Izvor: Politika, 08.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolni Le Kleziov roman
Jesenja sezona u Parizu i književne nagrade
Specijalno za „Politiku”
Pariz – I ove su jeseni izlozi u Parizu prepuni knjiga iz najnovije produkcije. U periodu od kraja avgusta do sredine oktobra, izdavači su najavili čak 676 novih romana od kojih je gotovo pet stotina francuskih.
Već je šesta sezonakako se u pogon stavlja ista mašinerija onih čiji je zanat da čitaju i vole knjige, vodedo njih i savetuju. Mašineriju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sačinjavaju specijalizovane ekipe knjižara iz lanaca velikih distribucija kao Virdžin Megastor ili Fire di Nor, udruženi sa novinarima časopisa „Lir”. Njihov cilj je da naprave suženu selekciju od tridesetak knjiga, u kojoj bi trebalo da se nađe ono što je umetnički najuverljivije u tom trenutku. Jedan od putokaza bez kojeg bi se napor običnih čitalaca, pa i ljudi kojima je književnost posao, svodio na utapanje u beskrajnom moru naslova. Rad počinje već u maju sa dolaskom prvih rukopisa. „Svesni smo, naravno, da nemamo vremena da pročitamo sve knjige jesenje produkcije”, naglašava Mod Pionika, jedan od odgovornih stručnjaka za ovogodišnju selekciju, i doaje: „Ono što nam omogućava da anticipiramo uspeh koji je na pomolu jeste vrhunsko poznavanje posla kojim se bavimo!”
Da bi se video nastavak velikog književnog spektakla ostaje samo da se sačeka. „Velika nagrada za roman Francuske akademije” dodeljuje se 30. oktobra, „Femina”, 3. novembra, „Medisis”, 5, a „Gonkur” i „Renodo”, 18. novembra.
Na čelu gotovo svih lista ove godine nalazi se novi roman Olivjea Rolena „Lovac na tigrove”, priča o neverovatnim avanturama slikara Eduara Manea i jednog od njegovih modela. Nesvakidašnjim literarnim kvalitetima, književnom slobodom i originalnošću izdvojio se najmlađi autor ove godine, dvadeset šestogodišnji Žan Batist Del Amo i njegovo „Učenje raskalašnosti”. Fascinantan crni roman, čija se radnja odvija u Parizu 1760. godine, koristi temu društvenog uspona (na sve moguće načine, pa i putem seksa) mladog skorojevića iz provincije, bez prebijene pare u džepu. Vrlo daleko od surove, ali optimistične Balzakove vizije slične teme. Knjiga, poput Ziskindovog „Parfema”, vrlo dugo seća čitaoce na raznovrsne olfaktivne senzacije.
U prošli petak odjeknula je najnovija vest da je jedan od najvećih francuskih pisaca, Žan Mari Gustav Le Klezio ozbiljan kandidat za ovogodišnju Nobelovu nagradu koja će biti saopštena u četvrtak, 9. oktobra. Vest nije „procurila” iz Nobelovog komiteta koji ima reputaciju da je neprobojan već je lansirana na stupcima najuglednijeg švedskog dnevnog lista i emisiji Radio Stokholma. Novinari ovih medija svoje pretpostavke baziraju na uverenju da su Komitetu posebno dragi upravo takvi pisci velikog srca i nesebični, koji znaju da svog čitaoca uzmu za ruku i povedu na put po čitavom svetu. Le Klezio je upravo objavio roman „Tužbalica o gladi”, inspirisan događajima iz života svoje majke, Etel Bren, između 1930. i 1940. godine. U ovom od svojih najpotresnijih romana, Le Klezio odaje počast majci kojoj je materijalna propast njene porodice i glad i beda koju je upoznala dodelila ulogu tragične junakinje.
Dobitnik Gonkurove nagrade 2004. godine za roman „Sunce porodice Skorta” (objavila beogradska „Paideja”, 2005), Loran Gode se svojim poslednjim, petim romanom, ponovo svrstao među deset najuspešnijih ove jeseni. „Vrata pakla” najintimniji i najmračniji od Godeovih tekstova vraća se na mit o Orfeju pozivajući se na niti koje uprkos smrti neraskidivo vezuju roditelje i decu. Zalutali metak u pucnjavi pred školom pogodio je Pepea, šestogodišnjeg dečaka. Bolom uništena dečakova majka, Đulijana, ostaviće mužu dve mogućnosti: da joj daruje krv ubice ili da joj vrati sina...
Da nema velike razlike između dobijene trke i uspešnog romana pokazao je Žan Ešnoz vraćajući se na život jednog od legendarnih imena atletike, češkog maratonca, Emila Zatopeka. Iako ga zanima sudbina sportiste i čoveka kojega je istorija zapamtila kao pojam brzine i istrajnosti, Ešnoz nije Zatopekov biograf. Nastojao je jedino da se previše ne udalji od „stvarnosti jednog vremena”. U romanu „Trčati”, i poglavlja se, poput ritma maratončevog disanja, ubrzavaju i usporavaju.
Čitaocima već dobro poznat po romanima „Kabulske laste” (objavila „Fabrika knjiga” iz Beograda, 2004) i „Atentat”, pisac alžirskog porekla pod pseudonimom Jasmina Kadra, napušta vruće teme aktuelnih zbivanja kakvima se do sada bavio i u svom najnovijem literarnom čedu, „Ono što dan duguje noći”, pokreće pitanja dvostrukog identiteta. Priča novog Kadrinog romana ispripovedana je kroz sudbinu jednog od junaka bolno razapetog između dve ljubavi, prema svom alžirskom poreklu i prema modernoj evropskoj kulturi. Žan-Pol Diboa u romanu „Razumno usklađivanje” prikazuje, uz pokoju notu pesimizma, porodicu u punoj krizi odnosa nakon smrti svog člana. Tek što je preminuo, pokojnik je predao u nasleđe protagonistima ove priče crtu svoga karaktera koju su kod njega najviše mrzeli: sebičnost. Matijas Enar u romanu „Zona” evocira ratove koji bez prestanka potresaju mediteranski region i tragove koje su za sobom ostavili na geografskom prostoru između Bejruta, Zagreba, Jerusalima, Gaze, Beograda, Trsta, Damaska i Istanbula. Njegov narator, Fransis Mirković, progonjen je fantomima sa ratišta u Bosni, iscrpljen nesanicom, alkoholom i drogama: „Istorija je priča o divljim zverima, knjiga sa vukovima na svakoj stranici”.
Mirjana Uaknin
-------------------------------------------------
Pištalo za nagradu „Femina”
Među predlozima za književnu nagradu „Femina”, u grupi stranih romana, nalaze se Vladimir Pištalo sa romanom „Milenijum u Beogradu” i „Ministarstvo boli” Dubravke Ugrešić. Jedna zanimljivost posebno privlači pažnju. Osveženje sezone, Saša Stanišić, ima veliki publicitet i simpatije. Ovaj mladić, rođen 1978. u Višegradu, od početka devedesetih živi u Nemačkoj gde je i napisao – na nemačkom jeziku – svoj prvi roman, „Vojnik i gramofon”. Stanišić, neumorni pripovedač, kroz suze i ljutnju kazuje svoju neizlečivu nostalgiju u zemlji u kojoj nikada nije našao pravo mesto. On pripoveda blago svoga detinjstva u Bosni pre rata, dečje igre, mirise i boje, šale o susedima i kako mu je deda Slavko poklonio mađioničarski šešir kada mu je obećao da sa pričom nikad neće prestati.
[objavljeno: 09/10/2008]
