Izvor: RTS, 27.Dec.2013, 01:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad Njujork Kosmosa (prvi deo)
Samo jedan klub na planeti u istom trenutku okupio je Pelea, Bekenbauera, Đorđa Ćinalju i Karlosa Alberta. Sedamdesetih godina prošlog veka bio svetska atrakcija jer je u svojim redovima imao pomenute fudbalske legende koji su zajedno igrali na terenu. Za 14 godina postojanja ovaj klub je preživeo što neki klubovi nisu za čitav vek. Ovo je priča o usponu i padu Njujork Kosmosa.
Njujork voli pobednike, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ovo je parola koja je klubove u Velikoj jabuci uvek motivisala da budu najbolji u svemu. Njujork Niksi u košarci, Rendžersi i Ajslendersi u hokeju, Džajantsi i Džetsi u NFL-u, Metsi i Jenkisi u bejzbolu, svi ovi klubovi su ispisivali istoriju američkog i svetskog sporta.
Malo je poznato da je član te glamurozne porodice u jednom trenutku bio i fudbalski klub Njujork Kosmos, koji je za 14 godina postojanja (od 1971. do 1985. godine) bio svetska atrakcija. Razlog tome je jednostavan, ovo je bio jedini klub u kojem su u istom trenutku na terenu igrale fudbalske legende Pele, Bekenbauer, Ćinalja i Karlos Alberto.
U današnje vreme kada je fudbal ponovo sport koji se najbrže razvija u Americi, sve češće se oživljava legenda na klub koji je u jednom trenutku bio verovatno najpopularniji sportski kolektiv u SAD.
Priča o Njujork Kosmosu zaista liči na holivudsku bajku. Kosmos je za manje od 15 godina postojanja prešao put od amaterskog kluba do tima o kojem je pisao čitav svet, da bi na kraju netragom nestao. Priča u Njujork Kosmosu je i priča o počecima modernog klupskog fudbala u Americi i najbolje može da se ispriča kroz živote nekoliko bitnih fudbalera, poput Pelea i Đorđa Ćinalje, koji su obeležili postojanje kluba.
Za nastanak Njujork Kosmosa zaslužno je troje ljudi, Stivi Ros, jedan od prvih medija-mogula (preteča onoga što je danas Ted Tarner u Americi), i braća Ertegun, Ahmeti i Nesuhi, koji su emigrirali iz Turske. Braća Nesuhi su osnivači „Atlantik rekordsa" izdavačke kuće koja je u to vreme okupljala mnoge poznate zvezde. Krajem šesdesetih godina prošlog veka kuću je kupio Stivi Ros i uključio je u svoje „Vorner komjunikejšns" carstvo.
Kada se pojavila prilika da braća napuste kompaniju i započnu još unosniji biznis, Ros im je prišao i ponudio da ispuni svaku njihovu želju samo da ostanu u kompaniji. Braća su rekla da žele da imaju fudbalski klub. U vreme kada je postojalo nešto što je ličilo na amatersku ligu, želja braće Ertegun bila je bizarna, ali je hazarder kakav je Stivi Ros, to shvatio kao izazov.
Njujork Kosmos je osnovan 4. februara 1971. godine. Ime Kosmos je izabrano kao skraćenica od Kosmopoliten. Uzor za ime klub je našao u nazivu bejzbol ekipe Njujork Metsa (skraćeno od Metropolitans). Prvi generalni menadžer ekipe Klajv Toj rekao je da je jedino veće od Metropolitans Kosmopolitans. Ovim je data poruka da klub „puca na visoko". Ros je takođe bio svesan činjenice da je za uspeh bilo kog sporta u Americi neophodan jedan jak klub u Njujorku. Njegova misija je bila da on jedan takav klub oformi.
Ambiciozni Stivi Ros imao je želju da odmah angažuje najboljeg igrača planete u tom trenutku, Brazilca Pelea. Ros je bio mnogo ispred svog vremena imajući u vidu da je nešto što podseća na profesionalno takmičenje, Severnoamerička fudbalska liga (North American Soccer League) osnovana tek 1968, godine i da je bila na nivou koji bi se teško mogao nazvati amaterski. Većina fudbalera igrala je za nekoliko stotina dolara, i to im je bio hobi jer su imali druge poslove od kojih su plaćali račune.
Fudbal u americi do tog trenutka, ne da nije bio na niskim granama, već nije ni postojao. Od poslednjeg učešća na prvom Svetskom prvenstvu 1950. godine, kada su pobedili i Englesku, fudbal u Americi je pao u totalni zaborav. Amerikanci su se podsetili da postoji fudbal kada je britanski Bi-Bi-Si 1966. godine prenosio utakmice sa Mundijala u Engleskoj, između ostalog i u SAD.
Ipak, u to vreme u SAD nije bilo televizijske stanice niti sportskog časopisa koji bi preneo bilo kakvu vest o tom sportu, pa ni o rezultatima novoosnovanog takmičenja.
U takvim uslovima Njujork Kosmos je debitovao u novoj ligi 1971. godine, a do prve titule došao je godinu dana kasnije. Taj uspeh niko nije ni primetio jer sve pobede i poraze sa tribina, prvo stadiona Njujork Jenkis a zatim i Hofstra stadionu u Hempstedu koji se nalazio oko 30 kilometara van Njujorka, pratilo je nekoliko desetina ljudi. Sami igrači su rekli da je najveći deo publike činila njihova rodbina. Ni povratak u Njujork, na stadion u Rendals ajlendu, u čijoj se blizini nalazila mentalna ustanova, zatvor i druge, ne baš ugledne građevine, nije privukla publiku. Kako su sami igrači posvedočili, i njima je bilo mučno da tamo igraju, imajući u vidu okruženje i činjenicu da je teren prekrivalo smeće, srča stakla i razni drugi otpaci.
Zanimljivo je da je prvo pojavljivanje nekog fudbalera bilo kada se tadašnji golman Njujork Kosmosa go slikao za jedan ženski magazin. Naravno išao je logikom da je i loš publicitet bolji od nikakvog.
Za opstanak Njujork Kosmosa, pa i čitave fudbalske lige početkom sedamdesetih godina prošlog veka neophodna je bila jedna šok terapija. Jedini ko je bio dovoljno lud da napravi jedan, slobodno se može reći, ludački korak bio je upravo Stivi Ros. Čovek koji je od prvog dana imao misiju da dovede najboljeg fudbalera na planeti sve je učinio ne bi li privoleo Pelea da dođe u Njujork. Čak su i boje Njujork Kosmosa podsećale na dres brazilske reprezentacije. Prvi dresovi Kosmosa bili su zelene boje sa žutom trakom.
Jedinu šansu da dovede Pelea Rosu se ukazala 1975. godine kada je fudbaler skoro već bio u penziji imajući u vidu da je za Santos igrao samo povremeno, na bitnijim mečevima. Ros je poslao ljude koji su pregovarali sa Peleom. Nekako su uspeli da zaintersuju Brazilca za celu priču, ali zapelo je oko plate. Ni dan danas se ne zna za koliko je novca Pele igrao u Kosmosu, ali cifre variraju od tri do 7,5 miliona dolara za dve sezone. Imajući u vidu da je najplaćeniji bejzbol igrač u tom trenutku imao platu od oko 200.000 dolara godišnje, jasno je da je Pele postao jedan od najplaćenijih, ako ne i najplaćeniji sportista u SAD.
Kada je Pele konačno pristao da zaigra za Kosmose na put transferu je stala brazilska vlada koja je od najboljeg igrača na planeti tražila da još najmanje jednu sezonu odigra u domovini pre nego što se otisne na put u SAD. Ros je upregao sve političke veze koje je imao, pa je snažan pritisak na Brazilce izvršio tadašnji državni sekretar SAD Henri Kisindžer. Pele je sam rekao da je jednog jutra dobio poziv iz Vlade Brazila gde su ga molili da potpiše ugovor sa Njujork Kosmosom jer će time učiniti bitnu stvar u poboljšanju odnosa dve zemlje. Ni dan danas se ne zna kakvi su pregovori tekli iza kulisa oko Peleovog transfera.
Reči koje su Rosovi predstavnici uputili Peleu i koje su osvojile igrača bile su: „Ako odeš u Juventus ili Real (koji su se u to vreme interesovali za njega) osvojićeš samo još titula. Ukoliko dođeš kod nas, osvojićeš celu zemlju".
Tako je i bilo, od trenutka kada je Pele promovisan kao novi igrač Njujork Kosmosa klub, pa i sam sport, konačno privlače pažnju medija. Na promociji Pelea prisustvovalo je više od 300 reportera iz čitavog sveta, a za Njujork Kosmose je konačno čula cela planeta. I uticaj Pelea na igru bio je momentalan. Kosmosi su počeli da igraju bolje, pobeđivali su češće. Na tribinama, ali i na terenu osećala se „Pele-manija".
Debi Pelea na stadionu u Rendals ajlendu prvi put u istoriji direktno je prenosila američka TV stanica Si-Bi-Es. Zanimljivo je da je teren, koji je bio u očajnom stanju, za tu utakmicu obojen zelenom bojom da bi se pokrili goli delovi bez trave.
Pele je u tom trenutku postao verovatno najpopularnija ličnost u SAD. O tome koliko je bio popularan možda najbolje govori detalj kada je kao gost otišao na utakmicu bejzbol ekipe Njujork Mets. Publika je zanemarila igrače na terenu i krenula da se otima o Pelea tako da je obezbeđenje moralo da interveniše. Bejzbol je tada bio u drugom planu, Pele u prvom.
Kosmosi su 1976. godine angažovali i izvanrednog strelca, Italijana Đorđa Ćinalju. Ovaj igrač, za razliku od Pelea, u Kosmose je došao na vrhuncu karijere. Navijači Lacija, kada su čuli da će Ćinalja otići u Njujork pretili su da će se bacati pod točkove aviona. Ništa nije sprečilo temperamentnog Italijana da se otisne „preko bare".
I dovođenje Ćinalje ispostavilo se kao potpuni pogodak. Ovaj fudbaler je bio neverovatan strelac koji je bez milosti tresao mreže protivnika. Iste godine i Kosmosi su se vratili bliže Njujorku, igrali su na stadionu Jenkisa. Broj ljudi na stadionu je rastao da bi se u jednom trenutku ustalio na više od 20.000 gledalaca po meču.
Ćinalja je na terenu blistao, ali je u svlačionicu unosio nemir. Bio je veoma sujetan i bio je verovatno jedini fudbaler tog doba koji je smeo da kritikuje Pelea. Saigrači su preneli i jednu svađu Ćinalje i Pelea iz svlačionice kada je Italijan kritikovao Pelea što mu ne dodaje više lopti. Brazilac je odgovorio da je to zato što ovaj šutira iz nemogućih pozicija.
Ćinalja je na to odgovorio: „Ja sam Đorđo Ćinalja. Ako šitiram sa neke pozicije to je zato što mogu da pogodim iz te pozicije".
I ostali saigrači su smatrali da je Ćinalja unosio nemir u svlačionicu, tako da ga nisu previše voleli. Ipak, ovaj igrač je prirastao za srce vlasniku Stivu Rosu koji je imao poseban tretman za njega. Slušao je sve što mu Ćinalja sugeriše što će na kraju imati možda i presudan uticaj na gašenje kluba.
Pele i Ćinalja zablistali su u punom svetlu 1976. godine kada su predvodili Kosmose do plej-ofa. Ipak, na utakmici protiv Tampa Beja protivnici su iskoristili poroke dvojice igrača i poslužili su se lukavstvom da bi prošli dalje. I Pele i Ćinalja voleli su da budu u društvu lepotica. Često su znali da nakon utakmice, svako na svoju stranu, ode u noćni provod sa mladim devojkama. Ćinalji je to bio veći porok od činjenice da je strastveni pušač.
Kada su sleteli u Tampu, iz protivničkog tabora Pelea i Ćinalju su dočekali limuzinom, i odveli u provod, koji je trajao do kasno u noć. Kada su sutradan došli na utakmicu, Brazilac i Italijan na terenu nisu ličili na sebe, a Tampa je meč dobila rezultatom 3:1.
Zbog sve veće popularnosti Njujork Kosmosi 1977. godine napuštaju stadion Jenkisa i sele se na stadion Džajantsa i Ist Ratefordu u Nju Džersiju. Te godine u tim dovode još dve fudbalske legende, kapitena Nemačke Franca Bekenbauera i kapitena Brazila Karlosa Alberta. Broj ljudi na mečevima premašuje 40.000. Zanimljivo je da je Kanalja bio protiv dolaska Bekenbauera, jer je, kako su njegovi saigrači posvedočili, plašio da ne izgubi uticaj u ekipi. Ipak, drim-tim Njujork Kosmosa bio je kompletiran.
Popularnost ekipe je rasla ne samo u Njujorku već i u čitavoj Americi. I drugi klubovi tog doba, ugledajući se na Kosmos, u svoje redove dovodili su najbolje svetske fudbalere koji su bili u poznim fudbalskim godinama. Tako su na američkom kontinentu igrali i Johan Krojf, Džordž Best i mnogi drugi.
Ipak, samo je Kosmos imao holivudski glamur. Fudbaleri Kosmosa su slavljeni kao bogovi, a svojom pojavom znali su da zasene i najslavnije ličnosti tog doba. Pobede su često proslavljali u poznatom klubu „Studio 54". U svlačionicu nije moglo da se uđe od glumaca, rok zvezda i drugih poznatih ličnosti koji su želeli da provedu neki minut sa igračima. Na tribinama su osim navijača, podršku pružali i poznate ličnosti iz svih sfera društva. Jedan od najredovnijih bio je pomenuti Henri Kisindžer.
Njujork Kosmosi su zasjali u punom svetlu. Višemilionska investicija Stivuja Rosa se isplatila. Fudbalska imperija koju je posedovao na papiru morala je ipak da se dokaže i na terenu.
Nastaviće se...
