Izvor: Studio B, 27.Maj.2012, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udruženje ljubitelja javnog prevoza
U želji da se ono što bi moglo biti muzejski eksponat, otrgne od zaborava ili spase sigurne smrti kako ne bi završilo na otpadu, u Beogradu je osnovano Udruženje ljubitelja javnog prevoza.
Beograđani, da li ste znali da ni kroz jedan grad u Evropi nije prošlo toliko vrsta autobusa, tramvaja i trola koji su prevozili građane, kao kroz Beograd? Pošto GSP nikad nije imao unificirani tip vozila- na beogradskim ulicama krstarili su decenijama i Englezi, Švajcarci, Česi, Rusi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Španci- neki od njih stari i po 80, i 100 godina.
- Velike svetske metropole poput Njujorka, Londona, Praga ili Beča svoje stare autobuse, tramvaje i trolejbuse čuvaju u i neguju u muzejima kao svedoke svoje urbane istorije. E sad pogledajte ovo - ovo je najstariji beogradski zglobni autobus sa četvorodelnim vratima koji je kao i mnogi od njih završio u starom gvožđu, a pitanje je zašto ne bi završio u muzeju?
- Ljubiša Trivanović, predsednik Udruženja ljubitelja javnog prevoza - Otac mi je proveo 30 godina u GSP-u i od malena sam voleo autobuse i često išao s njim na liniju da se vozim, i sad me srce boli da neke autobuse koje je moj otac vozio i koje su prevozile starije generacije da one idu u rashod.
- Radović Igor, član Udruženja ljubitelja javnog prevoza - Ova stara vozila idu u zaborav, nove i mlađe generacije neće znati u čemu su se njihovi roditelji vozili, kao što su Belgijanci, njega je Belgija vratila, jer je GSP hteo da ga iseče, oni su sprečili, on kod njih vozi kao exponat.
Zato su se ova deca GSP-a zauzela da stare primerke sačuvaju. Tako su izdejstvovali da najstariji bg trolejbus preživi u Muzeju nauke i tehnike, a da npr. nije bilo replike Terazija, možda bi i stari bg tramvaji bili sahranjeni na nekom otpadu. Kad je pre osam godina izbio požar u garaži, uspeo je Gsp da spase engleski lejland iz 60-ih i popularnog "čičicu", prvi domaći tramavaj iz šezedesetih po ugledu na dvadesete. Svi oni su rashodovani po depoima u lošem stanju, a neki malo noviji i dalje voze, poput crvenog Sanosa iz 1987 na liniji 403.
- Avramović Saša, član Udruženja ljubitelja javnog prevoza - Zanimljivo je da je ikar 16 predviđen za 160 putnika, a 90-ih godina mogao i 400 putnika da primi i zato nam je jako važno da generacijama posle nas predstavimo vrhunac naše autoindustrije.
Zašto ne bi i Beograd imao jedan pokretni muzej poput Londona, koji bi npr. najstarijim trolejbusom vozio od Studentskog trga do Slavije? Takva vozila bi se sama izdržavala jer bi se plaćale ulaznice za vožnju i muzej. U muzeju bi bili i stare uniforme, karte ili automati za poništavanje i svi bi oni otkrivali priče o jednom Beogradu kog više nema.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
