Izvor: Politika, 04.Nov.2014, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sprema se ofanziva protiv džihadista u Iraku
Dogodine bi trebalo da bude sprovedena akcija lomljenja kičme ekstremistima, ali plan već nailazi na nepredviđene prepreke
Iračka vojska potpomognuta avijacijom zemalja okupljenih u koaliciji protiv Islamske države (poznate i kao Idil) dogodine bi trebalo da povede dosad najveću ofanzivu protiv džihadista, saznaje „Njujork tajms”. Cilj pohoda, za koji će biti neophodna stručna i logistička podrška zapadnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saveznika, jeste da se slomi kičma Islamskoj državi i povrati suverenitet iračke vlade na severu i zapadu zemlje. Kao rok za završetak ofanzive pominje se kraj 2015.
Njujorški dnevnik navodi da će SAD na početku najverovatnije učestvovati u obuci svega devet iračkih brigada i tri slične jedinice kurdskih snaga „pešmerga”, što je ukupno oko 24.000 vojnika. Za pobedu nad džihadistima koji su dosad pokazali veliku spretnost i žilavost u borbama biće neophodno angažovanje makar još toliko savezničkih trupa. Licitira se angažmanom tri dodatne divizije od kojih bi svaka brojala između 8.000 i 12.000 vojnika.
Na položaju zaduženom za koordinaciju američkih trenera i savetnika po svoj prilici će se nalaziti general Pol Fank, koji će se raditi u centrali smeštenoj u Bagdadu.
Premda se o ovom planu već diskutuje kao o gotovoj stvari, mnoga pitanja su i dalje bez odgovora. Za sada nije jasno kako će Bela kuća razrešiti dilemu pod kojim okolnostima američkim stručnjacima treba dati zeleno svetlo da prate iračke vojnike na ratištu ili da naručuju vazdušne udare. „Njujork tajms” na osnovu insajderskih izvora ukazuje da će takve odluke verovatno biti neophodne.
Još jedna otežavajuća okolnost ovog plana i pre nego što je počela njegova realizacija je ograničenost broja američkih konsultanata na ukupno 1.600. Iako SAD ne planiraju da angažuju savetnike za iračke vojne jedinice ispod ranga brigade, čini se da će ovaj broj ipak biti nedovoljan. Pre samo nekoliko dana je objavljen podatak da američko ljudstvo u Iraku iznosi 1.414 osoba, dok ih je na savetničkim položajima raspoređeno oko 600.
Najveći izazov će, ipak, biti usklađivanje kampanje u Iraku sa pokušajima Amerike da obuči i ojača oslabljenu, umerenu opoziciju u Siriji. Još nije počelo sprovođenje plana Pentagona o obuci 5.000 sirijskih pobunjenika godišnje u Saudijskoj Arabiji i Turskoj, pa se javlja bojazan da će akcija u Iraku naterati borce Islamske države da pređu u Siriju, gde neće biti dovoljno obučene vojske da im se suprotstavi.
SAD će se u programu pružanja podrške iračkoj vojsci oslanjati na saveznike među kojima su prilično aktivne zemlje koje se u ranijim međunarodnim intervencijama nisu preterano isticale. Australija, Kanada i Norveška su spremne da pošalju nekoliko stotina specijalnih snaga u misije za obučavanje i savetovanje lokalnih snaga. Kanadska vojska je u nedelju prvi put bombardovala položaje Islamske države u Iraku, čemu su, kako saopštavaju njihovi zvaničnici, prethodili dvodnevni izviđački letovi.
Dok se planira ofanziva protiv Islamske države u Iraku, ni džihadisti ne sede skrštenih ruku, već uveliko razmenjuju signale koji ukazuju na prevazilaženje dosadašnjih neslaganja. Glavnog krivca za ovakav trend treba tražiti u vazdušnim udarima međunarodne koalicije koja je zaslepljena kratkoročnim efektima potpuno prenebregnula scenario o stvaranju jedinstvenog džihadističkog fronta koji se sada sve više ostvaruje.
Prvi nedvosmislen signal otopljava među ekstremistima je video-klip koji je pre nekoliko dana objavila Al Kaida i u kojem njen portparol govori o podršci Islamskoj državi i neophodnosti da džihadisti u Siriji i Iraku „zaborave na razlike i okončaju međusobna gloženja” kao i da se zajedno suprotstave „krstaškom pohodu”.
Analiziranjem njegovog rečnika, naročito je upadljivo da Al Kaidin portparol na nekoliko mesta govori o „braći” u redovima Islamske države. Ovakav pristup od početka uspona Islamske države nije bio uobičajena pojava u krugovima nekad najmoćnije terorističke organizacije. Različito shvatanje islama i metodi obračuna sa neistomišljenicima, što je često navođeno kao nepremostiva razlika između dva bloka ekstremista, sada izgleda potpuno nevažno.
Za takav razvoj situacije najodgovorniji su vazdušni udari na položaje džihadista koje je njihova propagandna mašinerija vešto spinovala u priču o krstaškom pohodu na islam.
Ako se zaista priželjkuje delotvoran obračun sa terorom Islamske države, koja pogađa i hrišćane i muslimane koje „kalifat” proceni kao nepodobne – na čelu koalicije koja mu se suprotstavlja ne bi trebalo da budu zapadne, većinski hrišćanske nacije.
Tako se pravi platforma za prizivanje duhova vremena u kojima su hrišćani kretali u rat protiv „nevernika”, što je priča na koju i te kako emotivno reaguje stanovništvo Bliskog istoka.
Taj argument iz ruku Islamske države mogao bi se izbiti jedino većim angažmanom islamskih zemalja u međunarodnoj koaliciji čija bi udarna igla i trebalo da postanu.
Dragan Vukotić
objavljeno: 04.11.2014.
