Izvor: Radio 021, 15.Mar.2021, 17:28
FOTO: Šta ako vas ubode krpelj?
Godina iza nas bila je rekordna u aktivnosti krpelja i iznenadila je stručnjake, ali i građane koji su, u potrazi za novim zelenim predelima za obilazak tokom epidemije, ulazili u do tada neotkrivena žarišta.
I ove godine se očekuje mnogo aktivnosti krpelja i bolesti koje oni prenose. Štaviše, lekari Pasterovog zavoda u Novom Sadu nedavno su, u saradnji s kolegama iz drugih institucija i država, dokazali da je bolest poput krpeljskog meningoencefalitisa, za naše područje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << malo istražena, zapravo mnogo zastupljenija nego što se mislilo.
Zoološka analiza krpelja
Šta je krpeljski meningoencefalitis?
Krpeljski meningoencefalitis je virusno oboljenje sa simptomima uglavnom sličnim gripu, a koje izaziva krpelj svojim ubodom i prenosom infekcije. Ipak, teže kliničke slike prati i oboljenje centralnog nervnog sistema i najgori ishod, smrt. Blage kliničke slike su najčešći oblik kod većine zaraženih.
Dve trećine građana ni ne zna da ima ubod krpelja, kaže za 021.rs dr Pavle Banović iz ambulante za lajmsku boreliozu i druge bolesti prenosive krpeljima u Pasterovom zavodu. Kako dodaje, pandemija je dovela do mnogo putovanja unutar zemalja, pa je tako u Nemačkoj i Sloveniji prošle godine bilo do tada nezabeleženo mnogo slučajeva krpeljskog meningoencefalitisa.
"Očekujemo da će ova godina biti donekle specifična jer više nemamo 'zaključavanje' koje će sprečiti ljude da idu napolje u ovom prolećnom periodu, kad su krpelji najgladniji. Očekujemo intenzivniju godinu i mi", navodi Banović.
Bežanje u prirodu bez ikakvog opreza vrlo je rizično, naglašava za 021.rs specijalista dr Dragana Mijatović iz Pasterovog zavoda. Puna Fruška gora i piknik na travi u parkovima rizične su situacije nakon kojih Novosađani treba da paze i kod kuće obavezno pregledaju telo na prisustvo krpelja.
"Naravno, dešava se da se krpelj ne uoči odmah. Kad dođete iz prirode kući, istuširajte se i pregledajte kožu, a ukoliko nešto primetite kao promenu, dođite kod nas. Dešava se da nam pacijenti dođu posle pet dana i ne veruju da su imali krpelja sve vreme na sebi. Larve se ne vide i krpelj je generalno slabo vidljiv dok se ne najede", kaže dr Mijatović.
Naši sagovornici posebno skreću pažnju na pregledanje dece, koja se igraju u travi i lak su plen za krpelja. Ukoliko roditelji i ne vide krpelja na deci nekoliko dana, to ne znači da su oni loši roditelji - krpelj evolutivno ima prednost malih dimenzija.
Tokom aprila i maja prošle godine aktivnost krpelja je dostigla "peak", pa je ispred Pasterovog zavoda bio red do Poliklinike. Ipak, stručnjacima dolazak svakog pacijenta znači jer svaki od skinutih krpelja može da se analizira, a na osnovu toga se otkrivaju nova oboljenja i prisustvo već poznatih. To znači da sa svakom sumnjom možete da dođete u Pasterov zavod i da, ako i primetite krpelja, istog skinete u ovoj ustanovi, gde ćete ga ostaviti na analizu.
"Imamo međunarodne konekcije koje nam omogućavaju da dokažemo izuzetno retke bolesti, ako pacijent donese krpelja. Imali smo situacije da pacijenti imaju nešto što bi prošlo ispod radara i ne bi se mogla postaviti puzdana dijagnoza da nismo imali tog krpelja. Pacijenti rado učestvuju u našim istraživanjima, pa smo tako nedavno dokazali da su naši ljudi izloženi virusu krpeljskog meningoencefalitisa mnogo više nego što se mislilo", navodi dr Banović.
Ukoliko niste u mogućnosti da dođete lično u Pasterov zavod, "svog" krpelja (kog ste izvadili sami ili kod lekara) možete da pošaljete i poštom ovoj ustanovi, a detalje analize krpelja stručnjaci će vam javiti telefonom ili mejlom.
Posmatranja krpelja u Pasterovom zavodu
Koji su simptomi uboda krpelja?
"Na mestu uboda se, kod lajmske bolesti, javlja crvenilo veličine pet centimetara i veće, a koje se širi od trećeg pa sve do 30. dana, a najčešće se promene vide od 7. do 10. dana. Međutim, crvenilo nije jedini mogući simptom jer se javljaju i povećana telesna temperatura ili osip", kaže dr Mijatović.
Naši sagovornici naglašavaju da se kod nekih krpeljskih bolesti javlja i svrab koji ne treba ignorisati.
"Čak 60 odsto naših krpelja je zaraženo nečim, a tri odsto onih koji iskuse ubod oboli od neke krpeljske bolesti. Redovan san, ishrana i generalno zdrave navike koje održavaju imunitet su bitni i sprečavaju rizik od krpeljskih bolesti", naglašava za 021.rs dr Pavle Banović iz Pasterovog zavoda.
Krpeljima pogoduju blage zime sa malo snega, koje su vrlo prisutne u Srbiji poslednjih godina. Manji rizik od zaraze (doduše, naučno nije dokazano) imaju biciklisti, kao i oni koji se kreću sredinom puta i izbegavaju obode, travnjake, žbunje i druge lokacije u kojima krpelji vole da se skrivaju, a potom da napadnu.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
