Izvor: Politika, 06.Apr.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vezivanje oružara u čvor
Bronzana statua revolvera, čija je cev zavezana u čvor, tek posle 25 godina od postavljanja ispred sedišta Organizacije ujedinjenih nacija u Njujorku može iole da se podiči da je na pravom mestu. Odluka ubedljive većine članica svetske organizacije da usvoji Sporazum o trgovini oružjem, kojim se pokušava postizanje veće transparentnosti i odgovornosti u često tajnovitim i spornim poslovima industrije naoružanja, predstavlja prvi veliki značajni sporazum o oružju od kada je 1996. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sklopljen Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
Međutim, činjenica da se skulptura „Nenasilje” švedskog umetnika Karla Fredrika Rojtersverda i sedište UN nalaze u delu njujorškog Menhetna koji se zove Zaliv kornjača možda najbolje govori, kako o sporosti u postizanju Sporazuma o trgovini oružjem, tako i o tome koliko će kornjačinih koraka biti potrebno da postignuti sporazum u praksi smanji prodaju oružja raznim gospodarima rata i diktatorima koji krše ljudska prava.
Iako su pojedini zapadni političari ocenili kao „ciničnu akciju” to što su jedino Iran, Sirija i Severna Koreja u Generalnoj skupštini UN glasale protiv usvajanja ovog sporazuma, ni Zapad niti ostale velike sile nemaju previše čime da se podiče. To što su za ovu neobavezujuću rezoluciju o ovom sporazumu glasale 154 države, 23 bile uzdržane a samo tri bile protiv, ne govori o tome da su naprasno pomireni često suprotstavljeni interesi u trgovini konvencionalnim naoružanjem, koje je godišnje „teško” oko 80 milijardi dolara. Naprotiv, to samo znači da je postignut sporazum koji neće u skorije vreme znatnije da smanji mnogobrojne ljudske žrtve koje su direktna cena nedovoljno kontrolisane trgovine oružjem.
Premda je prema oceni „Amnesti internešenela” ovo istorijski sporazum, on zasad predstavlja samo značajnu pobedu konzorcijuma međunarodnih nevladinih organizacija za ljudske prava koji su proteklih sedam godina na ovo ubeđivali svetske lidere. Ova pobeda je samo istorijski prvi korak ka smanjenju broja ljudskih žrtava, dok sporazum zapravo samo dokazuje da velike sile nisu previše odstupile od svojih interesa u industriji oružja.
Donedavno su SAD na međunarodnim konferencijama uspešno onemogućivale donošenje ovog sporazuma, koji sada pokriva trgovinu borbenim tenkovima, borbenim vozilima, artiljerijskim sistemima velikih kalibara, borbenim avionima i helikopterima, ratnim brodovima, raketama i bacačima raketa, malim oružjem i lakim naoružanjem. Naprasno su Amerikanci sada bili glavni zagovornici sporazuma, uprkos tome što se njihov moćni lobi oružara – Nacionalno udruženje za oružje – poput Teherana, Damaska i Pjongjanga, odlučno protivio zelenom svetlu Vašingtona.
Međutim, administracija Baraka Obame nije uopšte ni išla protivno dosadašnjoj politici Vašingtona, budući da se u sporazumu striktno navodi da se njime ne kontrolišu nacionalna pravila o upotrebi oružja, već se samo nalaže državama koje ratifikuju sporazum da uspostave evidenciju i pravila o kontroli kome se izvozi oružje kako bi izbeglo da konvencionalno oružje padne u ruke teroristima, kriminalcima i onima koji krše ljudska prava. Osim toga, zaštićeni su proizvođači municije budući da se potpisnice sporazuma samo „pozivaju” da uspostave slična pravila i za izvoz municije.
Sporazum će postati pravosnažan tek kad ga ratifikuje 50 zemalja, za šta će, kako se procenjuje, biti potrebno bar tri godine. Među njima, sudeći prema probnom glasanju u američkom Senatu, neće biti Amerika, tako da može da odahne američka industrija oružja, koja pokriva 30 odsto svetskog tržišta. Nisu previše zabrinuti ni ruski oružari (26 odsto tržišta) ili kineski oružari (pet odsto), čije su se zemlje uzdržala od glasanja u UN. Razlog za to leži u osnovnom nedostatku postignutog sporazuma – ne sadrži mehanizam za kažnjavanje onih koji se ne drže pravila da proveravaju da li je izvesno da će krajnji kupci oružje iskoristiti za sprovođenje genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratne zločine.
Rusi su se suzdržali od glasanja jer su bili nezadovoljni time što sporazum ne reguliše prodaju nedržavnim činiocima, kao što su sirijski pobunjenici koji se bore protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada kojeg oružjem snabdeva Moskva. Ipak, nisu bili ništa srećniji ni u Saudijskoj Arabiji i Kataru, koji naoružavaju sirijsku opoziciju, pa su se i oni suzdržali od glasanja kao i Bahrein, Kuvajt, Oman i Jemen. Iz Persijskog zaliva jedino su Ujedinjeni Arapski Emirati bili otvoreno za sporazum.
Nezadovoljni su bili i veliki kupci oružja, poput Egipta, Indije i Kine, koja je, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu, peta na svetu po izvozu oružja, a druga na svetu po njegovom uvozu (šest odsto svetskog tržišta). Indija, koja je najveći svetski uvoznik oružja (12 odsto), žestoko se protivila sporazumu, jer tvrdi da je on dao preveliku moć zemljama izvoznicama oružja, kojima će biti dozvoljeno da jednostrano raskinu ugovore zbog navodnog etničkog nasilja.
Pošto je reč o veoma profitabilnom biznisu, veliki igrači su se ipak pobrinuli da ne vežu oružare u potpunosti u čvor pa su u sporazumu napravili dovoljno velike „rupe” kroz koje će i dalje moći da prođu tovari oružja, koji možda opet završe u rukama onih koji raspiruju etničke sukobe, pobune i vrše ratne zločine.
Nenad Radičević
objavljeno: 07.04.2013
Pogledaj vesti o: Nju Jork
