Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Anti)heroj vraća boje Parizu
Upečatljivi lik junaka Šona Devlina, dobra ideja i vizuelno okruženje doprineli velikoj popularnosti video igre „Saboter”
Kompanija „Elektronik arts” nedavno je najavila da planira objavljivanje drugog dela video igre „Saboter”.
Pomalo neočekivano, jer samo pre nekoliko meseci objavljen je prvi deo ove igre. Razlog je jednostavan: „Saboter” je kod igrača širom sveta stekao ogromnu popularnost u veoma kratkom roku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Krivci” su neiscrpna tema (Drugi svetski rat) i dobra realizacija same priče, kao i sjajno vizuelno okruženje.
„Saboter” se pojavio u prilično nezgodno vreme za objavljivanje igara, neposredno pre božićnih i novogodišnjih praznika. Ova igra je zbog toga svoj pravi „bum” doživela tek sredinom februara.
Glavni junak priče je Šon Devlin, irski mehaničar trkačkih automobila i član Francuskog pokreta otpora. Njegovo prebivalište je okupirani Pariz, početkom četrdesetih godina prošlog veka. Šonov lik urađen je prema istorijskoj ličnosti, ratnom heroju Vilijamu Gruveru-Vilijamsu koga su nacisti zarobili i ubili u proleće 1945. godine.
Za razliku od mnogih stereotipnih priča o herojima bez mana, Šon je predstavljen kao običan smrtnik, na momente u ulozi pravog mrzovoljnog antiheroja. Do izražaja povremeno dolazi njegovo gunđanje, šovinističke izjave, potreba za alkoholom ili želja za provodom u nekom od lokalnih bordela. Njegova slobodarska aktivnost potiče prvenstveno iz prezira prema nacistima i želje da osveti ubijenog prijatelja Žila. Kao što i samo ime igre kaže, Šon sabotira nemačke instalacije i projekte kako bi oslabio uticaj okupatora.
Ipak, najupečatljiviji deo same igre je njeno vizuelno okruženje. Na početku igre, osim sedišta pokreta otpora, ceo Pariz obeležen je mračnim crno-belim nijansama koje na efektan način simbolišu svu sumornost grada u okupaciji. Mahom loše vreme i mračna muzika u pozadini pojačavaju opšti utisak. U boji su samo žuta svetla iz pojedinih stanova, sitni detalji, Šonov automobil, jarkocrvene nacističke zastave i povezi oko ruku, kao i krv ubijenih protivnika.
Posle uspešno obavljenih saboterskih misija u pojedine delove grada vraća se boja kao simbol oslobođenja. Naravno, nije reč o klasičnom oslobođenju, jer u tim delovima grada i dalje vladaju nacisti, ali sa znatno poljuljanim moralom. Za oslobađanje odnosno „bojenje” celog grada potrebni su dani, pa i nedelje ozbiljnog igranja. U obojenim delovima Pariza primetna je životna dinamika, lepo vreme i svi ostali simboli slobode. Tu, između ostalog, možete sretati druge članove pokreta otpora i trgovce na pijacama.
Ceo grad je prilično realistično predstavljen, naravno u nešto smanjenim proporcijama. Dostupni su mnogi javni objekti, a Šon ima mogućnost da se popne i na sam Ajfelov toranj.
Igračko zadovoljstvo ima i svoju „cenu”, u vidu prilične sistemske zahtevnosti za vlasnike personalnih računara. Priliku da uživaju u ovom ostvarenju imaju i vlasnici konzola „Eks-boks 360” i „Plejstejšn 3”.
Na brojnim forumima već su se našli predlozi igrača za moguća rešenja drugog nastavka „Sabotera”. Ostaje da se vidi hoće li on dostići ili možda prevazići popularnost prvog.
Adrijan Čolaković
[objavljeno: 10/03/2010]
