Za prvog predsednika NDS izglasan je dosadašnji lider stranke Boris Tadić, a novi naziv partije je promenjen u Socijaldemokratska stranka, prijatelji stranke i članovi podržali su Borisa Tadića kao prvog predsednika Nove demokratske stranke.

Stranka je snažno socijaldemokratski orijentisana, i borba za vrednosti je na prvom mestu stranke. Na izborima se 82,86 izašlih glasača opredelilo da naziv stranke bude Socijaldemokratska ili skraćeno SDS. Osnivač stranke je bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke. Nastala je izdvajanjem jednog dela članova iz Ds početkom 2014. godine.

Prva izborna skupština je održana 26. oktobra 2014. godine u Beogradu kada je i usvojen program SDS. Socijaldemokratska stranka je politička organizacija levog centra. Stranka se zalaže za državu socijalne pravde, sa ciljem da se izgradi pravedno i stabilno društvo. Jednakost, solidarnost i sloboda su temeljne vrednosti.

U društvu koje se karakteriše velikim razlikama i podelom između bogatih i siromašnih, u kojem 30 procenata mladih živi u riziku od siromaštva, potreba za jakom i originalnom strankom levog centra je veća nego ikada. Zbog toga je formirana Socijaldemokratska stranka koja prati ideje Borisa Tadića. Put ka Evropskoj uniji je ugrožen sve više brojnim izazovima. Rizik od povratka u atmosferu devedesetih je sveprisutan a nemaština i katastrofalna ekonomska situacija ruše sistem i urušavaju sve vrednosti koje jedna država mora da poseduje. Boris Tadić je radio kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije, i kao istraživač u naučnim projektima na institutu za psihologiju. Bio je direktor za centra za razvoj demokratije i političke veštine, radio je na uspostavljanju regionalnog sistema političkog vaspitanja u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji, Bugarskoj, kao i u Demokratskoj stranci.

Jedno vreme je bio predavač politike na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija zbog čega je i hapšen. Bio je član Demokratske stranke od 1990. godine. Radio je kao sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora od 1992. godine. Za potpredsednika Demokratske stranke je izabran u decembru 2000. godine, a na istu funkciju je ponovo izabran u oktobru 2001. godine. Funkciju predsednika Demokratske stranke je obavljao od 2004. godine. Posle petooktobarskih velikih promena postao je ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ. od 2001. godine bio je savezni poslanik u Veću građana, potpredsednik u skupštini SRJ, i šef poslaničkog kluba Demokratske stranke. U isto vreme je obavljao dužnost Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Od 17. marta 2003. godine je vršio funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore.

Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste Demokratske stranke Boris Tadić, od februara 2004. godine bio je šef poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije. Od 11. jula 2004. godine je obavljao dužnost i funckiju predsednika Srbije. Bio je predsednik i tokom izbora 2008. godine, u martu 2012. godine na vanrednim predsedničkim izborima izgubio je od Tomislava Nikolića. Kada je u novembru 2012. godine Dragan Đilas izabran za novog predsednika stranke Tadić je postao počasni predsednik stranke.

Ostavku na članstvo je podneo 30. januara 2014. godine zbog neslaganja sa politikom aktuelnog rukovodstva. Kao predsedavajući na čelu Socijaldemokratske stranke njegova doslednost je socijalno odgovorna politika koja je ključna u vremenu takozvanih levih stranaka koje se ne bore odgovorno, svoju doslednost i borbu Socijaldemokratska stranka nastavlja u nadi da će zaživeti ekonomski program kao i da će se socijalni status građana poboljšati u Srbiji.

Ljajić još uvijek nema većinu u Pazaru

Prema saznanjima portala Nova.rs većina u Novom Pazaru zavisi od jednog odbornika Socijalističke partije Srbije, koji za sada, još uvijek nema “zeleno svjetlo” iz centrale stranke da pruži podršku Srpskoj naprednoj stranci i SDP-u Rasima Ljajića. Pitanje većine u Novom Pazaru i dalje je upitno. Iako stranke vlasti, odnosno Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića i koalicija oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke imaju zajedno 24 odbornika...

Izvor: SandzakPress.net, 22.Jan.2024, 12:40

Detaljnije >>

SDA nije poslušala Izetbegovića, formirala vlast sa strankama trojke

BIHAĆ - Skupština Unsko sanskog kantona izglasala je na svojoj sinoć održanoj vanrednoj sjednici novu Vladu USK na čijem čelu je Nijaz Hušić (SDA), a uspostavljena je i nova parlamentarna većina koju pored Stranke demokratske...

Izvor: Nezavisne Novine, 06.Dec.2023, 11:53

Detaljnije >>

U Mostaru izglasana kantonalna vlada godinu dana nakon izbora u BiH

U Mostaru je izabrana nova Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK), godinu dana nakon što su održani opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Predsjedavajuća Vlade je Marija Buhač iz Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH). Vladu pored ove...

Izvor: Radio Slobodna Evropa, 09.Nov.2023, 16:26

Detaljnije >>

Nova: Boris Tadić i Saša Radulović izlaze zajedno na izbore

Socijaldemokratska stranka (SDS), na čijem je čelu Boris Tadić i Dosta je bilo (DJB) izaći će zajedno na izbore 17. decembra, saznaje Nova.rs.

Izvor: Danas, 06.Nov.2023, 11:26

Detaljnije >>

Danska dobila novu vladu – u kabinetu tri najveće stranke

Premijerka Danske Mete Fredriksen predstavila je novi kabinet. Četrdeset dana od izbora formirana je koaliciona vlada Socijaldemokratske stranke, Venstrea i nove Umerene stranke koju predvodi nekadašnji premijer Lars Loke Rasmusen. Nova vlada Danske predstavljena je u Kopenhagenu. Četrdeset dana od izbora, Socijaldemokratska stranka premijerke Mete Fredriksen postigla je koalicioni sporazum sa dosadašnjim glavnim oponentima, desničarskom strankom...

Izvor: RTS, 15.Dec.2022, 12:25

Detaljnije >>

Novi premijer Švedske najavio promenu imigracione politike i obračun sa kriminalom

Novi švedski premijer Ulf Kristerson predstavio je danas koalicionu vladu desnog centra u parlamentu, obećavši promenu kursa u imigracionoj i energetskoj politici i krivičnom pravosuđu.Manjinsku vladu Kristersona, koga je parlament juče izabrao za premijera, čine njegova Umerena stranka, Hrišćanske demokrate i Liberali, a izvršnu vlast podržava i antiimigraciona partija Švedske demokrate, koja je ranije bila na ekstremno desnim pozicijama.Nova vlada predstavlja oštar zaokret udesno za...

Izvor: Beta, 18.Okt.2022, 16:23

Detaljnije >>

Švedska sve bliža formiranju nove vlade

Švedski parlamentarci reizabrali su člana Stranke umerenih, Andreasa Norlena, za predsednika parlamenta.. Što je samo jedan od neophodnih koraka pre nego što nova vlada preuzme dužnost. Mandat za formiranje nove vlade predat je lideru Umerenih Ulfu Kristersonu, a njeno formiranje će označiti novu eru na švedskoj političkoj pozornici nakon skoro dekade vladavine Švedske socijaldemokratska partije. Očekuje se da će Umereni formirati manjinsku vladu...

Izvor: B92, 28.Sep.2022, 15:42

Detaljnije >>