Izvor: Politika, 13.Mar.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Investitorske muke

Laganin: Premijerove reči s Kopaonika tumačim kao najavu da ćemo dobiti i nove programe i nove mere koje će biti dobro promovisane; Kovačević: Niko nam ne veruje da su nam niske poreske stope, ako ima toliko vanrednih davanja. Ne bi niko pobegao ako bi porez na dobit bio i 12 i 15 odsto

Ako i Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, i Milan Kovačević, konsultant inostranih ulagača, ove godine imaju više posla nego lane znači li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to da će više investicionih zastavica biti pobodeno u Srbiji? I jedan i drugi sagovornik su optimistični jer ćemo imati skromno povećanje ekonomskog rasta, malo se i rejting zemlje popravio, a očekujete se završetak nekih započetih investicionih ciklusa.

Politika: Gospodine Laganin, preko puta Vas sedi konsultant za strana ulaganja, imate priliku da mu direktno kažete šta posebno treba da naglasi svojim klijentima kako bi novac uložili u Srbiju.

Laganin: Program za koji se svi vrlo često „uhvate” je program podsticanja investicija, odnosno dodele bespovratnih sredstva po novootvorenom radnom mestu. Ono što pokušavamo jeste i da zemlju promovišemo kao idealno mesto za izvozne poslove i tu imamo na umu ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona, Rusijom, Belorusijom, Turskom, Evropskom unijom, Kazahstanom… Te pogodnosti ulagaču otvaraju tržište od oko milijardu ljudi. Takođe, ono što ističemo je edukovana i industrijski vešta radna snaga.

Politika: Gospodine Kovačeviću, čuli ste da su podsticaji bili prva stvar koju je gospodin Laganin spomenuo. Ako s klijentima pričate onako kao što pišete, onda ne verujem da bi to bilo prvo što biste stavili na listu prednosti kad je o Srbiji reč?

Kovačević: Podsticaji mogu tome doprineti, ali ono što više pomaže jeste opšta investiciona klima.

Politika: Ali, Vi ste tu politiku podsticaja kritikovali?

Kovačević: Kritikujem i dalje. Jer, kad date keš da bi se zaposlili ljudi, taj novac mora biti nadoknađen većim nametima onima koji posluju mimo tih olakšica. Da imamo višak novca, rezervu umesto minusa u državnoj kasi, ja bih to podržao. Hvatamo investitore za rukav, zaboravljajući da je popravljanje opšte investicione klime mnogo važnije.

Politika: Budite iskreni pa recite da niko od Vaših klijenata u Srbiju nije došao upravo zbog tih podsticaja?

Kovačević: Poneko se možda dvoumio, pa je taj podsticaj pomogao. Ali, mislim da nije došao samo zbog toga. I ako gledate analize i studije na tu temu, ni poreski ni finansijski podsticaji nisu odlučujući. Odlučujuća je investiciona klima koja će privlačiti i domaće i strane investitore. Uzimanjem od jednih iz budžeta, pa davanjem drugima imamo još veći problem. Jer, ili nam je veći minus u kasi, ili smo se zadužili, ili ćemo morati da povećamo poreze da to nadoknadimo.

Politika: Ovo o čemu gospodin Kovačević govori je i sugestija MMF-a: kako kriza prolazi moramo i da smanjujemo subvencije. Da li je vreme za smanjenje tog kolača? Kovačević je jednom prilikom rekao da Ministarstvo ekonomije potkupljuje ulagače.

Laganin: Složiću se s profesorom da je trajnije rešenje formiranje bolje investicione klime. Ali u ovom trenutku podsticaji su dobar alat koji pomaže da kompanije prelome i dođu ovde. Iskustvo je da ta sredstva nisu toliko velika, više o tome vlada fama. Na primer, godišnji iznos tih podsticaja je nekoliko puta manji nego što su subvencije poljoprivredi ili donacije „Železnici”. Druga fama koja vlada je da te podsticaje uglavnom koriste strani ulagači. Podaci pokazuju da od oko 150 ukupno odobrenih čak 96 projekata realizuju domaća preduzeća.

Politika: Ali, te investicije su usitnjene?

Laganin: U pojedinačnom obimu ti iznosi su znatno manji za domaće firme. Ali, naša preduzeća imajući u vidu da zajmovi koji su im na raspolaganju vrlo često nisu povolji i ovakvi programi im pomažu da svoje projekte realizuju.

Kovačević: Ima još jedan razlog zbog koga ovi programi idu u korist stranaca. Multinacionalnim kompanijama je mnogo lakše da za svoje projekte nađu bankarsku garanciju. Domaćim firmama je to vrlo često veliki problem, jer ovdašnje banke skoro da uopšte ne daju garancije, ako nisu pokrivene depozitima. To znači da je izlišno da naše preduzeće dobije taj novac ako će ga staviti u depozit banci.

Politika: Gospodine Laganin, kažete da za te podsticaje nije izdvojeno mnogo novca, ali postoje stvari koje državu ne koštaju ništa, kao što je reforma propisa, pa se s tim zastalo?

Laganin: To je nešto što može da se podvede pod dobru volju i razvijenu svest i potrebu da se sveobuhvatna reforma propisa odvije u kratkom roku. Ali, takozvani Srp se susretao s raznim birokratskim otporima. Ono što SIEPA već godinama radi je vrlo intenzivna saradnja s lokalnim samoupravama. Jer, svaki projekat za konačno odredište ima teritoriju nekog grada ili opštine. I ako je administracija na lokalu dobro pripremljena, onda će to povećati njihovu konkurentsku prednost. U zemlji imamo 175 gradova i opština i razvijenu tržištu utakmici među njima. I što su lokalne vlasti agilnije i što više shvataju da je ponekad potrebno uložiti dodatni trud to više i dobijaju investicione projekte.

Politika: Gospodine Kovačeviću, kad uzmete kartu Srbije, na koje gradove ili opštine obično skrećete pažnju svojim klijentima da zabodu investicione zastave?

Kovačević: U nekoliko slučajeva imao sam ovlašćenja pa sam nalazio mesta gde postoji neiskorišćena zgrada ili infrastruktura. Tako sam, recimo, u Banatskom Karađorđevu preporučio jednu američku investiciju. SIEPA radi koliko može u datim uslovima, ali mislim da bi bilo bolje kada bismo ubrzali reforme komunalnih delatnosti. Da nađemo koncept kako ćemo na relativno ravnopravan način definisati uslove da se počne biznis. Uzmimo recimo „Elektroprivredu” kojoj morate platiti da dobijete određeni kapacitet struje, koju ćete kasnije opet plaćati.

Politika: Da li su Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar mesta u kojima preporučujete investitorima da dođu?

Kovačević: Nisu.

Laganin: Verovatno ste ove gradove izdvojili zbog toga što su u grupi onih s visokim podsticajima. Nije samo to presudno. Svako će vam reći da je to jednokratna pomoć, ali da mu ne omogućava održivo poslovanje. Investitor mora da nađe i adekvatnu infrastrukturu, kvalitetnu radnu snagu, rešenje za isporuku svojih proizvoda. I naravno mora da naiđe na poslovno orijentisanu lokalnu zajednicu koja će mu biti na usluzi.

Kada bih ja razgovarao sa investitorom koji se bavi proizvodnjom džinsa sigurno da bih mu sugerisao da izabere Novi Pazar. Onome ko se bavi elektronskom industrijom sugerisao bih da dođe u Niš. Ali, svaki ozbiljan investitor je zahtevan kupac. Ne možete pred njega da izađete s jednom ponudom jer ćete ispasti neozbiljni. On želi da pogleda veći broj mogućnosti i donese odluku.

Kovačević: Uveren sam da nije dobro da mi, u inače malom interesovanju investitora, razmišljamo gde bi bilo dobro da se te investicije smeste. Prvo bi trebalo da vidimo kako da ih ima više, pa bismo onda došli i do tog luksuza da im sugerišemo gde bi eventualno mogli da ulažu.

Politika: Zašto može da škodi ako sugerišemo?

Kovačević: Mogao bi da nastane neki arbitrarni postupak koji će ostaviti loš utisak na strane ulagače.

Politika: Koliko mislite da su sporenja zbog „Gorenja” ostavila loš utisak na ulagače?

Kovačević: Mislim da jesu. U zemljama koje su privukle dosta investicija se takve stvari nisu događale. Nije se politika mešala u to. I to ne bi valjalo da se događa. Investiciona klima se sastoji i od političkog rizika koji je dosta veliki. Drugo, stabilnost ekonomije je važna. Kad te probleme rešimo onda nam neće biti potrebno da se politika meša u to da li da neka strana ulaganja smestimo u jedno ili drugo mesto. I izostaće taj utisak da potplaćujemo investitore da dođu.

Laganin: Politizacija te priče je bila apsolutno nepotrebna i ostavila je gorak ukus u ustima ulagača. To nije tema za političare. U konkretnom slučaju „Gorenja” treći projekat se duže vreme vagao, gledali su i neke hale u Nišu, na primer. Mi smo na kraju pomogli da pogledaju i druge lokacije u zemlji. Olučili su se za Zaječar jer su tamo mogli najbrže da uspostave proizvodnju, a visok nivo podsticaja jeste uticao.

Politika: Kakva je bila reakcija predstavnika „Gorenja” onih dana dok je politička drama trajala?

Laganin: Tih dana je jedan od naslova bio „Afera Gorenje”. Ne vidim šta je afera ako investitor odluči da negde uloži novac. Ovim smo uspeli samo da dodatno pogoršamo imidž zemlje. Zamislite kako bi izgledalo kada bi se svaka politička stanka izjašnjavala o svakom projektu koji realizujemo. Investitor nema potrebu da provodi s političarima previše vremena. Da je hteo da se bavi politikom ne bi došao s biznis planom.

Kovačević: Trebalo bi više da razmišljamo o tržišnim, a ne o političkim metodama privlačenja investitora. Kad već nije tako imaćemo sve više slučajeva da politika određuje lokaciju. Bilo bi pametno da reklamiramo jeftine resurse, povoljan način da se eventualno dođe do neke proizvodne hale ili trafo-stanice. A ne da unapred određujemo mesta u koja investitor treba da ode.

Politika: Premijer je na Kopaoniku rekao da će država nastaviti da podstiče investicije, ali na transparentan i nediskriminatoran način. Kako to tumačite?

Laganin: Mi nismo kreatori ekonomske politike, mi ne donosimo mere, nego ih primenjujemo. I sve što je odluka vlade za nas je neka vrsta „svetog pisma”.

Politika:Tumačite li to kao najavu izmene „svetog pisma”?

Laganin: Shvatam da ćemo dobiti i nove programe i nove mere koje će biti dobro promovisane.

Kovačević: Moraće mnogo stvari da se promeni. Što pre bi, na primer, trebalo rešiti problem oduzete imovine. Ponešto treba i da prepišemo od Evropske unije, ne zato što moramo, nego zato što nam je korisno. Moramo da imitiramo ceo svet da naše tržište kapitala napravimo privlačnijim. Bilo bi dobro da na berzi stranci počnu da kupuju naše akcije. Važna je i promena poreske politike, jer se mnogo sredstava ubira preko raznih taksi. Iako imamo najnižu stopu poreza na dobit, porez na dividendu iznosi 20 odsto.

Politika: Gotovo da nema državnog zvaničnika koji, govoreći o investicijama, ne spomene da su porezi na dobit, zarade i PDV u Srbiji najniži. S duge strane, gotovo da nema stranih ili domaćih ulagača koji nam neće prigovoriti da su kvaziporezi ovde preveliki?

Laganin: Firmarine, na primer, variraju od opštine do opštine. Sigurno da bi dobro bilo da se daju neki okviri u kojima bi one trebalo da se kreću.

Politika: To je valjda trebalo da uradi Ministarstvo finansija?

Laganin: To jeste njihova nadležnost i sigurno da prostora za dalje unapređenje tog segmenta ima. Naravno da će svaka kompanija da se prvo uputi u poresku politiku.

Kovačević: Iskustvo drugih zemalja nam govori da možemo i povećati porez na dobit, ako smanjimo firmarine i druge namete. Stvar je poverenja u sistem, niko nam ne veruje da su nam niske poreske stope, ako ima toliko vanrednih davanja. Ne bi niko pobegao ako bi porez na dobit bio i 12 i 15 odsto, a kad bi drugi nameti bili manji.

Politika: Koliko stranih investicija očekujete ove godine?

Laganin: Očekujem četiri milijarde dolara stranih investicija. Argument za to je „Fijatov” biznis plan, planirane investicije „Ju-Es stila” i „Bol pekidžinga”, NIS-a, u postupku je i prodaja dela akcija „Telekoma”, „Maksi” je već prodat. A i imao sam na umu i potencijalne investitore s kojima radimo.

Politika: Da li je to preambiciozan ili realan cilj?

Kovačević: Slažem se da ima neminovnih investicija. Strane kompanije koje su ovde i zadovoljne su – investiraće znatna sredstva. Važno je da li ćemo popraviti situaciju u građevinarstvu, ali i na berzi. Mnogo toga će zavisiti i od toga da li ćemo prodati „Telekom”. Očekujem više investicija nego prošle godine, ali je prilično nezgodno izaći sa cifrom.

Anica Nikolić

objavljeno: 14.03.2011
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...