Izvor: B92, 08.Okt.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji je jeftino biti bogat
Beograd -- Kad god je kriza traži se krivac, a kad je ekonomska kriza, ko može biti kriv nego onaj ko je bogat.
Ovako na tako modernu svetsku žvaku o oporezivanju bogataša, rezonuje bivši direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić, funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije.
Na pitanje mogu li demonstranti na njujorškom Volstritu srušiti američkog predsednika Baraka Obamu, Ilić gotovo zatečen pitanjem kaže: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Ne mogu. Nisu ga oni ni izabrali... Dobro, formalno jesu, ali znamo da nisu".
Da se u istoriji nađe i poneka revolucija, nismo spominjali.
SAD: Obami porez koristi pred izbore
Američki predsednik Barak Obama oberučke je prihvatio predlog milijardera Vorena Bafeta da najbogatiji Amerikanci doprinesu više nego do sada likvidaciji ogromnog američkog budžetskog deficita. Sumnjiče ga da predlogom samo tvrdi predizborni politički pazar pošto zna da ga republikanska većina u Predstavničkom domu ionako neće prihvatiti. Ovo bi rešenje trebalo da obuhvati građane sa godišnjim prihodom iznad 720.000 evra. Sada se u Americi prihodi od kapitala oporezuju paušalno stopom od 15 odsto, maksimalna poreska stopa iznosi 35 odsto, a Amerikanci sa manjim prihodima plaćaju prosečno porez od 25 odsto i gotovo nemaju mogućnost poreskih olakšica.
Ne udubljujući se u pitanje znaju li Volstrit demonstranti da jesu, a u stvari nisu oni izabrali američkog predsednika, profesor Danijel Cvjetićanin se praktično naslanja na opasku Ilića svojim objašnjenjem zašto najbogatiji Amerikanci, i pored javnih najava Baraka Obame, neće biti pozvani na kasu za pomoć američkom budžetu.
"Prvo, zato što nekoliko korporacija drži ceo američki politički establišment. Prema nekima sedam, prema nekima osam, 12 do najviše 30 ljudi", kaže on.
Kao što su demonstranti sa Volstrita birali Baraka Obamu, ali ga oni nisu i izabrali, tako se i Danijel Cvetićanin i Miodrag Zec slažu, a u suštini se sasvim uočljivo u mišljenjima i razlikuju. Dr Zec takođe smatra da političke elite širom sveta izbegavaju da oporezuju svoje ekonomske elite "zato što je i politika biznis, koliko kapitala uloziš u kampanju toliki je procenat glasova".
Zašto političari imaju toliki respekt prema malom broju bogatih, a nikakav prema milionima prosečnih ili siromašnih koji su za njih izlazili na birališta, Zec objašnjava manipulacijom političkim proizvodom bez garancije.
"Politika je biznis koji proizvodi politički proizvod čija deklaracija se često ne poštuje. Piše da ne goji, a ono goji, piše da ne boli, a ono boli. Prosto nema kontrole političkog proizvoda u smislu da kad oni kažu uradićemo to i to, da budu sankcionisani što to nisu i uradili. Tako da političari u kampanji kažu smanjićemo poreze ili oporezovaćemo bogate, pa to ne urade", kaže Zec.
Jedan odsto bogatih Nemaca plaća 20 odsto poreza
Crveno-zelena vlada je u periodu od 1998. do 2005. godine spustila maksimalnu poresku stopu sa 53 odsto na 42 odsto. Ta poreska stopa se obračunava na prihode iznad 53.000 evra. Velika koalicija sa Angelom Merkel na čelu uvela je 2007. godine porez na prihode veće od 250.730 evra godišnje. Samci plaćaju taj porez po stopi od 45 odsto i plaća ga oko 40.000 ljudi. Nemačka savezna statistika govori da jedna četvrtina onih koji najviše zarađuju već obezbeđuje 80 odsto ukupnog poreza na dohodak, da polovinu poreza na dohodak finansira onih 10 odsto sa najvišim prihodima, a 20 odsto tog poreza onih jedan odsto naj-najbogatijih. I Institut nemačke privrede (IW) tvrdi da u toj zemlji preraspodela od vrha prema dnu funkcioniše.
On dodaje da "kako potrošač često nije zaštićen u ekonomskom sistemu, tako ni glasač nije zaštićen u političkom sistemu. To je postao globalni proces manipulacije običnim ljudima i potrošačima kako političke, tako i ove druge proizvodnje".
A tek pitanje da li bi oni problemi sa početka teksta bili rešeni ukoliko bi bogati u svetu i Srbiji bili temeljnije oporezovani deli sagovornike. Inače uvek više nego direktni profesor Cvjetićanin se poziva na Miltona Fridmana.
"Pročitajte kod Miltona Fridmana zašto ih ne oporezuju. I zašto je to protiv interesa siromašnih da bogati budu oštro oporezovani. Sve lepo piše zašto. A protiv je jer ako država od bogatih uzme više, a ona gluplje upotrebljava ta sredstva nego što bi ih oni upotrebili na pravljenje fondacija i ulaganje u radna mesta. Ja sad govorim Fridmanov argument", kaže on.
A na pitanje, koji je njegov stav o tome da li je Fridman bio u pravu ili ipak nije, Cvjetićanin kaže da je njegovo mišljenje "izbalansirano. Ali u Srbiji mislim, da treba pustiti bogate malo i da se razmahnu jer se država pokazala da vodi privredu u katastrofu".
Bivši direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić insistira da se da u ovom tekstu da zasluženi prostor sledećem njegovom zaključku - u Srbiji je jeftino biti bogat.
U zemljama OECD-a kaže on prosečno se od poreza na dohodak, dobit i imovinu ubere 53 odsto poreza, kod nas samo 22 odsto; u OECD-u se od poreza na potrošnju ubere 41 odsto ukupnog poreza, kod nas 75 odsto.
"A isti porez na veknu plaća i siromah i bogataš, što nije pravedno", kaže on i dodaje da ovako postavljenim sistemom oporezivanja "ekonomski bitno utičemo na tražnju, preko poreza generišemo inflaciju".
Bogati naterali Sarkozija da im uvede porez
Na pismo 16 francuskih top menadžera koji su tražili da budu oporezovani "razumno i privremeno", francuski predsednik Nikola Sarkozi koga nazivaju "predsednikom bogatih" saglasio se da se na prihode veće od 500.000 evra uvede privremeni simbolični dodatni porez od tri odsto koji će važiti do 2013. godine. Između 1990. i 2010. godine Francuska je najvišu stopu poreza na dohodak snizila sa 57 odsto na 40 odsto, dvaput više nego Nemci svoju. Prošle jeseni ta je stopa pod pritiskom povećana na 41 odsto. Inače, 352 najbogatije francuske porodice, koje prosečno godišnje zarade po 8,5 miliona evra, plaćaju porez na dohodak po stopi od 15 odsto.
Identičnog mišljenja je i dr Miodrag Zec. "Srbija ima poreski sistem koji je različit čak i od sistema bogatih zemalja. U tom sistemu su najviše oporezovani najsiromašniji", kaže on. Zec i Ilić imaju u vidu isto rešenje problema - "da se svi prihodi jedne osobe skupe na jedno mesto i oporezuju progresivno".
Oporezivanje bogataša u svetu je globalnom temom konačno učinio američki milijarder Voren Bafet kad je objavio da je poreski sistem tako nakaradan da je on prošle godine na svoje ogromne prihode platio porez 17,4 odsto, a zaposleni u upravi njegove kompanije na slove službeničke prihode porez od 33 do 41 odsto.
U Srbiji bi stvar, kad bi se razgrnula, bila još zanimljivija. Iste te godine plaćen je ukupni porez na prihod od 3.420.381.099 dinara ili oko 34 miliona evra. Porez na prihod je platilo 22.161 građanin plus 551 koje je poreskoj kasi privela Poreska uprava. To znači da su oni platili prosečni porez od 150.000 dinara. Sa deset najbogatijih je još zanimljiviji slučaj. oni su svi zajedno prijavili prihod od 904.098.151 dinar.
Dobro ste pročitali, deset najbogatijih u Srbiji ostvarili su prihod manji od milijarde. Na taj "mali" prihod plaća se i odgovarajuće mali porez: na iznos do šestostruke godišnje prosečne zarade 10 odsto, a na iznos preko šestostruke godišnje prosečne zarade 15 odsto.
Na naše zaprepašćenje u Poreskoj upravi Srbije imaju objašnjenje - bogati su svoje firme, pa time i prihode izmestili u poreske rajeve van domašaja poreznika. Dr Zec ima još jedno objašnjenje, ali je poreznicima teško da ga potvrde. "Ovde čitav niz bogatih ljudi privatnu imovinu vodi kao poslovnu imovinu i plaća je iz troškova. Veliki broj bogatih ljudi veliki deo lične imovine i ličnih troškova vodi kao poslovne rashode", kaže on.
