Izvor: Politika, 11.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U vremeplovu, od Njujorka do Šipova
Doskorašnji episkop hvostanski govori o svom školovanju u SAD, odnosu sa patrijarhom Pavlom, Koštunicom i Đinđićem, ustoličenju u episkopa, za breme vazdušne opasnosti
Od kada ga je pokojni patrijarh Pavle pozvao u Beograd, 1994. godine, Atanasije Rakita živi u keliji Patrijaršijskog dvora u Beogradu. Na vratima kelije je napisao: „Radna ćutaonica”. Tu ga je njegov duhovni otac i staratelj Pavle uveo.
I, tu je Atanasije i ostao. To je životna filozofija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dosadašnjeg vladike hvostanskog i novoizabranog bihaćko-petrovačkog, koji će danas biti uveden u episkopski tron, u katedralnom hramu u Bosanskom Petrovcu.
Uoči odlaska u eparhiju koja je mesto njegovog rođenja i dečaštva, pedesetšestogodišnji episkop koji se sve ove godine držao van sukoba unutar vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC), priznaje u intervjuu za „Politiku”, da se oseća kao u vremeplovu.
– Najmanje vremena sam proveo u zavičaju, gde sad, po određenju Crkve, treba da idem. Prostor na koji dolazim je razoren. Tužne su se stvari dogodile na prostorima koje pokriva Eparhija bihaćko-petrovačka, od Bihaća, Drvara, Šipova Livna, Glamoča, Bosanskog Petrovca... Mi držimo parastos četvrtog avgusta za žrtve „Oluje”, ali to nisu samo žrtve iz Kninske Krajine, Like, Korduna, već i iz Bosanske Krajine. Tamo se sada vraćaju uglavnom oni koji žele da daju zaključak svome životu – kaže Rakita.
Da li ste to rekli Aleksandru Vučiću posle parastosa koji ste držali žrtvama „Oluje” u crkvi Svetog Marka u Beogradu?
Da, pozvao sam Vučića da bude gost u Bosanskom Petrovcu, na dan mog ustoličenja. Da se vidi da Srbija nije zaboravila te ljude. To će biti poruka da nisu bogu za leđima.
Malo ljudi zna da je vaš život odredilo školovanje u Njujorku?
Školovao sam se u Bogosloviji, u manastiru Krka, ali školovanje u SAD ima najjači uticaj na moj život. Na Bogoslovskom fakultetu Svetog Vladimira u Njujorku, profesori su bili intelektualci i duhovnici koji predvode svetsko bogoslovlje. Predavanja su bila na engleskom jeziku i zahtevalo se poznavanje konteksta američke civilizacije.
Kako ste istovremeno upoznavali i Ameriku i bogoslovlje i kako ste prihvatali ta dva sveta?
Tamo sam stekao prva sveštenička iskustva sa narodom. Moj boravak u Americi i Njujorku je ipak bio bezopasan.
Zašto bezopasan? Zar Amerika ume da pokvari ljude?
Amerika je otuđila mnoge ljude.
Možda je to bilo zlatno doba zapadnog sveta, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. Kako se veliki svet uklapao u vaš svet tradicionalizma?
Tradicionalizam u sebi sadrži stameni, promišljeni kontinuitet života. Veoma lako se uoči površnost ovog savremenog, kada se posmatra iz dubine promišljenog iskustva.
Šta ste voleli u Njujorku?
Voleo sam tu slobodu. Jer, sloboda je izazov. Ali ta sloboda se mora kontrolisati razumom. Njujork jeste megalopolis, ali je istovremeno i duhovna pustinja, pa čovek lako može postati plen duhovnih vukova.
Kako ste postali bliski sa patrijarhom Pavlom?
Čim sam diplomirao, postao sam nastavnik Bogoslovije u manastiru Krka. Potom sam prekomandovan, na poziv patrijarha Pavla, ondašnjeg episkopa prizrenskog. U Prizrenu sam predavao 11 godina.
Kakva je bila pozicija „desne ruke” tadašnjeg patrijarha Pavla, u samom vrhu SPC?
Pre bih rekao da je on bio moj duhovni otac i duhovni staratelj. Tačno je da sam bio u njegovoj blizini i da sam bio poslušan. Samo to.
Ustoličeni ste u episkopa u vreme vazdušne opasnosti nad Beogradom. Negde u to vreme ste i postali šef Informativne službe SPC.
Bio je 31, maj, 1999. godine, Saborna crkva u Beogradu. U najsvečanijem trenutku hirotonije, kuljalo je iznad nas. Na nebu su bili NATO bombarderi. U to vreme je osnovana Informativna služba SPC. Vrlo intenzivno sam pratio naša stradanja na Kosmetu. Trudili smo se da probuđujemo svest i savest onih koji dođu do naših informacija.
Važite za čoveka Crkve koji je postao prepoznatljivo lice Beograda, i episkop koji je rado viđen na političkim i diplomatskim prijemima u ambasadama?
Meni je drago što je tako bilo, ali sam naročito ponosan na rukovođenje školskom pravoslavnom veronaukom, koja je uključivala i vojne škole. Veronauka je sa naših 270 veroučitelja, potpuno integrisana u arhiepiskopiju i obrazovni sistem u osnovnim i srednjim školama.
Tadašnji premijer Zoran Đinđić je, zajedno sa patrijarhom Pavlom, doneo odluku o uvođenju veronauke u škole. Da li ste Đinđića dobro poznavali?
Da, bio je dalekovid čovek.
Upoznavali ste mnoge političke lidere u Srbiji. Da li je istina da od vladara moderne Srbije niste upoznali samo Miloševića?
Da, njega nisam. Koštunicu i Đinđića sam upoznao odlično. I obojicu ih veoma cenim, iako se razlikuju.
U čemu vidite njihovu razliku?
Samo u akcentovanju pojedinih problema. Jer, neki su bili oprezni, drugi su se više isticali hrabrošću.
Hoćete li da kažete da je Koštunica bio oprezan, a Đinđić hrabar?
Ne, obojica su i oprezni i hrabri.
Da li je uvođenje veronauke bio izraz Đinđićevog pragmatizma, kako bi pridobio naklonost Crkve, ili je zaista verovao u to?
Đinđić je shvatio da je veronauka korisna u stvaranju jedne široke ličnosti. Bio je to korisni pragmatizam, ka ostvarenju opšteg uspeha nacije.
Hteli ne hteli, dobro ste upoznali srpsku politiku?
Molio sam se za sve koji nas predvode, da im bog da mudrosti i znanja.
Čemu nas je naučila mala Tijana
Na sahrani osmogodišnje Tijane Ognjanović, koja je umrla u Hjustonu, ne dočekavši transplantaciju srca, opelo je služio Atanasije Rakita. U potresnoj besedi, Rakita je rekao:
– Po Božjem promislu, iako je kratko živela, ona je osmislila svoj život tako što je mnoge hiljade nas podstakla na dobro. Probudila je ono što je najbolje u ljudskoj prirodi, tako da je koeficijent njenog dobra, mnogo veći nego onih koji žive i po 90 godina.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 11/08/2013
Pogledaj vesti o: Dvor
.jpg)
