Izvor: RTS, 04.Nov.2013, 07:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah trči na njujorškom maratonu
Američke političke elite su konfuzne i izgubljene, one više ne razumeju svet u kome žive i sa kojim se sukobljavaju, tvrdi kanadski profesor Bil Durodi. Nesposobna da podnese vlastitu pobedu u Hladnom ratu, Amerika je krenula u produkciju "zamenskih neprijatelja", pokušavajući da se vrati u prethodno stanje moralne superiornosti, objašnjava Durodi.
Sjedinjene Američke Države aktivno, i nesvesno, rade na produkciji svojih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Ta se teza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 2001. godine zavrtela kroz svetske medije i političke salone posle terorističkih napada u Njujorku, u istoriji upisanih pod formulom "9/11".
Sada, posle afere NSA sa prisluškivanjem, koja se dan za danom samo produbljuje, a ne rešava, posle zagrižene upornosti kojom se proganja "zviždač" Snouden, ili bezbednosne histerije koja je pratila jučerašnji maraton u Njujorku, ta teza dobija novu dimenziju - goli strah pred i od budućnosti.
"Strah trči na njujorškom maratonu - startni broj nepoznat", komentarišu nemački mediji.
Američke političke elite su konfuzne i izgubljene, one više ne razumeju svet u kome žive i sa kojim se, u nedostatku smislenih alternativa, uglavnom sukobljavaju - tvrdi kanadski profesor Bil Durodi (Royal Roads University, ostrvo Vankuver) u svom članku "Rat protiv terora ili potraga za smislom?" ("War on Terror or a Search for Meaning?") upravo objavljenom u takozvanoj "Beloj knjizi" START centra pri Univerzitetu Merilend.
Durodi, čiji se specijalistički pogled fokusira na strategije kojima moderna društva izlaze na kraj sa rizicima, ili kako se nose sa psihološkom predstavom ugroženosti i atmosferom "kraja civilizacije", pokušava u tom tekstu da "probudi" Ameriku i osvesti je prema implikacijama vlastite politike.
On formuliše pet teza koje sede u "zjapećoj rupi našeg društva, tamo gde bi trebale biti politika i ideologija".
Kao prvo, tvrdi Durodi, onaj smisao koji je Zapad držao zajedno dobar deo 20. veka je nestao - taj je smisao doživeo vrhunsku sublimaciju u podelama Hladnog rata.
S jedne stajao je slobodni Zapad, s druge neslobodni Istok, i samo je Džejms Bond bio kod kuće u oba sveta - u takvim je uslovima za Zapad bilo sasvim jednostavno da igra na superiornu kartu.
"Bez snage uverenja koja su globalnu Desnicu držale ujedinjenom pred globalnom Levicom, američke političke elite su ubrzo bile prisiljene da pokažu kako im nedostaje bilo kakva pozitivna svrha ili društvena vizija", piše Durodi.
Produkcija zamenskih neprijatelja
Nesposobna da podnese vlastitu pobedu u Hladnom ratu, Amerika je krenula u produkciju "zamenskih neprijatelja", pokušavajući da se vrati u prethodno stanje moralne superiornosti.
Ta je uloga zamenskog Velikog neprijatelja sukcesivno pripadalala "Kontrašima" u Nikaragvi, generalu Aididu u Somaliji, Slobodanu Miloševiću u bivšoj Jugoslaviji, Sadamu Huseinu u Iraku, ali, "kako niko od njih nije došao ni blizu vojne, materijalne i moralne atraktivnosti Crvene Armije, niko od njih nije ni mogao da izleči poljuljanu samosvest jedne super sile koja se hrani monumentalnom vizijom vlastitih neprijatelja".
Druga Durodijeva teza za američko "nesnalaženje i zbunjenost" je kada se iza terorističkih napada Al Kaide, njenih grupa, podgrupa, ćelija, usamljenih osvetnika i imitatora projektuje - u smislu psihološkog mehanizma projekcije - neka "ideologija".
Moderni terorizam nema "ideologiju", kaže Durodi, njemu u potpunosti nedostaje ideološka matrica kojom "su sve dosadašnje civilizacije belog čoveka tumačile svet", moderni terorizam je najobičniji "bezumni i razbesneli destruktivac koji se hrani otpacima nađenim u ruševinama izgubljenog smisla jedne kulrture".
Treće, tvrdi Durodi, "Al Kaida i "domaći nihilisti" rastu kao paraziti na vladajućim karikaturalnim predstavama degeneracije Zapada kao hrama konzumerizma, poroka i kulture (besmisleno) slavnih i poznatih. Bin Laden je bio vođa Ničega, pre nego što je, u eri koja stoji u ropskom odnosu prema celebrity-kulturi, postao 'kultni terorista' našeg vremena".
S jedne strane, moderni teroristi su produkt savremene konfuzije, dok s druge strane najvećoj zapadnoj sili poklanjaju smisao postojanja.
Islam mustra, a ne motiv terorizma
Dalje, piše kanadski profesor u svojoj četvrtoj tezi, "Ekstremizam je samo ekstremni izraz vladajućih ideja, a ne originalna interpretacija boljki savremenog sveta", dodajući da "ideje ne menjaju ljude osim ako ne odjekuju njihovim ličnim iskustvom".
U tom smislu Durodi ne pravi razliku između Bin Ladena i Andersa Brejvika, uz efektnu poentu da je "Islam samo najčešća ornamentalna mustra ("motif") savremenog terorizma, a ne i njegov motiv".
"Ideologije su umrle, prazninu iza njih popunili su identiteti - ali, budući da se oni formiraju na osnovici smanjenog značaja ljudske egzistencije, identiteti našeg vremena ostaju krhki i lomljivi, lako ih je ispuniti besom", piše Durodi.
U poslednjoj, petoj tezi, Durodi konstatuje da "smo mi", u smislu da je Zapad, pre svega njegova najveća sila, duboko utonuo u "narative distopijske kulture", pri čemu "zbunjene političke elite" u svakom problemu sa kojim se suočavaju polaze od "najgoreg, a ne najverovatnijeg scenarija".
Društva se tako, uz zdušnu pomoć vlastitih političkih elita, iseljavaju iz "pozitivnih u negativne narative, iz utopija u distopije", pri čemu se šire prostori determinizma, predaje, straha, histerije, u konačnici neodgovornisti, "jer naša propast ionako ne zavisi od nas".
"Iza politike Zapada više ne stoje velike ideologije (sloboda, otvorene šanse, mobilitet, nebesa su limit...) već običan mali, čak često neuspešan proces-menadžment" zaključuje Durodi.
Ali, ne treba imati iluzija da zbog toga budućnost pripada drugoj strani, ko god da ona jeste, jer "Budućnost pre ostaje nešto što Amerika gubi, nego nešto što drugi osvajaju", ili, prevedeno, propast Amerike dovela bi do kolapsa čitav niz kultura i civilizacija koje su se sistematski razvijale od (evropskog) Prosvetiteljstva 18-og veka.
Odjek na teroristički napad
Nisu samo interesantne teze iz Durodijevog članka, težinu ima i to gde je on objavljen, u najnovijem zborniku START-a "Pogled natrag, pogled napred: Perspektive i odgovori na terorizam" ("looking Back, Looking Forward: Perspectives on Terrorism and Responses to it", Strategic Multi-lauer Assessment Occasional White paper).
Centar START pri Univerzitetu Merilend je deo američke vladine Agencije za nacionalnu bezbednost (U.S. Department of Homeland Security), institucije koja je osnovana 2002. godine, kao samoodbrambeni američki odjek na terorističke napade 9/11.
Deklarisana uloga DHS-a (240.000 zaposlenih, koordinira između 22 ministarska nivoa) je da podigne svest stanovništva prema rizicima savremenog sveta - ima li nedeklarisanih, nije tema ovog teksta.
START u Merilendu je osnovan pre osam godina kao teoretsko-naučni "Center of Excellence" koji kroz rad svoje široke, globalne akademske mreže saradnika definiše kategorije savremenog terorizma i nudi intelektualna rešenja za njegovo suzbijanje.
Brojevi koje je sredinom prošle nedelje objavio Si-En-En - osam i po hiljada terorističkih napada širom sveta prošle godine, pet i po hiljada samo u prvih šest meseci ove - samo su "procurili" iz START-ovog godišnjeg izveštaja koji se očekuje za mesec dana.
Durodijev članak iz separatne "Bele knjige" smo izabrali zato što se ne bavi brojevima, već opisuje atmosferu straha koja stoji iza tih brojeva, dajući sumornu dijagnozu modernih civilizacija koje u završnici propadaju zato što su zaboravile da budu vesele.
Drugačije rečeno - Durodi postavlja dijagnozu nervozne civilizacije koja "tragičnu fusnotu istorije" (9/11) pogrešno interpretira kao udarac na temelje vlastitog postojanja.
