Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jan.2020, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki dan zbog zagađenja vazduha umre 18.000 ljudi

Veliki gradovi u zemljama Balkana poslednjih dana suočavaju se sa opasnim nivoom zagađenja vazduha, a vlada Srbije je radi rešavanja tog problema u sredu sazvala hitan sastanak, piše AP u izveštaju, koji je danas preneo "Njujork tams".

Visoke koncentracije toksičnih čestica vazduha tipične su za zimu u balkanskim zemljama koje u velikoj meri zavise od elektrana na ugalj i gde ljudi voze stare automobile i koriste drva i ugalj za grejanje, konstatuje AP, ukazujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je poslednjih dana bila gusta magla, a nije bilo vetra, što je pogoršalo problem.

Napominje se da su u Sarajevu, nakon što je zagađenje vazduha dostiglo vrhunac tokom vikenda, proglašene vanredne mere, kao i da je hrvatska policija u sredu pozvala stanovnike Zagreba da koriste javni prevoz i izbegavaju bicikle ili skutere.

Američka agencija podseća da se u prošlogodišnjem izveštaju Programa UN za zaštitu životne sredine Sarajevo našlo među evropskim gradovima sa najvećom koncentracijom zagađenja, kao i da u proseku ljudi na Zapadnom Balkanu žive 1,3 godine kraće zbog posledica zagađenja vazduha.

Dok desetine gradova u regiji trpe, najteže je pogođeno Sarajevo, izgrađeno u dubokoj dolini koju okružuju planine, piše AP.

Tokom većeg dela protekle nedelje, nivoi čestica PM10 u vazduhu u Sarajevu bili su najmanje dva puta, a ponekad i osam puta viši od bezbednosne granice Evropske unije, napominje se u tekstu.

Kaže se i da je rastuće zagađenje razljutilo aktiviste za životnu sredinu i u Bosni i u Srbiji koji smatraju da vlasti reaguju prekasno i nedovoljno.

Opisujući situaciju u Beogradu, AP navodi da je srpska prestonica danima bila obavijena oblakom smoga koji je posebno pogodio niža područja.

Na veb stranici gradske zdravstvene uprave objavljeno je u sredu upozorenje:"Vazduh u Beogradu je zagađen".

Ipak, vladini zdravstveni zvaničnici su savetovali da se ne paniči, pripisujući problem kombinaciji neefikasne potrošnje energije, zastarele industrijske opreme i upotrebe fosilnih goriva zimi, uključujući nekvalitetni mrki ugalj, piše AP.

Američka agencija prenosi i upozorenja neimenovnih stručnjaka da bi ove i druge ekološke poteškoće mogle čak i da zaustave napore Srbije i drugih balkanskih zemalja da se pridruže EU.

Aktivisti u BiH su kritikovali vladu zbog oslanjanja na kratkoročne mere tokom kriznih dana, poput zabrane dizel vozila i preporučivanja upotrebe maski za lice, a pritom se, kako kažu, ne bave ključnim pitanjima, poput širenja visokih zgrada koje blokiraju protok vazduha.

Ambasada Švedske u BiH upozorila je ovog vikenda na Tviteru da je Sarajevo "u sopstvenoj kategoriji kada je u pitanju loš kvalitet vazduha".

Sarajevske vlasti smanjile su cene karata za gradsku žičaru koja vodi do obližnje planine Trebević, jer stanovnici odlaze u popularna skijališta da bi izbegli zagađenje.

U Hrvatskoj, članici EU, policija je saopštila da su u sredu u Zagrebu premašeni standardi zagađenja vazduha, a policija je apelovala na građane da izbegavaju aktivnosti na otvorenom i smanje pušenje, navodi AP.

Zašto Britanci imaju Dan smoga i "peto" godišnje doba?

Magla i smog koji su ovih dana obavili Beograd i izazvali zabrinutost, problem su koji tradicionalno muči Engleze, i ne samo njih, o čemu svedoči i jedan skoriji tekst Gardijana, posvećen borbi protiv zagađenja vazduha u svetu.

Gardijan ukazuje, naime, da ni 65 godina od Velikog smoga, kako je nazvano prekomerno zagađenje vazduha koje je pogodilo London od 5. do 9. decembra 1952. godine i dovelo do usvajanja revolucionarnih zakona protiv zagađenja, vazduh iznad Velike Britanije još nije čist.

Veliki smog je za četiri dana pre 65 godina u britanskoj prestonici izazvao velike probleme zbog loše vidljivosti, ali i smrt 4. 000 ljudi direktno od zagađenja, kao i 100. 000 obolelih od efekata zagađenja, navodi Gardijan.

Na godišnjicu Velikog smoga u Londonu se stoga obeležava tzv. Dan smoga.

Taj dan takođe označava sredinu međunarodne sezone smoga, a potekao je iz inicijative da se podele iskustva ljudi koji žive sa zagađenjem u Londonu i Nju Delhiju, gde je vazduh među najgorima u svetu.

Uprkos brojnim razlikama u životu između dva glavna grada, postoje i paralele u iskustvima ljudi koji rade na ulicama, džogera, vozača taksija, roditelja i dece, kao i doktora koji leče pacijente sa teškoćama u disanju, navodi Gardijan.

U tekstu britanskog lista se ističe da je zagađenje vazduha postalo toliko da se kaže da sada imamo i "peto godišnje doba" i to u ovo doba godine, kada smrtonosni smog obavija neke od najnaseljenijih delova sveta.

Procenjuje se da širom sveta svaki dan zbog zagađenja vazduha umre 18.000 ljudi, a velika većina svetske populacije udiše vazduh čiji kvalitet ne zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije, ističe se u tekstu.

Samo u Londonu svakog sata prerano umre više od jedne osobe zbog niza bolesti izazvanih štetnim česticama i azot-dioksidom, kao što su infarkt, astma i emfizem pluća, navodi Gardijan i podseća da se gradonačelnik britanske prestonice Sadik Kan založio za usvajanje zakona o čistom vazduhu, kojim bi bilo garantovano pravo na udisanje čistog vazduha.

Gardijan navodi, međutim, da je u mnogim gradovima širom sveta vidan napredak u borbi protiv zagađenja vazduha.

U nedavnom izveštaju Komisije za zagađenje i zdravlje Lancet navodi se da poboljšanja u kvalitetu vazduha ne samo da spašavaju živote, već donose i druge benefite.

Za skoro pola veka, u SAD svaki dolar investiran u poboljšanje kvaliteta vazduha doneo je prihod od oko 30 dolara u dodatnim benefitima.

Prelazak na korišćenje 100 odsto obnovljivih izvora energije do 2050. sprečio bi 90 odsto preranih smrti između 2017. i te godine, naveo je u nedavnoj analizi Mark Jakobson sa Univerziteta Stenford, prenosi Gardijan.
Pogledaj vesti o: Nju Jork

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...