Izvor: Vesti-online.com, 28.Mar.2014, 12:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Azilanti" za smeh i plač

Ostati ili otići, vratiti se ili u tuđini ostati, egzistencijalnu nadu izgubiti, a porodičnoj se vratiti, progledati očima i srcem? Sve su to dileme koje prate čoveka u rasejanju, zovu ih azilantima, kakav je i naslov pozorišne predstave niškog Narodnog pozorišta, u kojoj igraju glumci Dragoslav Savić, Miroslav Jović i Miroljub Nedović (tekst i režija).

Reakcije u publici (u sredini Branka Bogavac)

Svi pečalbari: Glumci sa dijasporcima

Drugari: >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Dragoslav Savić, Miroslav Jović, Ninoslav Radulović i Miroljub Nedović

Vule se dočepao kreveta

U Pariz su stigli su na poziv Saveza Srba Francuske, u Kulturnom centru Srbije dočekala ih je publika uvek gladna svega iz matice, pa još kad im se dirne u dno duše, u preživljeni jad i čemer od izneverenih očekivanja, srce im se stisne i podseti na moćno Šantićevo: "Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grejat..."

- Nije lako otići. Svi misle da ih čeka med i mleko, a tamo poteškoće. Predstavu smo uradili pre godinu i po, izvodimo je u Srbiji, na pravim scenama, sa dekorom, pod reflektorima i pred 500 posetilaca, ali smo prilagodljivi za svaki prostor. Važna je priča, kroz komični sadržaj provući dramsku potku. Gostovali smo u Frankfurtu, stigli su nam pozivi za Čikago i Njujork - nabraja "šef" Miroljub Nedović.

Glumci odmah ističu da im drage reakcije publike.

- Izazivamo smeh, ali i nalete suza. Kraj je melodramatičan. U dijaspori nam je prišao jedan čovek i rekao: "Ispričali ste priču o životu, kao da ste pisali o meni." To nam je najveći kompliment - objašnjavaju akteri.

Predstava je na srpskom, prate je srpske pesme, radnja se odvija u bečkoj podrumskoj "gajbi", bez ikakvih uslova za život. Azilante je tu smestio iskusni zemljak Džoni. Jedan je ležaj, a šema razrađena: dok Aco spava, na poslu je Vule i ukrug. Brzo se uči da na Zapadu nema ništa džabe.

Tokom predstave došlo se do saznanja da je nostalgija čudo. Azilanti kažu: "Ništa ne valja, osećam se kao kod kuće, znači, izlečiću nostalgiju", a u finišu: "Da se ponovo rodim, iste bih greške pravio. Nikako da naučim da nije važno odakle ideš, nego dokle si stigao."

Vule je, konačno, odustao od pečalbe, pred povratak u maticu izgovara: "Idem da vidim dete i ženu, pa pravo da se upišem u političku stranku, to je najbolji posao."

- Sve mi se dopalo - komentariše Nišlijka Suzana Kocić. Sestra Biljana dodaje da je priča dirljiva i poučna, a Pančevac Jovica Milenović potvrđuje: "Svi smo to prošli."

- Ovde sam godina, za mene ovo nije ništa novo - ocenjuje penzionerka Vesna Žunić.

- Ovo je osveženje, tekst je duhovit i gorak, tragičan po zbilji, glumci su izuzetni. Pravo uživanje - reči su Branke Bogavac, bivše direktorke KC.

Ninoslav Radulović ističe: "Ovo su moji drugari. Znamo se od 1976. Posebno ih poštujem što nikad nisu slagali na sceni."
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Vesti-online.com...