Izvor: Politika, 16.Dec.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snoudenu pomilovanje za pokajanje?
Visoki funkcioner NSA ”razmišlja” da predloži amnestiju u zamenu za dokumenta koja nisu predata medijima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Torba Edvarda Snoudena nije bez dna, ali se verovatno neće saznati koliko je ustvari velika, odnosno šta je sve on uspeo da iz sistema Nacionalne bezbednosne agencije prebaci na svoj kompjuter. Ovo je, kako piše ”Njujork tajms”, preliminarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaključak američkih obaveštajnih i drugih službi koje istražuju njegov slučaj.
Objašnjenje za ovu neizvesnost je u činjenici da stanica NSA na Havajima u kojoj je radio nije u to vreme još primenila sistem zaštite koji evidentira šta ko od zaposlenih radi u informatičkom sistemu. Ta mera je postala obavezna kao deo pojačane bezbednosti posle afere ”Vikiliks” iz 2010, kada je Bredli Mening, vojnik na dužnosti u Bagdadu, organizaciji za obelodanjivanje službenih tajni dostavio veliku arhivu poverljivih komunikacija Pentagona i diplomatskih depeša Stejt departmenta.
Jedan od preliminarnih zaključaka je i da je Snouden po svoj prilici savršeno upoznao sistem i njegova slaba mesta i to iskoristio. Navodi se naime da je neke od najstrožih obaveštajnih tajni SAD – o tome kako i koga špijunira širom sveta – kopirao ”metodično, tokom nekoliko meseci”.
Šta je sve izvukao iz NSA sistema ne može da se sazna zbog prirode digitalne krađe: sve što se ”ukrade” ostaje naime tamo gde jeste.
Ono što je međutim najintrigantnije u tekstu ”Njujork tajmsa”, to je izjava Rika Ledžeta, visokog funkcionera NSA (ne kaže se šta je tačno u njenoj hijerarhiji), koji je na čelu operativne grupe koja istražuje slučaj Snouden.
Ledžet naime sumnja da je Snouden rekao istinu kada je saopštio da je sve što je izneo prilikom svog bekstva, prvo u Hong Kong, a potom u Moksvu, gde je dobio jednogodišnji azil – predao medijima, pre svega britanskom ”Gardijanu” i ”Vašington postu” – i veruje da je ipak nešto zadržao.
U zamenu za ta dokumenta, koja su po svoj prilici najeksplozivnija, Rik Ledžet kaže kako ”razmatra” da predloži amnestiju Snoudena, inače zvanično optuženog za špijunažu i krađu državne imovine.
Ako bi se ovakav predlog i pojavio, o tome bi odluku najverovatnije, s obzirom na dimenzije štete nanete nacionalnim interesima, pa u krajnjem ishodu i nacionalnoj bezbednosti SAD, morao da donese predsednik Obama.
Snouden je inače izjavio da bi se vratio u Ameriku ako bude amnestiran.
Kako navodi ”Njujork tajms”, timovi koji istražuju ovu bezbednonu provalu bez presedana dosad su utrošili ogromnu energiju i vreme u nastojanju da rekonstruišu šta je sve Snouden mogao da iznese, ali se to sve više pokazuje kao ”nemoguća misija”, jer je nesumnjivo da je ovaj ”zviždač” ili ”nacionalni izdajnik” – zavisno iz koje perspektive se gleda na njeta – u ovaj poduhvat ušao veoma dobro pripremljen.
Pored toga što je imao široka lična bezbednosna ovlašćenja, jer mu je u opisu posla bilo premeštanje dokumenta iz jednog u druge delove sistema, koristio i šifre drugih zaposlenih, a sem toga ”hakovao” je i zaštitni zid (”fajrvol”) koji je poslednja odbrana od neovlašćenih ulazaka.
Zbog toga se deo krivice prebacuje i na samu NSA, koja zapošljava čak 35.000 ljudi, najviše među ukupno 16 američkih obaveštajnih službi, jer je kasnila sa uvođenjem novopropisanih mera zaštite u svoju havajsku podružnicu.
Jedan od preliminarnih nalaza je i da Snouden nije imao saučesnike.
Predsednička komisija koja se paralelno bavi slučajem Snouden predala je inače prošlog petka Beloj kući svoj izveštaj, koji sadrži i preporuke. Prema onome što je o tome objavljeno, predsednik Obama je odlučio da NSA ostane pod vojnom komandom, dakle da na njenom čelu i dalje bude oficir sa činom generala ili admirala. Šef NSA će će i dalje istovremeno biti i zapovednik Sajber komande Pentagona, što je inače kritikovano kao prevelika koncentracija ovlašćenja u rukama jednog čoveka.
M. Mišić
objavljeno: 16.12.2013.
