Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znanje je ipak moć
Da li možemo da saznamo nešto više o svakodnevnom, politički i medijski neatraktivnom kriminalu?Ne možemo! Jednostavno, Srbija nema javnu bazu podataka o kriminalu
Baš me zanima ko će sledeći biti uhapšen! Toliko je već urađeno! A još više je najavljeno! Jedva čekam sledeću konferenciju za novinare predsednika vlade ili prvog potpredsednika vlade ili već nekog iz vlade. Ne daj bože da se pri nekom hapšenju oglasi šef policijske stanice, kome je to posao, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onda u Njujorku kad su (ipak bez razloga) hapsili tadašnjeg direktora MMF-a Dominika Štros-Kana.
Međutim, dok se drže sve te konferencije za novinare, krivična dela se i dalje događaju. Naravno, kao i u svakoj drugoj zemlji sveta. Svakodnevno se u Srbiji dešavaju ubistva, teške telesne povrede, razbojništva, krađe, zlostavljanja, silovanja i tako dalje u kojima su učinioci i žrtve nepoznati javnosti, pa se vesti o tome ne nalaze na prvim stranicama nego, ukoliko zavrede povećanja ili održanja tiraža, u crnoj hronici. E sada, kada neko najavi borbu protiv kriminala, onda se podrazumeva da je to borba protiv svega ovoga, ne samo borba protiv onih koji su poznati i koji su bliski nekim od nekadašnjih režima. Da li možemo da saznamo nešto više o tom svakodnevnom, politički i medijski neatraktivnom kriminalu?
Ne možemo! Jednostavno, Srbija nema javnu bazu podataka o kriminalu. U Srbiji ne postoji statistika kriminala – javna baza podataka koja sadrži broj i vrstu krivičnih dela koja su učinjena u toku godine. Otuda, sasvim očekivano, ne znamo da li se broj krivičnih dela u odnosu na prethodne godine uvećao ili umanjio, kakva je dinamika pojedinih krivičnih dela u proteklih nekoliko decenija, šta raste, a šta pada. Što se borbe protiv kriminala tiče, ne znamo ni ko pobeđuje. A još manje zašto pobeđuje.
Zbog čega se ovaj podatak ne objavljuje? Možda neko smatra da se radi o državnoj tajni? Kad smo već kod tajne, gle čuda, ukupan broj krivičnih dela učinjenih u toku godine u Srbiji se može naći na internet stranici EUROSTAT-a, ali ne i na sajtu Zavoda za statistiku ili Ministarstva unutrašnjih poslova. Zaista, Srbija je zemlja čuda!
Nasuprot tome, Srbija ima prilično dobro razvijenu pravosudnu statistiku, baze podataka su sveobuhvatne i pregledne, ali osnovna jedinica posmatranja je broj lica protiv kojih je podneta krivična prijava. Međutim, taj broj i broj učinjenih krivičnih dela nije isti. Jedno lice može da učini više krivičnih dela, ali i više lica može da učini jedno (isto) krivično delo, tako da se ne zna ni smer odstupanja jedne veličine u odnosu na drugu. Ne treba brojati babe ukoliko se traži broj žaba.
Uz broj krivičnih dela potrebno je statistički vezati i pravnu sudbinu njihovih učinilaca. To je potrebno kako bi bilo jasno koliko je efikasna pravna država, odnosno kako se sprovodi zakon. Na primer, da bi bilo jasno koliki je broj krivičnih dela rasvetljen. Ukoliko policija podnese krivični prijavu protiv nepoznatog (N. N.) lica, izvesno je da slučaj nije rasvetljen. Ukoliko, međutim, policija podnese krivičnu prijavu protiv poznatog lica, to još uvek ne znači da je slučaj rasvetljen. Krivična prijava može biti odbačena iz mnogo različitih razloga, neki od njih nisu vezani za efikasnost policije. Neki od njih jesu, poput krivične prijave koja je odbačena zbog nedostatka dokaza – to nikako ne može da se klasifikuje kao krivično delo koje je rasvetljeno. A kada bude postojala javna baza podataka sa svim ovim informacijama, tek onda će svi imati uvid u to kako funkcioniše pravna država, koje su najslabije karike u tom funkcionisanju i da li se i kako stvari menjaju iz godine i godinu. Znajući da su svi ovi podaci neprestano dostupni javnosti, znajući da se njihov učinak stalno može pratitii oni koji čine pravnu državu, bez obzira na to koji je njihov posao, imaće podsticaj da ga bolje rade. Tim pre što formiranje ovakve javne baze podataka prati i formiranje integrisane operativne baze podataka u kojoj bi se nalazili svi podaci o svakom pojedinačnom krivičnom delu i pravnoj sudbini njegovog učinioca, ali i podaci o svima onima koji se u ime pravne države bave tim krivičnim delom. Naravno, ova baza podataka, iz više razloga, ne sme da bude javna, već dostupna samo onima čiji je posao sprovođenje zakona.
Tek kada Srbija bude imala kompletnu javnu bazu podataka o kriminalu u kojoj će se nalaziti detaljni podaci o kriminalu i pravnoj sudbini učinilaca moći će se vrednovati rezultati borbe protiv kriminala – rezultatiodređene kaznene politike i načina njene primene. Ona vlada koja omogući uspostavljanje takve baze podataka učiniće dugoročno daleko više u borbi protiv kriminala od one čiji zvaničnici stalno najavljuju ili objavljuju nova hapšenja.
Boris Begović
predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU
objavljeno: 14.11.2012.
