Izvor: Danas, 31.Avg.2015, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od umetnosti
Odavno je dobro poznato da veliki svetski muzeji posluju tržišno. Sprega između profita i umetnosti dobro je razrađena. Velike izložbe u madridskom Pradu, njujorškom muzeju Metropoliten, pariskom Luvru često bivaju događaj sezone. Naravno sve je pomno marketinški isplanirano. Unapred se, recimo, zna koja će dela ekskluzivno biti izložena, reklamna kampanja pažljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << biva isplanirana sa gostovanjima eminentnih stručnjaka iz istorije umetnosti u elektronskim i pisanim medijima.
O bilbordima i oglasima u novinama da se i ne govori. Onda se dogodi čudo. Pred svim tim hramovima lepote tiska se mnoštvo ljudi iz svih delova sveta koji žele da vide upravo tu retrospektivnu izložbu. Naravno, nikome od ljubitelja umetnosti nije teško da stoji u redu i po nekoliko sati. Poseta svakom velikom muzeju podrazumeva i posetu prodavnici gde se pored kataloga, obeleživača za knjige mogu kupiti majice, torbe, kačketi i naravno neizbežni magneti za frižider.
Prema tom modelu se funkcioniše decenijama. Svi vide svoj interes u deljenju lepote. Mecene, kolekcionari, generalni sponzori iz sveta bankarstva i ekonomije. Finansiranje jedne velike izložbe nije samo surovi ekonomski i komercijalni interes, iako toga svakako ima, već je reč o pažljivom građenju ugleda i prestiža. Budući da je za dobru i kvalitetnu umetnost potreban novac muzeji su, bez obzira na dobro razrađene mehanizme prinuđeni da se snalaze. Para je svuda sve manje pa i u umetnosti. Oni koji vode velike muzeje dosetili su se - slike će kupovati zajednički. Tako se prema pisanju uglednog rimskog dnevnika "Republika" čini da će pariski Luvr i holandski Kraljevski muzej kupiti dva Rembrantova portreta. Vlasništvo nad ovim remek-delima je u rukama slavne porodice Rotšild. Slavnim Rotšildima te slike više nisu zanimljive, pa su spremni da ih prodaju za 160 miliona evra.
Koliko su Rembrantovi portreti značajni svedoči jedna enciklopedijska odrednica u kojoj se navodi da mu je "na portretima uspevalo da uverljivo predstavi likove u nekoj aktivnosti. U istorijskim kompozicijama slikao je motive koje pre njega niko nije koristio, ili je stare motive predstavljao na nov način. U mnogim Rembrantovim delima majstorski je korišćen kontrast svetlog i tamnog. Rembrantovi autoportreti ilustruju kako je video sebe kao umetnika i kako je stario. Posebno su na grafikama vidljivi različiti izrazi lica i gestovi koji su služili kao studije. Rembrant je naslikao i nacrtao mali broj pejzaža i žanr scena. Slika "Mrtvi paunovi" je jedina njegova poznata mrtva priroda Mnoge od crteža Rembrant je načinio isključivo u svrhu obuke svojih učenika."
