Izvor: B92, 05.Jul.2012, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament traži smenu Baseskua
Bukurešt -- Većina u Parlamentu Rumunije je danas na vanrednoj sednici kojoj prisustvuje i šef države, predstavila zahtev za smenjivanje predsednika Trajana Baseskua.
Nova parlamentarna većina smatra da je predsednik tokom svog drugog mandata više puta prekršio Ustav - preuzimanjem dužnosti premijera i stalnim mešanjem u poslove Vlade, nepoštovanjem Parlamenta I drugih državnih institucija.
Socijaldemokratska partija (PSD), Nacionalna liberalna partija (PNL) I Konzervativna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << partija (PC) koje čine Socijal-liberalnu uniju (USL), osvojile su parlamentarnu većinu 27. aprila, a 7. maja formirana je Vlada Viktora Ponte.
Baseskuova Demokratska liberalna partija (PDL) i njeni saveznici izgubili su većinu zbog teških i, kako se tvrdilo, često nepotrebnih mera štednje koje su pogodile najsiromašnije i zbog skromnog ekonomskog razvoja.
Premijer Ponta je ranije izjavio da je spreman na kohabitaciju sa predsednikom, ali to nije bilo moguće, sledio je niz konflikata od kojih su neki bili veoma oštri, a bilo je i pokušaja kompromitovanja ministara.
Tako nastala nepomirljivost i netolerancija dovele su do inicijative za smenjivanje šefa države.
U tekstu zahteva za smenjivanje koji je danas pročitan, navodi se da Basesku nije poštovao Ustav, niti princip podele vlasti, već je kontrolisao Vladu i fakticki bio i premijer, i predsednik Demokratske liberalne partije, jer je Emil Bok, koji je od 2009. bio na tim funkcijama, ispunjavao sve što mu je Basesku tražio.
Basesku nije međutim obavio glavnu dužnost - da bude posrednik među državnim institucijama, već je izazivao stalne konflikte. On je na samom početku svog prvog mandata izjavio da neće biti predsednik-arbitar, već "predsednik igrač", podseća se u zahtevu za smenjivanje.
Tokom svog prvog mandata u tome nije uspeo jer mu se tadašnji premijer Kalin Popesku Taričeanu stalno suprostavljao, ali su tih godina beleženi stalni sukobi i pokušaji da se premijer smeni, do čega nije došlo.
U tekstu se navodi da je Basesku kontrolisao pravosuđe u toj meri da je imenovao glavnog tužzioca Uprave za suzbijanje korupcije (DNA) i glavnog državnog tužioca.
Navedeni su i primeri Baseskuovog mešanja u pravosuđe: on je u svom prvom mandatu imenovao više od 3.000 sudija i tužilaca, dok su bivši predsednici Jon Ilijesku i Emil Konstantinesku imenovali 1.029, odnosno 1.072 sudija.
O kontroli pravosuđa govore i česti protesti Nacionalne unije sudija.
Basesku je danas u Parlamentu rekao da je od 2005. godine modernizovao državne intitucije, izgradio "nezavisno i slobodno pravosuđe" i ocenio da njegovi kritičari sada žele da pravosuđe stave "pod kontrolu".
Predsednik je naveo da "nije hteo da laže", da je uvek govorio šta se može i šta se ne može, i da je hteo da predupredi da se desi nešto loše.
Po proceduri, Ustavni sud do sutra treba da iznese fakultativno mišljenje o suspendovanju predsednika.
Rasprava i glasanje o zahtevu za smenjivanje predsednika održaće sutra popodne, kada će u Parlamentu govoriti i Basesku.
Posle glasanja, u roku od dve sedmice organizovaće se referendum koji će doneti konačnu odluku o smenjivanju Baseskua.
Parlament je za smenjvanje Baseskua glasao i 2007. godine, ali je tada na referendumu većina bila protiv.
Konflikt predsednika i premijera se objašnjava time što Vlada samostalno ispunjava svoje obaveze, ne potčinjavajući se Baseskuu.
Kako se ocenjuje, to nije sukob predsednika desnog centra i premijera levog centra, već borba za vlast.
Pogledaj vesti o: Nova socijaldemokratska stranka
.jpg)
