko i neuobičajeno pitanje oficira:
- Zemljače, kojoj ti jedinici pripadaš?
- Ni jednoj, poručniče...
Ili, ako baš hoćeš, svim našim jedinicama. Izvoli ovaj papir pa ćeš videti...
Na papiru, sa zaglavljem Vrhovne srpske komande, pisalo je: Propusnica - g. Risto Marjanović, dopisnik – fotoreporter Wujork heralda, ovlašćen je od Vrhovne komande da se može baviti na vojišnoj prostoriji.
U potpisu je stajalo Dragutin T. Dimitrijević Apis, obaveštajni oficir u Ministarstvu vojske.
Pročitavši ovo srpski oficir se naglo promenio u odnosu prema Risti.
- Oprostite, pa to ste vi! Mnogo ste mi propali. Mi smo se upoznali na Ceru... Znate kad ste slikali moju bateriju. Pomagale su nam i žene da se haubice izguraju... I sad mislim da to nije baš zgodno da se na slici u svetu vidi kako srpskoj artiljeriji žene guraju topove...
- Eh, poručniče – uzvratio - je Risto – znam ja bolje šta je zgodno. Žene jesu žene, ali su i narod. Pa, ako već branite narod, šta je tu loše što vam narod pomaže. Srećna je vojska koja ima takav narod. U svetu ćete dobiti samo naklonost za vašu borbu.
Ristu Marjanovića, uglednog Parižanina, prepoznao je i kapetan broda. Bio je oduševljen i odmah mu dao na raspolaganje svu udobnost tog doba na ratnom brodu. Marjanović je to koristio da neumorno radi...
.jpg)
