Izvor: Danas, 12.Mar.2015, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održavanje u ravnoteži
Ime Koreja potiče od kineskog naziva goali, titule "visoka svetlost", kojom se u Koreji obraćalo vladarima dinastije Vang od 918. godine. Mi, međutim, svoju zemlju zovemo Čoson, slično Japancima, koji je zovu Čosen, još od V veka pre nove ere. Budući da su joj susedi Kina, Japan i Mongolija, Koreja je do danas retko bila zemlja jutarnjeg mira. Samo u Korejskom ratu 1950-1953. život je izgubilo oko četiri miliona ljudi, od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sto četrdeset i dve hiljade Amerikanaca. Tri ratne godine učvrstile su razdvojenost, ali je u julu 1953. potpisano primirje Severa i Juga, zapravo Kine u ime prvih i SAD u ime drugih. Uređeno je to u Panmundžomu, koji je za tu priliku dobio i pregovarački sto prekriven zelenom čojom.
Malo se zbunio, i ja tek da ga nešto, ipak, upitam, kažem da je podigao glas kad izgovara reč Japan. Razumeo je: Korejci ne vole Japance, nismo braća, ali jesmo drug, tako kaže i ustaje, iz velikog galona sipa vodu, ispija je i ponovo toči. Da bih ga smirila, sada i ja govorim razgovetno, polako i obazrivo, da je sve to istorija i prošlost, znam i ja, kao što se i on pripremio, da su još od godine 2333. pre Hrista, i sve do 108. godine pre n. e. Koreju pokorili Kinezi, da su nekoliko vekova kasnije proterani, a potom su je osvojili Mongoli. Međusobni ratovi, pa rat sa Japancima i istorija ispisani su krvavim mastilom. Međutim, ako se prisetimo, jednom su Korejci i Kinezi zajedno ratovali, još u 16. veku, i uspeli da savladaju Japan. Prošla su od tada tri veka, Japan se probudio i okomio na svog prekovodnog suseda, i 1905. od Koreje napravio svoj protektorat, a od 1910. i svoju koloniju, zajedno sa ostrvom Dokdo. I tako do Drugog svetskog rata. Onda su se sve bivše zaraćene strane prisetile svojih ratovanja: poput onih o zverskim zločinima, otimačini zemlje, masovnom proterivanju stanovništva, a i one priče o ženama koje su date u kurtizane. Nastao je novi spor oko ostrva na kojima, uzgred, nema ni pijaće vode. Japanci tvrde da su ih Korejci njima oteli, i obrnuto. Eto povoda za nove nemire.
Sad, da bi me uhvatio u neznanju, Kim Sun me pita znam li da objasnim njihovu zastavu, ne ostavlja vremena da razložno odgovorim, ustaje ponovo, skoro u vojničkom stavu deklamuje:
Naša zastava Tageuki nastala je krajem 19. veka. Krug sa dve boje, plavom i crvenom, nalazi se u centralnom delu ₋označava Jin i Jan, one sile koje nas održavaju u ravnoteži. U četiri ugla su različite crtice pravougaonog oblika, "Trigrami", koje označavaju nebo i zemlju, vatru i vodu. Eto, to smo mi.
Pogledaj vesti o: Nova godina
