Izvor: Vostok.rs, 18.Feb.2012, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba na licu mesta
18.02.2012. -
Avganistanskim narkoticima se treba suprotstavljati zajedno – ne presretanjem isporuka, već uništavanjem useva i proizvodnje. Inače to nije borba protiv bolesti, već protiv njenih simptoma, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na Trećoj ministarskoj konferenciji Pariskog pakta o presecanju rasprostiranja nakrotika avganistanskog porekla.
Rusija je jedna od onih koji primaju na sebe glavni udarac avganistanskog prometa narkotika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << U zemlju se svake godine uvozi oko 500 tona narkotika, u zemlje EU 700 tona. Ovaj problem odavno je prerastao regionalne razmere. Svetski promet narkotika, po raznim podacima, iznosi najmanje 800 milijardi dolara godišnje. 2003. godine na inicijativu Francuske održana je prva konferencija ministarskog nivoa – Pariski pakt. Njegov osnovni zadatak bila je borba na presecanju nezakonitog prometa heroina i drugih opijata avganistanskog porekla. Nezakoniti promet narkotika i zloupotreba njih odavno su bili podignuti u rang najozbiljnijih pretnji po mir i stabilnost. Ali svake godine problem se čini sve užasnijim. 2011. godine proizvodnja narkotika u Avganisanu skočila je za 40% - skoro do 6 hiljada tona, izjavio je šef ruske diplomatije.
Zadatak od prvostepenog značaja je uništavanje narkouseva i infrastrukture za proizvodnju narkotika. Ono treba da postane zaista prioritetno u praktičnoj delatnosti Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti i u tesnom kontaktu sa avganistanskom vladom. Nesumnjivo, treba reagovati i na složenu situaciju koja postoji po čitavoj maršruti prometa narkotika koji potiče iz Avganistana, ali bez strogih mera uništavanja narkouseva, kako se to čini, na primer, u Kolumbiji, mi ćemo se boriti protiv simptoma, a ne protiv same bolesti.
Usevi maka pretvaraju se u narkotike ne sami po sebi. Za to su neophodni hemijski preparati. U 90% slučajeva oni idu iz evropskih preduzeća hemijske industrije. Presecanje prometa ovih preparata značajno će potkopati finansijsko-ekonomsku bazu narkoindustrije, uveren je Lavrov.
Pozivamo na to da se, koristeći mehanizme Pariskog pakta, u partnerstvu za biznisom, pre svega hemijskom i farmaceutskom idustrijom, nađe način da se efikasno i bez štete po međunarodnu trgovinu reši problem nezakonitog prometa hemijskih supstanci za proizvodnju narkotika, između ostalog iz kanala unutrašnje potrošnje. Predlažem da se poruči ekspertima i Sekretarijatu da prorade pitanje pokretanja projekta u okviru UN na jačanju državno-privatnog partnerstva za sprečavanje nezakonitog prometa anhidrida sirćetne kiseline.
Na današnji dan Pariški pakt objedinjuje oko 60 zemalja i oko 20 međunarodnih orgnanizacija. Borba protiv prometa narkotika, kao i opasnost koja potiče od njega, treba da poprimi svetske razmere. Takođe Moskva je uverena da je neophodno jačanje regionalne saradnje. Akcije UN treba da budu koordinisane sa drugim organizacijama – ŠOS, ODKB, EvrAzES i ZND.
Bilo bi korisno uspostaviti konačno antinarkotičku saradnju u formatu ODKB i NATO-a. Mi predlažemo to već niz godina, ali jasnog odgovora od NATO-a nema. Nama je važno da shvatimo: ili smo ravnopravni partneri koji poštuju međusobne interese, ili je Alijansa spremna da sarađuje samo tamo gde joj je korisno, na primer, po pitanjima tranzita.
Prema rezultatima konferencije biće usvojena Bečka deklaracija – akcioni plan Pariskog pakta. Njeni učesnici ponovo su potvrdili nameru da se bore protiv narkotičke opasnosti zajedno, najvažnije je brže preći sa reči na dela.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Pariz
