Izvor: Kurir, 02.Maj.2011, 19:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BATA MIHAJLOVIĆ SAHRANJEN U ALEJI VELIKANA

BEOGRAD - Posmrtni ostaci srpskog slikara i akademika Milorada Bate Mihajlovića, koji je preminuo 23. aprila u Parizu u 89. godini, sahranjeni su danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Od velikog slikara i humaniste, prvog od srpskih slikara koji je u Francuskoj napravio karijeru, prokrčio put potonjim generacijama u srpskoj likovnoj koloniji, poslednji put oprostili su brojni prijatelji i poštovaoci iz Srbije i Francuske.

Iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Pariza u kome je živeo i radio šest decenija, od kako se preselio 1952. godine sa istomišljenicima iz "Zadarske grupe" Petrom Omčikusom, Kosom Bokšan i suprugom Ljubinkom Jovanović, takođe velikom slikarkom, na sahranu su došli i brojni njegovi pariski prijatelji, čileanski slikar Hajme Azokar, Parižanin, koji je imao atelje u istoj zgradi u kojoj i Mihajlović, Kaća Rozof, Vesna Bajalska, Zaim Kalamperović, Kristijan Lanson.

Na poslednji oproštaj od velikog slikara došle sui mnoge domaće javne ličnosti - Vojislav Koštunica, Vuk i Danica Drašković, Cile Marinković, Jelena Žigon, Ljubomir Simović, Slobodan Rakitić, Puriša Đorđević, Ivan Jevtić i mnogi drugi.

U ime prijatelja i rođaka od Mihajlovića se oprostio akademik Matija Bećković rečima da se "rodio kao slikar, i živeo da bi slikao, a slikao je samo u groznici i iznudici, u poslednji čas, kad to više ne bi mogao izbeći".

"Ponekad bi i zakasnio, pa bi mu četkica eksplodirala u ruci, nazvan je Lubarda bez zavičaja, a zavičaj su mu nebesa njegovog i svetskog slikarstva", kazao je Bećković.

Umetnik čija se dela nalaze u galerijama i privatnim zbirkama na svim kontinentima, prvu samostalnu izložbu imao je 1951. godine u Galeriji ULUS-a kada je izložio i sliku "Starudije" koja je uzburkala tadašnju socijalističku kulturnu javnost.

Bata Mihajlović je rođen u Pančevu, 8. februara 1923. godine. Studirao je Likovnu akademiju u Beogradu da bi 1947. godine napustio Beograd sa svojim istomišljenicima i otišao u Zadar gde je osnovao "Zadarsku likovnu grupu".

Za člana van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti, u Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti izabran je 1985. godine.

Zaljubljenik u srednjovekovnu Srbiju, ikone, svetlo vizantijskih crkava koje, kako je sam Mihajlović govorio, dolazi od zlatnih podloga ikona, ostvario je brojne slike inspirisan zlatnim srpskim vekom: "Belog anđela", "Milutina", "Žitija", "Loze Nemanjića".

Mihajlović je autor "Mediteranskog pejzaža", "Arlekina", slika "Srbija", "Ćele kula", "Raspeće", "Stiks", monumentalnih dela među kojima se izdvajaju "Izvor", ulje na platnu na zidu u hotelu Jugoslavija u Beogradu, mozaika "Zlatni ćuran" u hotelu u Jagodini, dve zidne kompozicije u Domu sindikata u Parizu.

Mihajlović je dobitnik Oktobarske nagrade Beograda za 1989. godinu, priznanja Stefan Prvovenčani na Raškim duhovnim svečanostima 2001. godine.

Poslednjih 15 godina Mihajlović je bio redovni učesnik slikarskih kolonija u Sićevu, Lipovcu, Apatinu, Grockoj, manastiru Gradac, Klasik na Zlataru, kolonije u Poganovskom manastiru.

Bio je predsednik Akademije "Jelena Anžujska" u okviru Umetničke kolonije Mileševa u Prijepolju.

Nastavak na Kurir...