Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2015, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika otvorila vrata terorizmu
Pre nego što su krenuli u terorističke akcije 13. novembra u Parizu, teroristi se uopšte nisu skrivali: plaćali su bankarskim karticama na njihovo pravo ime, poručivali su picu na adrese na kojima su se stvarno nalazili, putovali su od Sirije do Evrope i nazad.
Policije Nemačke, Belgije i Francuske su ih tu i tamo zaustavljale, ali nisu hapsile jer niko nije dao nalog za njihovo hapšenje.
Kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sve ovo bilo moguće i šta su radile obaveštajne službe? Zato što su se obaveštajne službe u SAD i u zapadnoj Evropi pretvorile u preduzeća za masovno prisluškivanje koje uglavnom ne služi ničemu osim trgovini sakupljenim podacima.
- Previše podataka dobijenih masovnim i nezakonitim prisluškivanjem nad kojim niko nema kontrolu - odgovor je Vilijama Binija, bivšeg visokog oficira američke obaveštajne službe NSA koji je nekoliko dana posle atentata gost Foruma demokratije u Savetu Evrope u Strazburu gde je govorio o "potrebnoj dozi prisluškivanja".
Bini je napustio NSA 2001. godine jer je progovorio, pre Snoudena, o tome da je nedopustivo da obaveštajne službe masovno prisluškuju građane jer ih to potpuno onesposobljava da rade svoj posao - odnosno da štite bezbednost tih istih građana - poreskih obveznika koji ih i finansiraju.
- U SAD se počelo s prodajom obaveštajnih informacija još krajem šezdesetih godina, a onda se to veoma ubrzalo 1999. godine - rekao je Bini u razgovoru za "Vesti" neposredno nakon izlaganja u Savetu Evrope koje je izazvalo veliko interesovanje novinara.
On je dodao da su "neke službe svojim klijentima prodavale ogroman deo svoje obaveštajne aktivnosti". Na naše pitanje da li zapravo u kontekstu neoliberalne ekonomije u kojoj je sve biznis - više i ne mogu da funkcionišu ni države ni državne obaveštajne službe Bini je rekao: - To je biznis, i to ogroman biznis koji omogućio da se izgrade čitava carstva.
On objašnjava da se podaci iz masovnog prisluškivanja upotrebljavaju da bi se građani kontrolisali, eventualno ucenjivali i da bi se vršio pritisak na njih. Osim toga, ovi podaci se prodaju i služe u industrijskoj špijunaži kada neko na primer želi nešto da kupi na tenderu i može da sazna šta je spremna da ponudi konkurentska firma.
Po Biniju, atentati u Francuskoj mogli su da se dogode upravo zato jer se proširila američka metoda masovnog elektronskog prisluškivanja koja je kao je potpuno izbacila iz upotrebe klasičnu metodu ciljnog prisluškivanja.
Govoreći u Savetu Evrope Vilijam Bini je rekao i da su analitičari NSA napisali izveštaj u kome kažu da su oni sami pod velikim pritiskom jer su preplavljeni informacijama, da imaju previše podataka i zbog toga što je reč o velikoj masi informacija - oni iz toga ne mogu da izvuku nikakvu korist, ne mogu da rade.
- Još više podataka znači za obaveštajne službe samo kontinuirani neuspeh i kontinuirano traganje za ugovorima koji sustižu jedan drugog. Opšte ludilo - rekao je Bini u Strazburu ponavljajući da je "posledica svega toga je međutim što ljudi ginu" i da "neki" ne žele da napuste masovno prisluškivanje "jer to ne donosi novac".
U sistemu masovnog prisluškivanja, agent obaveštajne službe je suočen sa problemom prevelike mase podataka. - To vam je kao kada tražite nešto na Guglu i zapravo više ne možete ništa da nađete jer imate na milione odgovora - objasnio je Bini u Savetu Evrope.
Na naše pitanje kako su francuski obaveštajci mogli da spreče teroriste, on kaže: - Da su promenili način rada i odnos prema obaveštajnim podacima i pristup koji imaju - ne bi se dogodili atentati, sačuvali bi ljudske živote.
Bini dodaje da su francuske obaveštajne službe pretrpane podacima, što garantuje nesupeh.
- Ako ništa ne promene, sami su sebe osudili na propast, a ako promene sačuvaće ljudske živote - smatra on.
Budžet obaveštajnih službi je 100 milijardi dolara za 60 agencija. Niko ne kontroliše budžet NSA, ni američki Kongres, ni neka druga instanca. Odmah posle Snoudenovog otkrića o masovnom prisluškivanju, bivši sudija Vrhovnog suda Džodž Volton rekao je u jednom intervjuu Si-En-En-u da nije imao nikakve mogućnosti da kontroliše da li su navodi i podaci koje NSA dostavlja istiniti. To jasno kaže da nema nikakve kontrole i da je Kongres lutka u rukama obaveštajnih službi. Kongres hoće ono što želi NSA. Kongres je, uostalom, zagovornik masovne špijunaže američkih građana, rekao je Bini u Savetu Evrope u Strazburu.
Šta sada? Bini kaže da treba napustiti sistem "industrijalizacije prikupljanja podataka" i vratiti se na ciljnu metodu koja ne donosi zaradu, ali je uspešna u zaštiti bezbednosti.
- Ova metoda traži disciplinu i profesionalizam i donosi rezultate jer se usredsređuje na sumnjivi krug ljudi i onda odatle izdvaja ciljne pojedince - smatra Bini.
On dodaje da budžet za sve obaveštajne agencije u SAD iznosi 10 milijardi i da ga niko, pa ni Kongres - ne kontroliše. - Kongres radi šta NSA kaže - tvrdi Bini.
* Pariska policija znala da se sprema veliki napad, a ćutala?
* Najtraženiji čovek se javio prijateljima: U Briselu sam i umirem od straha
* Brisel: Teroristi u gradu, dvojica nose bombu
Pogledaj vesti o: Sirija
Nastavak na Vesti-online.com...
