Izvor: Politika, 21.Feb.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vorhol bi voleo internet
Jedan od najpoznatijih umetnika Amerike, tvorac pop-arta, umro je na današnji dan pre 25 godina
U njujorškoj bolnici okončao se pre 25 godina, na današnji dan, život američkog umetnika Endija Vorhola, jednog od tvoraca pop-arta. U bolničkom krevetu počinje i 40-minutna filmska priča koja je pokušala da prenese u 21. vek čoveka koji je i dalje mnogima inspiracija. Film „Endi iks” moći će da se kupi ili iznajmi na sajtu andyxthemovie.com od danas u 6.21 po njujorškom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vremenu, što je tačan trenutak njegove smrti.
Filmski kritičar Ričard Kvipers opisuje ovo ostvarenje kao „poetičnu elegiju”. „Šarman nas vodi kroz priču koja je podjednako uzbudljiva i za Vorholove obožavaoce i za ljude koji su možda samo čuli za njega i znaju da ima neke veze sa konzervama supe”, kaže Kvipers.
Zašto baš premijera na internetu, i to sa velikim učešćem društvenih medija, jer će korisnici Fejsbuka moći da kupe film i na osnovu broja prijatelja (svaki se računa kao jedan cent)?
„Sajberspejs deluje kao savršeno mesto za istraživanje zagonetke zvane Vorhol. Mislim da bi Vorhol voleo internet”, objašnjava australijski reditelj Džim Šarman zašto je izabrao da film prikaže na ovaj način.
Jedna od najvećih figura popularne kulture, čovek koji se predstavljao kao pisac, filozof, režiser, glumac i slikar, rođen je u Pitsburgu u porodici slovačkih emigranata. Posle studija primenjenih umetnosti u rodnom gradu odlazi 1949. u Njujork, gde je karijeru počeo u advertajzingu. Tokom šezdesetih, od jednog od najuspešnijih reklamnih ilustratora postao je jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Pop-art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja, a Vorhol je kasnije postao poznat kao „papa popa” (Pope of Pop).
Počeo je sa konzervama supe i flašicama „koka-kole”, njegovom velikom fascinacijom. „Ova zemlja je velika jer u njoj najbogatiji potrošači kupuju isto što i najsiromašniji. Možete da gledate TV i pijete ’koka-kolu’ i da znate da je piju i predsednik i Liz Tejlor”, govorio je.
Kritičarima se nisu svideli njegovi portreti slavnih. Smatrali su da su površi i komercijalni. Ali ima i onih koji su kasnije zaključili da su ta površnost i komercijalnost „najbolje ogledalo vremena” i da je uhvatio duh američke kulture sedamdesetih.
Svi umetnički produkti dolazili su iz „Fabrike”, ateljea koji je osnovao 1963, okupivši oko sebe slikare, pisce, muzičare, glumce... U prostorijama ove kreativne radionice na njega je 1968. pucala glumica Valeri Solanas zbog svađe oko jednog filma koji su snimali. Teško ga je ranila, ali je preživeo.
Umro je od infarkta u 58. godini, dan posle operacije žuči.
Sahranjen je na groblju u predgrađu Pitsburga u crnom odelu, sa platinastom perikom i velikim naočarima po kojima je bio prepoznatljiv. Iza njega je ostalo toliko dragocenosti da je aukcijskoj kući „Sadebi” bilo potrebno devet dana da ih sve razvrsta i spremi za aukciju. Kolekcija je dostigla vrednost od 20 miliona dolara.
J. J. K.
-----------------------------------------------------------
Portreti Merilinke, Liz Tejlor, Mao Cedunga...
Vorhol se proslavio i portretima slavnih ličnosti. Pored Merilin Monro i Džeki Kenedi, jedna od njegovih najvećih inspiracija je bila Elizabet Tejlor. Portret glumice „Liz 5” dostigao je prošle godine na aukciji cenu od 27 miliona dolara. Najskuplji rad mu je slika „Osam Elvisa”, koja je 2008. prodata za 100 miliona dolara. Čuven je i portret kineskog političara Mao Cedunga iz 1973.
objavljeno: 22.02.2012
