Izvor: Glas javnosti, 24.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna Teslinog Plavog portreta
U malom nemačkom gradiću Husumu, na obali Severnog mora, na tački zemaljske kugle gde bi se čovek tome najmanje nadao, nedavno je skinut veo s jedne od brojnih tajni vezanih uz ime Nikole Tesle. Reč je o jedinom umetničkom portretu za koji je slavni naučnik sam pozirao i čijem je izlaganju 1916. u NJujorku dao svoj blagoslov. Kako je pripadala Teslinom njujorškom društvenom krugu, tu je povlasticu dobila grofica Vilme LJivov-Parlagi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ulje na platnu bilo je deo njenog ciklusa portreta „Manhattan Hall of Fame“.
Gospodar elektriciteta sam je postavio rasvetu pod kojom je pozirao i dao uputstva o osvetljavanju portreta plavim svetlom, zbog čega je slika ostala upamćena kao „Plavi portret“. Lice ovekovečeno kistom grofice LJivov-Parlagi objavljeno je i na naslovnici magazina Tajm povodom Teslinog 75. rođendana 1931. godine, ali samo kao crno-bela fotografija portreta za koji svet već tada nije znao gde je. Ove godine javnosti ga je predstavio Sven-Hajnrih Siemers, direktor Muzeja Severnog mora u Husumu, najavivši za kraj ovog meseca i otvaranje izložbe u koju će biti uvršten portret kojem decenije ležanja u magacinu nisu pričinila veću štetu, a restauracija ga je samo osvežila.
Svaki trag Teslinom „Plavom portretu“ izgubio se 1924, kada je nakon slikarkine smrti njena ostavština rasprodata na aukciji u NJujorku. Zapravo, čini se kako slavnu sliku, uprkos brojnim tragačima za Teslinim relikvijama, niko ozbiljno nije ni tražio. Ime kupca vodilo je ravno prema Husumu. To je bio Ludvig Najsen, grofičin prijatelj i mecena, bogati trgovac dijamantima koji je umro u NJujorku iste godine kad je kupio Teslin portret. Dece nije imao, a njegova udovica, Amerikanka, umrla je 1930. Međutim, Najsen je još za života sve svoje bogatstvo namenio svem rodnom mestu Husumu, osnovavši zadužbinu sa svrhom gradnje mesnog doma u kojem će biti škola, knjižara, muzej i galerija. Nakon dolaska nacista na vlast, dobar deo tog novca zaplenila je američka vlada, a dela su se dočepali i nacisti. Ipak, ostalo je dovoljno za gradnju Najsenove kuće koja je otvorena 1937. i u kojoj je danas smešten Nordijski muzej. U katalogu Najsonove ostavštine Teslin je portret bio zaveden kao „Portret muškarca“ čiji je identitet novim vlasnicima zbirke bio nepoznat. Sve do 1991. kada je zbirku, na poziv tadašnje uprave muzeja, pregledao istoričar Korneilus Stekner te portretisanom gospodinu vratio njegovo ime.
Međutim, tek je današnji direktor muzeja, došavši na to mesto na početku ove godine, odlučio Teslinim imenom skrenuti pažnju na svoj mali muzej i grad. Verovao je da će Teslino ime smesta odrešiti sponzorsku vreću najvećeg nemačkog distributera električne energije, ali na razumevanje je, kako kaže, naišao tek u regionalnoj elektrodistribuciji.
Iznos je bio manji nego što se nadao, pri tom je naučio da Tesla u Nemačkoj i nije baš toliko poznato i slavno ime. Ipak, nakon objavljivanja otkrića dobio je mnogo poziva sa svih strana sveta, a bilo je dosta i onih osoba koje su, kaže, imale prilično „ezoterične“ ideje o budućoj sudbini Teslinog portreta. Najlepše u celoj priči je zapravo to ukrštanje puteva troje neobičnih ljudi i njihova traganja za snovima: pronalazačkog genija, umetnosti sklone grofice i milionera koji je svoje bogatstvo odlučio da vrati u mesto svog rođenja. Rodio se na jesen 1855. kao šesto dete užara u Husumu koji je tada još pripadao Danskoj. U Ameriku je otplovio već kao 16-godišnjak.
U klasičnoj varijanti američkog sna novi je život počeo kao čistač cipela, pa perač suđa, konobar, krčmar... Već 1881. postao je poslovni partner draguljaru iz Hamburga, a 1895. već je bio predsednik komore svih njujorških draguljara s vlastitom kancelarijom na Petoj aveniji. Posetivši staru domovinu tek posle Prvog svetskog rata, iz susreta s bedom koju je tada zatekao rodila se odluka o vraćanju bogatstva u Husum. Čini se da je Teslin portret završio baš u pravim rukama i da je mali Husum po svom velikodušnom sinu Najsenu baš zaslužio da ga danas na karti sveta osvetli čudesno Teslino plavo svetlo.
Ekscentrična princeza Vilme LJivov-Parlagi (1863. -1923) rođena je u Mađarskoj, a već se u mladosti iskazala kao vrsna slikarka portreta. U Pragu se 1899. godine udala za ruskog princa, ali je njihov brak kratko trajao. Ipak, nakon razvoda zadržala je titulu princeze, ali i suprugov novac pa je tako godišnje dobijala milion dolara apanaže. Godine 1908. preselila se u NJujork, gde je u hotelu „Plaza“ imala apartman koji je uključivao privatnu kapelicu i 14 soba kao i mnogobrojnu poslugu. Obožavala je životinje, pa je njen apartman bio pravi zoološki vrt u kojem su mesto našli psi, mačke, zamorci, dva mala aligatora, sova i medvedić. Uz ekscentričnost, princeza je iskazivala i zavidan talent u portretisanju, pa su joj, osim Nikole Tesle, pozirale mnoge slavne osobe tog doba uključujući i Tomasa Edisona.
.jpg)
