Izvor: B92, 08.Apr.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarada preko leđa beskućnika
Zvuči paradoksalno: Beskućnici u Njujorku su najljući protivnici sistema udomljavanja osoba bez krova nad glavom.
Međutim, na drugi pogled je jasno i zašto: stanovi su u užasnom stanju, dok se stanodavci bogate.
Stepenište koje vodi do stana Pedra Asevedosa smrdi na urin i marihuanu. Zgrada se nalazi u Longvudu, jednom delu južnog Bronksa. Gotovo polovina stanovnika ove četvrti živi ispod granice >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << siromaštva. I 41-godišnji vozač kamiona Asevedos sa svojom porodicom spada u tu grupu. Njegove dve kćerke dele sobu i krevet na sprat, Pedro sa svojom suprugom spava na kauču u dnevnoj sobi.
Pri tome se uopšte ne radi o "normalnom“ stanu na tržištu nekretnina nego o smeštaju za beskućnike, jednom od 3.000 takozvanih Cluster Shelter koje finansira grad Njujork i oko kojih se odnedavno vode žestoke rasprave. S jedne strane beskućnici i njihove organizacije, a s druge stanodavci koji zarađuju milione iznajmljujući trošne stanove gradu. Zvuči kao paradoks da upravo beskućnici protestuju protiv ovakve vrste socijalne brige ali već se duže vreme i izvan krugova korisnika ovih stanova priča o katastrofalnim uslovima koji vladaju u smeštajima za porodice nekadašnjih beskućnika.
Stanovi su puni gamadi, infrastruktura ne funkcioniše. I sam Pedro svedoči o vašima koje su se pojavile u spavaćoj sobi. Istovremeno grad za prosečni stan u okviru projekta plaća 2.400 dolara. Stan iste veličine u istoj četvrti na normalnom tržištu nekretnina staje, zavisno od stanja, od 500 do 1.200 dolara. U ovakvoj vrsti smeštaja je dom doduše pronašlo 60.000 beskućnika ali ovaj projekat pre svega za mnoge stanodavce predstavlja mašinu za štampanje novca. Još od samog početka projekta pre petnaestak godina se govorilo o problematičnom kvalitetu smeštaja u "Grupnim skloništima“ ali je problem s beskućnicima bio preveliki da bi se odustajalo od metoda kojima je u kratkom roku bilo moguće dati krov nad glavom velikom broju ljudi.
Situacija je međutim eskalirala prošle godine kada je jedan četvorogodišnjak umro od posledica trovanja otrovom za pacove. Tada su gradske vlasti pokrenule akciju koja je počela smanjivanjem izdataka za stanove za beskućnike i tako ušteđen novac trošen je druge mere zbrinjavanja građana bez krova nad glavom. No beskućnici i njihova udruženja traže da se stanovi u sklopu projekta Cluster Shelter trajno daju na korišćenje njihovim stanarima koji bi se pobrinuli za bolje uslove. Kao klasični stanari, beskućnici bi imali veća prava a i dodatnim sredstvima bi još više beskućnika moglo ući u iznajmljene stanove.
Pedro, koji je isprva bio srećan što ima bilo kakav krov nad glavom, nada se da će uskoro novcem koji grad sada plaća za njegov stan sam moći na tržištu nekretnina naći nešto bolje. Ako ne, razmišlja o tome da okrene leđa Njujorku i zajedno sa svojom porodicom sreću pronađe negde drugde, pre svega tamo gde je stanovanje povoljnije.
"U Nevadi za ovaj novac možemo sebi da priuštimo malu kuću. Možda je to rešenje“, zaključuje „beskućnik“ Pedro.
