Izvor: Politika, 25.Jul.2009, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Art brut” iz Japana
Umetnici „Art bruta” stvaraju u izolaciji, okruženi tišinom divljine ili belinom četiri zida bolničkih i kazneno-popravnih ustanova, nesvesni modernih trendova i bez želje za komercijalnim probojem
Specijalno za „Politiku”
Beč – Francuski slikar i vajar Žan Dibife (1901-1985) po završetku Drugog svetskog rata započinje svoj hobi sakupljanja dela takozvanih „marginalnih” umetnika, privučen dečijom spontanošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nepoznatih radova u kojima prepoznaje „čisti, sirovi umetnički proces”. Uz podršku Andrea Bretona, Dibife u Parizu (1947) osniva kolekciju „Art brut” koju privremeno smešta u galeriju Renea Druena, a potom u paviljon izdavača Gastona Galimara.
Ova izložba postaje popularna u pariskim umetničkim krugovima i među njenim stalnim posetiocima se nalaze Tristan Cara, Žan Kokto, Huan Miro i Anri Mišo. U potrazi za stalnim izložbenim prostorom koji će postati dom brzorastućem broju „Art Brut” dela, Dibife 1976. poklanja svoju kolekciju od pet hiljada radova švajcarskom gradu Lozani.
Kolekcija „Art brut” u Lozani danas broji oko 60.000 dela autodidakta i pripadnika takozvane „sirove umetnosti” čija se kreativnost razvijala nezavisnim tokom, bez ikakvih spoljnih upliva. Umetnici „Art bruta” su autsajderi koji ne poznaju kolektivne norme i vrednosti – među njima se nalaze zatvorenici, pacijenti iz psihijatrijskih ustanova, izopštenici iz društva, ljudi iz geografski teško pristupačnih sredina i vukovi-samotnjaci. Oni stvaraju u izolaciji, okruženi tišinom divljine ili belinom četiri zida bolničkih i kazneno-popravnih ustanova, nesvesni modernih trendova i bez želje za komercijalnim probojem. Njihova dela, katkad marginalizovana kao laička i preterano naivna, u poslednjih nekoliko decenija promovišu internacionalne kulturne institucije koje, sve organizovanije, nastoje da predoče šarolikost ideja i talenata nepoznatih umetnika široj publici.
U jednom od takvih promocionih nastojanja nastala je i interesantna saradnja bečkog Kunsthausa (muzeja Fridensrajha Hundertvasera), Art Brut kolekcije i Muzeja umetnosti bez granica iz japanskog grada Šige. Na izložbi „Art brut” iz Japana, otvorenoj 16. jula u Kunsthausu (traje do 18. oktobra), predstavljeni su radovi petnaestoro umetnika: Masae Obate, Siničija Savade, Takašija Šudžija, Takanorija Heraja, Tošiakija Jošikave, Jošimice Tomizukija, Morije Kišabe, Kunize Macumota, Jumike Kavaj, Čijuke Sakagami, Hidenorija Motoke, Judži Cudžija, Ejdžire Mijamija, Satošija Nišikave i Micutero Išine.
Kao višegodišnji pacijent jedne mentalne ustanove, Masao Obata počinje, privučen mirisom ribe, da krišom iz bolničke kuhinje krade prazne kartonske ambalaže. Na njima slika motive bračnih parova ili porodica sa decom, najčešće svojom omiljenom bojom – crvenom. Erotičnost je evidentna u likovnom prikazu polnih organa, iako među parovima nikada ne dolazi do direktnog fizičkog kontakta. Obata likovno obrađuje i pejzaže iz svog detinjstva sa svom florom i faunom koja mu je ostala u sećanju, ali takođe i nameštaj iz sobe svog porodičnog doma i vozila javnog prevoza.
Jednim od transportnih sredstava je opsesivno predan umetnik Hidenori Motoka koji, od svoje dvanaeste godine, crta isključivo vozove. Koristeći hemijske olovke i krejone u boji, Motoka na papiru strpljivo niže sliku za slikom svih vozova koje je ikada video. Kompozicije geometrijski perfektno nacrtanih lokomotiva i vagona koje se u paralelnim redovima nastavljaju i do dužine od pola metra, izvrsna su dokumentacija razvoja japanske železnice.
Ejdžiro Mijama sa svojom, od pronađenog otpada dizajniranom „opremom” za bicikl, prava je putujuća instalacija. Obučen u odeću pronađenu po buvljacima, sa šeširima koje pravi od odbačenih lutkica i dekorativnog materijala, sa crvenom ribicom u malenom bokalu, pričvršćenom za stražnji deo bicikla, Mijama paradira svakog vikenda svojom četvrti. Nikada ne razgovara sa prolaznicima, jer ga „običan osmeh raduje”. U video zapisu koji prati njegov život, ovaj sedamdeset petogodišnji polu-Kinez, polu-Korejac, koji već više od dve decenije živi u sirotinjskom kvartu Jokohame, stidljivo objašnjava da bi voleo da pokaže prolaznicima „da i stari svet može da procveta” i da se nada da će im njegov primer uliti hrabrost. U okviru svojih instalacija Mijama često izlaže natpise sa porukama o miru, ljubavi i toleranciji.
Posle završene škole za decu sa specijalnim potrebama, Takaši Sudži kod koga je od ranih dana dijagnosticiran autizam, primljen je u specijalnu umetničku radionicu Suzukake. Njegov neverovatan likovni talenat odlikuju preciznost i strastveni potezi pastelom. Sudži crta predmete iz svoje neposredne okoline, ne kopirajući ih već prenoseći emocije koje oni u njemu izazivaju.
Raznolikost kreativnog stvaralaštva petnaest vrsnih „Art brut” umetnika iz Japana, izvanredni video zapisi i pametno koncipiran sadržaj izložbe, razlog je za toplu preporuku posete Kunsthausu.
Marina Bauer
[objavljeno: 26/07/2009]
.jpg)
