Izvor: Politika, 06.Jul.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito me uveo u svet marketinga
Glavni i odgovorni urednik „Tabua” priča o diskreciji sa Havaja, sukobu Đilasa i Mitrovića, reklami kao sredstvu za laž poslovnih ljudi, ženama bez emocija na poslu, lepoti i upornosti...
Žozef Ivan Lončar, osnivač, vlasnik i glavni i odgovorni urednik časopisa „Tabu”, o svetu marketinga, priprema za jesen savetovanje sa privrednicima Srbije. Tema će biti „Kako oživeti srpsku privredu marketinškim instrumentima”.
Rođen je 21. juna 1940. u Serenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Belgiji. Počasni je član Međunarodnog udruženja oglašivača IAA u Njujorku.
Živi u Pančevu u braku s Mirjanom, arhitektom, ima ćerku Sanju (48), izdavača, i sina Igora (43), ekonomistu.
Otkud vi u svetu?
Poreklom sam iz Dalmacije, iz Imotske krajine. Ali, u potrazi za poslommoji roditelji su, tridesetih godina prošlog veka, otišli u Belgiju.
Ali, kad su došle devedesete, naše „lude godine”, smanjio sam broj putovanja u svet. Nisam želeo nikoga tamo da lažem o stanju u Srbiji, pa sam, i kad sam putovao, bio vrlo diskretan, a o diskreciji sam čuo jednu zanimljivu priču u Americi.
O čemu je reč?
Grupa poslovnih ljudi dobila je poziv jedne američke avio-kompanije da iz Njujorka otputuju osam dan na Havaje, uz napomenu da mogu da povedu supruge. Ali, mnogi su na taj izlet poveli prijateljice. Međutim, čekalo ih je iznenađenje kad su došli kućama. Neoprezni pi-ar menadžer avio-kompanije svim učesnicima u tom izletu poslao je na kućne adrese zahvalnice zbog putovanju i boravku na Havajima. I pukla je velika bruka. Poslovni ljudi su zatim žestoko bojkotovali tu kompaniju. I ona je u toku sledeće tri godine propala.
Kako stedospeli u svet propagande?
Slučajno. Dogodilo se to 1. aprila 1962. Tito me, praktično, uveo u svet marketinga. Posle jednog svog putovanja u svet Tito je javno rekao da je reklama važna, čak presudna za sve trgovinske odnose. I mene su, istog dana, postavili za referenta reklame u fabrici aviona „Utva” u Pančevu. Pokušao sam da izađem iz tog sveta, ali nije mi bilo dozvoljeno. Ipak, nisam se kasnije zbog toga pokajao.
Da li ste vi dete sreće?
Mislim da jesam. U nekim krugovima Jugoslavije, a naročito u Srbiji, vladalo je mišljenje da, zbog čestih putovanja u svet, pripadam nekim državnim, pa i stranim službama. Međutim, kad sam, pet puta uzastopno, organizovao veliki međunarodni simpozijum najboljih propagandista sveta u Herceg Novom – slika o meni je promenjena.
Šta je reklama?
Reklama je termin koji je u stručnoj terminologiji odavno prevaziđen. Reklama je jedna vrsta prevare, odnosno sredstvo za laž poslovnih ljudi. I nije slučajno što su prvi šefovi propagandnih službi predstavljanju proizvoda dali englesku reč „marketing” (usluga na tržištu). O tome se, kod nas, pričalo još 1968, kad su univerzitetski profesori iz Beograda i Zagreba osnovali „Udruženje za marketing”. To je bilo vreme velikog razvoja industrije u Jugoslaviji.
Kako se u ovom poslu snalaze žene?
Sve bolje. Vrlo su racionalne. Emocije prikrivaju ili ih imaju manje nego što očekujemo u poslovnim odnosima. Vrlo su savesne i temeljne. Mnogo su vernije idejama firme od muškaraca. Muškarci se, za razliku od žena, lako upuštaju u rizik, a uz to su, ponekad, i površni. Zato, u ovom poslu, glasam za žene.
Kako tumačite oglas „Ne kreira lep nego uporan”?
To je izvod iz narodne poslovice. To je igra reči. Ovde se radi o kreatorima oglasne poruke iz Slovenije. Na temu o upornosti sećam se reči mog profesora sa zagrebačkog univerziteta, psihologa Borisa Peca.
Šta je kazao?
„Pokvareno misli pokvaren čovek. Mogu da te ne volim, pa i da te mrzim, ali moram da poštujem to što si lepši, pametniji, sposobniji, uspešniji i bogatiji od mene. U tom smislu upornost, pod uslovom da se držimo etičkih normi, samo dobija na snazi i važi za sve odnose.”
Zašto se trenutno „tuku” Đilas i Mitrović?
Dragan Đilas je suvlasnik najveće agencije u Srbiji „Dajrekt medije” koja se bavi oglašavanjem. On je početkom godine, za svoju firmu, kupio, na veliko, prostor u novinama i vreme na televizijama i radio-stanicama, a krčmi ih na malo. I sad, na razlici u ceni – stvara dobit. Vlasnik TV Pink Željko Mitrović sad, verovatno, zbog opšte oskudice u Srbiji, ali i svojih, mogućih, loših poslovnih poteza, želi da deo Đilasove zarade zadrži za sebe. A to, koliko znam, ni po kom osnovu, ne može da učini.
A zašto Mitrović to čini?
Njegova televizija je, kako se priča, u ozbiljnim finansijskim problemima, a Đilas je politički načet, pa je ovaj zahtev Mitrovića, slobodno rečeno, način dodvoravanja nekim novim centrima moći u Srbiji na putu projektovanog diskvalifikovanja Đilasa sa političke scene.
Kad Srbija dobija „datum” za bolju budućnost?
Kad pobedi svest građana Srbije da moraju uzeti sudbinu u svoje ruke. Jer, ako se dobijaju lažna obećanja da nas milijarde čekaju u Evropskoj uniji, onda je to zavaravanje. S ekonomskog aspekta, nisam za EU, ali jesam za nju kad je reč o uvođenje standarda življenja, a to znači da ja, u jasnim tržišnim uslovima, kao pojedinac, mogu da radim pod određenim skrupulama. Znači hoću da budemo pravna država.
Šta vas brine?
Na momente mi se učini da imamo naivne vođe. Stičem utisak da vrlo često slepo veruju strancima, a stranci, u svakom slučaju i u svakoj pogodnoj situaciji, gledaju samo svoj interes. Što je razumljivo. Ali, moramo da znamo: Ništa se ne dobija. Sve se kupuje. Čak, vrlo često, i – ljubav!
Čega se plašite?
Ničega. Uvek sam otvoreno govorio i pisao ono što i mislim. Na telu imam više ožiljaka nego mesta za tako nešto. Ali, ostajem dosledan da svoja mišljenja jasno artikulišem i ističem. Ortodoksni sam levičar, aristokratskog ponašanja.
Slavko Trošelj
objavljeno: 07.07.2013
