Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amin Maluf u fotelji Kloda Levi-Strosa
Francuski pisac Amin Maluf, čiji su romani i eseji imali mnogo uspeha među našim čitaocima, nije stigao istinski da predahne od medijskog vrtloga u kome se našao nakon što mu je krajem prošle godine Princ Filip uručio ugledno špansko odlikovanje „Princ od Asturije”.
U Parizu je 23. juna dobio najveće priznanje: izabran je za novog člana Francuske akademije, koja uvek broji tačno četrdeset „besmrtnika”. Stupivši pod slavnu Kupolu, Maluf je zauzeo fotelju francuskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << antropologa, etnologa i filozofa Kloda Levi-Strosa, upražnjenu 2009.
Počivšeg velikana, koji je neumorno tragao širom sveta za zajedničkim imeniteljima raznolikih civilizacija, nasledio je veliki pisac i humanista koji se celim svojim delom i bićem bori za toleranciju među ljudima svih nacija, vera i rasa.
Poreklom Libanac, Maluf je drugi književnik iz arapskog sveta u najvećem francuskom hramu nauke, u koji je 2006. stupila Asja Džebar, francuska književnica alžirskog porekla. Pre trideset pet godina, kada je kao novinar i reporter bejrutskog dnevnog lista An Nahar stigaou Pariz, bežeći od rata u svojoj multikonfesionalnoj domovini, Maluf nije ni sanjao da će postati pisac. Neko vreme je radio kao glavni urednik nedeljnika Jeune Afrique, dok nije odlučio da napiše jedan esej koji na novi način sagledava istorijski događaj iz srednjeg veka,čije su posledice i danas prisutne u odnosima između arapskog i zapadnjačkog sveta: Krstaški ratovi u očima Arapa (1983). Veliki svetski uspeh ovog prvenca, koji je kod nas objavila „Laguna”, dao je Malufu krila da se otisne u svet fikcije. Usledili su romani, uglavnom istorijski, prevedeni na mnoge jezike: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Taniosova stena (1993, Gonkurova nagrada), Levantski đerdan (1996), Baldasarovo putešestvije (2000), svi objavljeni u„Laguni”.
Međutim, najpoznatije Malufovo delo i dalje je esej Ubilački identiteti (1998), istinski manifest tolerancije, gde pisac osuđuje svaku isključivost zalažući se za pluralni identitet i razumevanje drugosti. Prevedena na desetine jezika, ova dragocena knjiga se odavno čita i kod nas, a objavila ju je „Paideia”. Ona je kao melem na ranu svim onim bićima koja se osećaju ugroženim jer pripadaju, na ovaj ili onaj način, manjinskim grupama. Maluf dobro poznaje ovaj problem, jer je oduvek bio višestruki manjinac. Ponikao iz male hrišćanske zajednice melkita u većinski muslimanskom Libanu, obrazovan na francuskom u jezuitskoj školi, upisan u matičnu knjigu protestanata, on rado govori o svojim brojnim i naizgled nespojivim pripadnostima, ističući mnogostrukost svoga identiteta. Duboko je zamišljen nad ključnim problemima naših civilizacija, o čemu govori njegov poslednji esej Poremećenost sveta (2009), kod nas u izdanju „Lagune”. Celokupno Malufovo delo je divan primer naše različitosti, onog raznolikog sveta za koji je živeo i Klod Levi-Stros, plašeći se da bi kao takav mogao nestati.
Vesna Cakeljić
objavljeno: 27.06.2011.
