Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd u objektivu Parižanke Vinsijen
Vinsijen Vergeten, francuska fotoreporterka, posetila Beograd u okviru projekta Vlade Srbije „Primenjena nostalgija”
Vinsijen Vergeten, francuska fotoreporterka, ovih dana posetila je Beograd, kako bi zabeležila ljude, ulice, zgrade i navike Beograđana, i kroz fotografiju prenela doživljaje iz srpske prestonice koji je asociraju na Pariz. U posetu je stigla u okviru projekta Vlade Srbije pod nazivom „Primenjena nostalgija”. Ovaj projekat, osmišljen je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, sa idejom da fotoreporter iz Srbije, paralelno sa kolegom iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom, fotografiše ljude i događaje koji ih podsećaju na rodni grad.
Vinsijen Vergeten, tridesetogodišnja šarmantna Parižanka, kaže da je od prošle nedelje, kada je stigla u Beograd, provela u jurnjavi beogradskim ulicama kako bi što bolje „upila” duh glavnog grada Srbije. I naišla je na dosta razlika u odnosu na rodni Pariz, a najviše ju je impresioniralo ono što, priznaje, nije očekivala – ljudska toplina.
– Osetila sam da se Beograd veoma razlikuje od Pariza, a meni je bilo najvažnije da se upoznam sa ljudima. Kada sam ih upoznala, shvatila sam da su mi veoma bliski i to je sličnost sa Parizom. Po ponašanju, po načinu razmišljanja veoma su slični nama. Fotografisala sam ih u trenucima radosti i na mestima gde se osećaju dobro – kaže Vinsijen Vergeten.
Pored Beograđana, Vinsijen se svideo centar grada, zato što ima široke trotoare za šetnju, za razliku od pariskog gradskog jezgra. Osim toga, Beograđani su u stalnom pokretu, u svako doba dana, čak i u toku standardnog radnog vremena od devet do pet, što u „gradu svetlosti”, ističe Vinsijen, takođe, nije slučaj.
– U Parizu je centar grada biznis-zona, prazna tokom dana. Sviđa mi se i kombinacija novih, modernih zgrada, koje stoje pored starih građevina i istorijskih spomenika. Čini mi se i da su ljudi puni nade i okrenuti budućnosti – kaže Vinsijen.
U svakom slučaju, Beograd je podseća na košnicu, u kojoj se ljudi stalno kreću, čime je nesvesno potvrdila staru konstataciju da Beograđani uglavnom šetaju i piju kafu u toku radnog vremena.
– Stvarno ne znam da li je tako, ali u Parizu u pet sati svi izlaze iz kancelarija i tek onda nastaje velika gužva. Ovde nije tako – objašnjava Vinsijen.
Zapanjila ju je i ljubaznost naših ljudi, posebno kada se susretnu sa objektivom njenog fotoaparata. Bez obzira da li je fotografisala ljude na pijaci, ili kako čitaju novine, ili decu koja se igraju.
– Bilo je dovoljno da im pokažem fotoaparat i oni su želeli da se slikaju, što me je oduševilo. U Francuskoj ljudima morate da objašnjavate zašto to radite, a pogotovo se plaše kada želim da fotografišem decu. Ponašaju se vrlo zaštitnički, plašeći se bez razloga, valjda, da će deca biti zloupotrebljena. Ovde ljudi imaju više poverenja – govori Vinsijen.
Ne može da nađe zamerku Beogradu, čak iako je navodimo da kaže kako je saobraćaj užasan, jer smatra da je i u Parizu gužva ogromna. Jedino joj je zasmetalo što ljudi mnogo puše.
– Od ove godine u Francuskoj je zabranjeno pušenje na javnim mestima i potpuno sam se odvikla od duvanskog dima – kaže Vinsijen.
Vinsijen je juče otputovala u Pariz, gde radi kao slobodni fotoreporter. Kaže da dosta sarađuje sa umetnicima i umetničkim trupama, radi za razne novine i magazine posvećene kulturi, a nedavno je imala i samostalnu izložbu u Parizu. U biografiji joj piše da svojim fotografijama pokušava da dočara svet pun optimizma i elana. Pitamo je da li je u tome uspela dok je radila u Beogradu?
– Kako da ne, zbog divnih ljudi. Recimo, posetila sam i buvlju pijacu u Novom Beogradu. Ti ljudi su prilično socijalno ugroženi, ali tu sam otkrila i njihov ponos. Iako imaju veoma malo, nisam primetila da nemaju nadu, snažni su – objašnjava Vinsijen.
Od silne jurnjave sa fotoaparatom u ruci, kaže da se uglavnom hranila sendvičima „s nogu”, a prekjuče je prvi put pošteno jela u jednom beogradskom restoranu i to veoma ukusne medaljone od teletine. Poznata joj je notorna činjenica da su srpske devojke lepe, pa smo je upitali da li i muškarci mogu da prođu?
– Da, da, lepi su, ali nećemo o tome, ja sam udata žena – sa osmehom konstatuje Vinsijen, dok pokazuje venčani prsten.
Dok je Vinsijen fotografisala beogradske ulice, njen beogradski kolega Nebojša Babić je obilazio pariske sokake. Planirano je da izložba fotografija Vinsijen Vegeten bude održana u Beogradu 16. decembra u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, a 5. novembra biće Babićeve fotografije izložene u Srpskom kulturnom centru u Parizu.
Stanko Stamenković
-----------------------------------------------------------
Sličnosti dva grada
U okviru projekta „Primenjena nostalgija”, Beograd je posetio Fernando Veludo, portugalski fotoreporter, u avgustu prošle godine, a naš istaknuti fotoreporter Dragoljub Zamurović je u isto vreme posetio Lisabon i tom prilikom su fotografisali sličnosti između dva grada. Izložba Fernanda Veluda održana je u galeriji „Progres” u septembru prošle godine, a u Lisabonu je postavljena izložba lisabonskih fotografija Dragoljuba Zamurovića. Planirano je da isti projekat bude organizovan i sledeće godine, u saradnji sa Češkom, koja je sledeća zemlja koja će predsedavati Evropskom unijom.
S. B. S.
[objavljeno: 04/10/2008]
