Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska nije Madagaskar
Dečaci i devojčice iz bivše Jugoslavije uz košarku uče o važnosti obrazovanja, fer-pleja i tolerancije, a iza ovog projekta, od ideje do realizacije, stoji košarkaš i uskoro doktor nauka Mihajlo Delić
Benjamin iz Osijeka doći će i ove godine u kamp na Fruškoj gori. Stiže i Zdravko iz Banjaluke, jedan od dva dečaka koji su se posle prvog leta u kampu predomislili i pristali da igraju za reprezentaciju Bosne i Hercegovine.
Iza čitavog projekta „Došao sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da igram“, od zamisli do realizacije, stoji košarkaš i uskoro doktor nauka Mihajlo Delić iz Novog Sada. Na ideju je došao dok je radio tezu o političkoj toleranciji na Balkanu.
– Kod nas je bavljenje sportom postalo privilegija bogatih, a ne pravo deteta. Ako roditelji ne mogu da izdvoje pet hiljada mesečno, ne može da se bavi sportom. Drugi deo ideje je da sport povezuje ljude. Mog brata u školi u Ćupriji uče da je Hrvatska strana zemlja kao Madagaskar. To je totalno pogrešno. Ti klinci govore istim jezikom, imaju istu kulturu, slušaju istu muziku. Meni je bila ideja da bi sport mogao da bude ono što bi te klince spojilo, da nastave da se druže. Mi im svakog dana omogućujemo da se na više nivoa povežu. To ne mora da bude samo sport, nego i bliski stavovi, slična muzika i smisao za humor – priča Mihajlo, koji je u maju 2008. osnovao humanitarnu sportsku organizaciju „Plej“.
Dečake i devojčice za kamp, u proseku petnaestogodišnjake, biraju treneri u Sloveniji, Makedoniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Srbiji na osnovu tri kriterijuma: da su to deca iz manjih sredina čiji roditelji to inače ne bi mogli da im priušte, zatim da su solidni đaci i da se bave košarkom.
U tom mikrokosmosu na Fruškoj gori naglašava se i slavi različitost. Čak se i o ratu i o prošlosti priča normalno i otvoreno. Interesantno ih je čuti, kaže Mihajlo, kako diskutuju o tome, koliko je to otvoreno, pametno, bez predrasuda.
– Prve godine je za vreme kampa uhapšen Radovan Karadžić. Ja sam u jednom trenutku pomislio – e, ovo nije baš zgodno, ali je prošlo bez ikakvih problema, sasvim normalno i zrelo. Sve zavisi od deteta i vaspitanja, ali u principu svi imaju zdrave stavove. Oni tamo imaju predavanja o istoriji. Ne opterećujemo ih brojkama o zločinima, ali im se „upakuje” tako da imaju svest o tome i da su opet prijatelji sa drugarima sa kojima se igraju, spavaju, jedu... U tome je moć sporta i sportske diplomatije, da izdigne identitet pojedinaca iznad konflikta, da im pruži priliku da sarađuju – objašnjava Mihajlo, koji je igrao košarku na Filipinima, u Maroku, Sloveniji, na Islandu, u Norveškoj, Iranu. Kao košarkaš „Vojvodine“ dobio je američku sportsku stipendiju. Tamo je diplomirao međunarodni biznis, magistrirao rešavanje sukoba u Norveškoj i na Berkliju, a trenutno sprema doktorat na univerzitetu u Indijani.
Na Letenku od 7. do 17. avgusta treći put dolazi Benjamin Mrakulak, 17-godišnjak iz Osijeka. On kaže za „Politiku“ da je kamp izvrstan, prostor odličan, a treneri i organizator Minja izuzetni.
– I dan-danas se čujem sa prijateljima iz Srbije i Makedonije. Prijateljstva su ostala – naglašava Benjamin, koji trenira za prvoligaški klub „Darda“, a voleo bi da jednog dana igra za Duška Vujoševića.
Minja, kako ga kamperi zovu, sve inače radi sam: zove sponzore, piše mejlove ministarstvima i gradskim sekretarijatima, zove predavače i trenere. Prve godine je čak sam finansirao pola troškova.
– Uglavnom su to moji lični kontakti i svake godine je sve lakše organizovati jer se ljudi poistovećuju sa idejom. Svaki put je, naravno, problem sa finansiranjem, naći sponzore, donatore, korporativne sponzore – to je tek cirkus kod nas, jer pojam korporativno-društvene odgovornosti ne postoji – kaže Mihajlo i ističe da ceo projekat predstavlja sinergiju dobrih namera i ljudi koji su spremni da nešto pozitivno urade.
Osnovna zamisao kampa je da bude okidač za druge projekte koji bi se radili na društveno odgovornoj osnovi.
Učesnici kampa svaki dan imaju priliku da slušaju po dva predavača. Treneri su uglavnom ostvareni ljudi, što je, ističe Mihajlo, dosta bitno, jer kad dođu Divac ili Paspalj, ili Dule Vujošević, klinci lakše prihvataju poruku.
Većina dece za ovu godinu je odabrana, čeka se još Ministarstvo sporta i omladine da odobri sredstva da bi se završila kompletna selekcija i program. Plan je da bude 150 dece, više nego i prošle i pretprošle godine.
Ljubljana dovodi 20 dečaka i devojčica, a gradonačelnik Zoran Janković izrazio je želju da dođe.
Postala je već tradicija da tim američke ambasade, koja je glavni donator, igra košarku protiv učesnika kampa.
– Prve godine je bilo smešno, deca su se plašila, zamišljala su u najmanju ruku NBA ili NATO, a ovi iz ambasade su očekivali profesionalne košarkaše – seća se Mihajlo, ali ne može da kaže da li će ove godine na teren istrčati ambasadorka Meri Vorlik ili njen sin.
Jelena Kavaja
objavljeno: 24.06.2010.
