Izvor: B92, 23.Jan.2013, 12:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto teže pamtimo kada smo stariji

Činjenica je da učenje postaje sve teže sa godinama, ali to nije zato što imamo problema sa prihvatanjem novih informacija - nego zato što ne uspevamo da se "rešimo" starih podataka, kažu američki naučnici čije istraživanje prenosi Njujork Tajms.

"Zamislite to kao pisanje na praznom komadu belog papira u odnosu na pisanje po novinama", kaže vodeći istraživač Džo Cijen i dodaje: "Razlika nije u tome koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je tamno mastilo... nego se radi o tome da na novinskom papiru već postoje zapisi".

Naučnici su u okviru istraživanja genetski izmenili mozgove miševa na način da liče na mozak odraslog ljudskog mozga. Njihovi mozgovi nisu pokazali smanjenje sposobnosti stvaranja snažnih sinaptičkih veza koje omogućavaju učenje, što je iznenadilo neuro-naučnike sa medicinskog fakulteta Univerziteta Džordžija Rigents. Ali, kad su modifikovani miševi ušli u odraslo doba nisu mogli da oslabe veze koje su već postojale i stoga je za njih bilo teže da formiraju čvrsta nova dugoročna sećanja.

Naučnici su se usmerili na dva proteina NR2A i NR2B za koje se već dugo zna da igraju ulogu u stvaranju novih veza u mozgu. Pre puberteta mozak proizvodi više NR2B od NR2A, a u odrasloj dobu odnos je obrnut.

Podstičući kod miševa proizvodnju NR2A u odnosu na proizvodnju NR2B, čime je imitiran post-pubertetski mozak, naučnici su očekivali da će miševi imati problema u stvaranju snažnih veza. Umesto toga miševi nisu pokazivali nikakav problem u stvaranju novih kratkotrajnih sećanja, ali skenovi mozga pokazali su da su se "borili" da oslabe veze koje su stvorila starija dugotrajna sećanja.

"Ono što naše istraživanje sugeriše je da se ne radi samo o jačanju veza nego slabljenju drugih setova veza koje stvaraju holistički obrazac sinaptičkih veza koji je važan za formiranje dugotrajnog pamćenja", kaže Cijen.

Image courtesy of Arvind Balaraman / FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...