Izvor: Politika, 14.Apr.2012, 00:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tepih od latica iznad olupine „Titanika”

Nizom ceremonija i izložbi u svetu se obeležava vek jedne od najvećih pomorskih tragedija

Dva velika drvena sanduka sa milion i po ružinih latica utovarena su na brod američke obalske straže koji je u utorak iz Bostona krenuo put mesta gde je potpuno „nepotopivi brod”. Ovog vikenda, tačno sto godina od tragedije „kolosa okeana”, latice skupljene od posetilaca dva američka muzeja biće prosute iznad olupine, 650 kilometara južno od obale Njufaundlenda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Na isto mesto treba da stigne i brod „Balmoral”, koji je prošle nedelje krenuo iz Sautemptona ka Njujorku, putem kojim je plovio zlosrećni „Titanik”. Na njemu je 1.300 putnika iz 28 zemalja koji su platili po 4.100 dolara. Opelo bi trebalo da se održi u noći između 14. i 15. aprila, tačno sto godina otkako je velelepni brod, teško oštećen u sudaru sa ledenim bregom, raspolućen potonuo na dno Atlantika.

Oni malo bogatiji moći će da u specijalnoj podmornici, iznajmljenoj od Ruske akademije nauka, zarone četiri kilometra duboko sa britanskom kompanijom koja ovakve ture organizuje od 1998. Dole na dnu videće na rastojanju od 1,2 kilometra dve polovine broda koji je sagrađen 1911. kao čudo tog doba, a nije završio ni prvo putovanje. Ka Njujorku je krenuo 10. aprila 1912, prevozeći neke od najbogatijih ljudi na svetu, ali i veliki broj siromašnih emigranata koji su se nadali boljem životu u Novom svetu. Od 2.224 putnika i članova posade u nesreći je stradalo 1.514.

Na ceremonije u dva američka muzeja posvećena „Titaniku”, u Misuriju i Tenesiju, doći će 35 potomaka putnika. Očekuju se naslednici Štrausovih, osnivača robnih kuća Mejsi. Isidor i Ida Štraus ustupili su mesta u čamcima drugim putnicima. Njeno telo je pronađeno (porodica je burmu pozajmila muzeju), ali njegovo nikad nije, piše „Boston gloub”.

Na dan kada je pre sto godina isplovio iz Sautemptona, 10. aprila, u luci je održana komemoracija žrtvama tragedije koja ga je pretvorila u grad bola, budući da je trećina putnika bila odavde. Okupilo se više od 650 potomaka. Bacali su cveće i vence u more gde je brod kompanije „Vajt star” napustio luku, a zatim su održali minut ćutanja. Sa dokova se u podne oglasio i zvižduk u znak sećanja na onaj koji je pre sto godina najavio polazak „Titanika”. Služba na dokovima završena je pevanjem himne koju su svirali brodski muzičari dok je „Titanik” tonuo.

U Sautemptonu je ove nedelje otvoren i novi muzej posvećen vezama između ovog lučkog grada i mora, sa posebnim akcentom na priču o „Titaniku”.

Izložba je otvorena i u Muzeju Nacionalne geografije u Vašingtonu na kojoj su se našle prve fotografije olupine koje je 1985. godine snimio istraživač Nacionalne geografije, ali i skorašnji snimci reditelja Džejmsa Kamerona.

Od ovog meseca olupina „Titanika” je pod zaštitom Uneska.

Države potpisnice konvencije iz 2009. mogu zakonski da kazne svaki akt uništenja, pljačke i prodaje predmeta nađenih na mestu potonuća i mogu da preduzmu sve neophodne mere kako bi zaštitile olupinu i osigurale da ljudski ostaci koji se tu nalaze imaju dostojan tretman.

Zaštita je po mišljenju Roberta Balarda, koji je 1985. sa Žanom Luisom Mihelom pronašao olupinu, krajnje neophodna. Ovaj profesor okeanografije izjavio je nedavno da „ljubav ubija ’Titanik’” i strahuje da olupina neće opstati još sto godina. Ugrožavaju je prirodne sile, ali i posetioci koji donose bakterije koje nagrizaju trup. Njegova ideja je da pošalje robote koji bi očistili olupinu i premazali je antikorozivnom bojom kojom se farbaju naftni tankeri. Roboti bi istovremeno nadzirali i posete turističkih podmornica koje joj po njegovom ubeđenju nanose veliku štetu.

--------------------------------

Film „Titanik” ponovo najgledaniji u Srbiji

Povodom veka od potonuća broda, film „Titanik” Džejmsa Kamerona u novoj 3D verziji, prikazuje se širom sveta i u Srbiji. Tokom prvih sedam dana prikazivanja u domaćim bioskopima „Titanik 3D” je pogledalo 16.295 gledalaca i ponovo je na prvom mestu liste najgledanijih.

Tokom 1997. godine, sagu o jednoj od najvećih pomorskih tragedija pogledalo je u Srbiji 563.466 gledalaca, a širom sveta je zaradio 1,8 milijardi dolara.

Film „Titanik” osvojio je 11 Oskara i bio u tom trenutku komercijalno najuspešniji film u istoriji.

---------------------------------------

Podaci o putnicima i posadi „Titanika” dostupni onlajn

Više od 200.000 podataka vezanih za putnike i posadu „Titanika” objavljeno je na internetu povodom 100 godina potonuća broda.

Zbirku čine podaci o preživelima kao i 1.500 žrtava, među kojima su i testamenti, nalazi autopsija, podaci o nađenim telima i slike nadgrobnih spomenika, a sakupio ju je ancestry.co.uk, pretplatnički onlajn servis za istraživanje porodičnog stabla. Pristup podacima sa „Titanika”, međutim, biće dostupan besplatno samo do 31. maja 2012.

Posetioci mogu pogledati zvanični spisak putnika – njihova imena, godine i zanimanja – kao i podatke o 900 članova osoblja, među kojima su njihova nacionalnost, pozicija i mesto boravka.

Posetioci mogu da vide i listu putnika „Karpatije”, broda koji je spasio oko 700 putnika „Titanika”.

-------------------------------------------------

Belfast ponosan na brod

Sa izložbama i novim muzejom posvećenom „Titaniku” Belfast se seća svoje industrijske prošlosti i ponosi time što je nekada u njemu izgrađen najpoznatiji brod na svetu.

Zvaničnici se nadaju da će „Titanik Belfast”, koji je uz velike fanfare otvoren krajem marta i koji je oblika nesrećnog broda, privući samo prve godine oko 425.000 posetilaca.

Kompaniji „Harland i Vulf”, čiji su žuti kranovi i dalje simbol grada, bile su potrebne tri godine za izgradnju broda, od mašinskih postrojenja do luksuznih kabina.

Potapanje „Titanika”, dve nedelje po isplovljavanju, bio je razoran udarac za firmu, a naročito kada su usledile i istrage oko toga da li je nesreća bila prouzrokovana ljudskom greškom.

--------------------------------

„Politika” o „Titaniku”

Aprila 1912, naš list je danima izveštavao o tragediji broda koji je „snabdeven svim mogućim udobnostima tog doba” krenuo preko Atlantika da pokuša da premaši dotadašnji rekord.

„Ono što je divljenja dostojna moć duha izmislila, što je sa tehničkim genijem uspela u prvoj gigantskoj pobedi, sve to pobedili su elementi na jedan strašno prost način. Džinovska lađa nije mogla usled guste magle da na vreme primeti ogromni ledeni breg i da ga izbegne...” pisala je „Politika”.

U broju od 5. aprila (po starom kalendaru) dalje piše da su „agenturske radnje” iz Beograda ispratile na „Titanik” 48 putnika, ali da među njima nije bilo nijednog iz Srbije.

„Svi ti putnici su iz Makedonije, Stare Srbije ili Bugarske. Oni su do Beograda doputovali svaki ponaosob, pa su ih odavde poslale agencije koje se bave slanjem radnika u Ameriku.”

Ti putnici pečalbari putovali su „razume se, poslednjom klasom” i verovatno su našli smrt, pisao je naš list i dodao da bi broj žrtava sa Balkana u toj katastrofi bio mnogo veći da mnogi radnici nisu ostali zbog uskršnjih praznika još koji dan kod kuće.

U članku se navodi i tridesetak imena Srba i Hrvata iz Austrougarske koji su stradali na „Titaniku”.

Istoričar iz Sremskih Karlovaca Žarko Dimić slučajno je otkrio da je njegov predak Jovan Dimić stradao na „Titaniku”.

On je pre nekoliko godina za naš list rekao da je reč o jednom od pradedine braće koji je otišao u Ameriku i nije se više javljao.

J. J. K.

objavljeno: 14.04.2012.

Nastavak na Politika...