Izvor: Danas, 03.Feb.2015, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost na kopi pejst nišanu
Beograd - „Goran Đorđević u Beogradu“, saopšteno je iz nacionalnog muzeja, uz info o tome da će danas od 13 sati na prvom spratu te institucije održati predavanje u sklopu izložbe Pit Mondrijan. Slučaj „Kompozicije II“. Namera, a ne koincidencija, učinila je da javno kopiranje upravo ove Mondrijanove slike Đorđević, koji danas živi u Njujorku, izvede baš u periodu svog istraživanja kopija 1979-1985. posle čega >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nije više nastupao kao umetnik. Doduše, ovo „kao“ pratilo ga je tokom njegovih istraživanja u polju umetničkog sistema budući da je u to doba studirao na Elektrotehničkom fakultetu, ali i „amater“, što njemu, verovatno, nije smetalo.
Inače, javno kopiranje Mondrijanove slike iz kolekcije Narodnog muzeja usledilo je nakon niza njegovih drugih značajnih kopističkih radova, to jest izložbi, ali je ovaj događaj bio jedan od retkih koji su ‘80-ih primećeni. Tadašnjem upravniku Muzeja Đorđević je uredno poslao pismo u kome kaže: „Poštovani druže upravniče, pošto se već duže bavim kopijama umetničkih dela kao specifičnim oblikom citiranja u domenu umetnosti, želeo bih da napravim kopiju slike P. Mondrijana iz stalne postavke vašeg Muzeja. Kopiju bih radio u muzejskom prostoru gde je slika izložena u vreme kad je Muzej otvoren...“ Zvaničnici Muzeja su dali zeleno svetlo ovom činu, ali uz izričitu napomenu da kopija mora biti „za santimetar ili dva manja od originala“. Ovu „malu“ restrikciju neki stručnjaci su ocenili upravo kao demonstraciju institucionalne moći što i jeste epicentar Đorđevićevih „nestvaralačkih“ istraživanja. U svakom slučaju, zahtev da kopija bude manje veličine od originala istoričarka umetnosti Jelena Vesić komentariše kao nešto što navodi na parodijski zaključak - da je original uvek veći od kopije i samo original može imati auru veličine. Naravno, pismo upravniku Muzeja izloženo je kao artefakt uz kopiju Mondrijanove slike u duhu konceptuale koja je Đorđeviću, kao i drugi periodi iz istorije umetnosti, takođe bila na kopi pejst nišanu. Ikonična dela konceptualne umetnosti su, moglo bi se reći, u kontekstu kritike imala čak privilegovanu poziciju, ali i Đorđevićevi sopstveni radovi. Recimo, slika „Glasnici Apokalipse „, platno zbog koga je dugo osećao stid ironično ga imenujući remek-delom, a koju je preinačio u istraživački rad. Napravio je niz kopija te slike, njenih elemenata, a zatim je pozvao kolege i prijatelje da i oni učestvuju u kopiranju ovog njegovog rada. Ova „izložba u procesu“ je upriličena u Đođevićevom stanu na Novom Beogradu a imala je i svoje „svečano zatvaranje“. U svakom slučaju, to što tokom ‘70-ih i ‘80-ih Đorđevićevi značajni istupi u polju umetničkog sistema nisu naročito zapaženi do kopiranja Mondrijanove slike, iz i u Narodnom muzeju samo potvrđuje teze umetnika-amatera u najboljem smislu te kovanice. Kopija Mondrijanove slike je kao rad imala svoje posebno mesto i na Đorđevićevoj izložbi pod (originalnim) i manifestnim naslovom „Protiv umetnosti“ 1980. u Galeriji SKC i na reprizi u istom prostoru 2011. godine.
Zapravo, Goran Đorđević je uvek svojim izložbama stavljao do znanja da je umetnost, ma koliko umišljala da izmiče krutim institucionalnim okvirima - deo sistema, kao što smo, uprošćeno rečeno, svi deo superdržavnog aparata bez obzira na to što verujemo da smo mu umakli. Sve te konstatacije Đorđević je iznosio pre više od četiri decenije, a nije loše podsetiti ih se i danas. Zvuče apokaliptično. I nekako tačno.
Pseudosubjekti
Predavanje Gorana Đorđevića namenjeno je svim zainteresovanim posetiocima, a pored teme u kojoj su ključne reči istraživanje - kopija - original - umetnost - nauka, biće govora i o motivima predavača za njegovo umetničko delovanje, zatim o njegovim uverenjima o revolucionarnim potencijalima umetnosti, o kritičkom potencijalu kopije i uverenju da su pravi subjekti na umetničkoj sceni institucije, dok su umetnici samo pseudosubjekti.
Protiv umetnosti
„Umetničko delo, pored ostalog izražava i neki stav o umetnosti. Radovi prikazani na ovoj izložbi nisu umetnička dela. To su samo stavovi o umetnosti. Bolje rečeno, to su stavovi protiv umetnosti. Mislim da je krajnje vreme da se sa umetnosti jednom odlučno strgne napuderisana maska slobode i humanizma i otkrije njeno pravo lice verne i ponizne sluškinje“, naveo je Goran Đorđević povodom svoje izložbe Protiv umetnosti 1980. godine
