Izvor: Politika, 15.Maj.2014, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smenjena glavna urednica „Njujork tajmsa”
Džil Abramson bila je prva žena na čelu uglednog dnevnika, a sada na to mesto dolazi prvi Afroamerikanac
Glavna i odgovorna urednica „Njujork tajmsa” otpuštena je zbog „problema sa menadžmentom”. Odluku je doneo izdavač Artur Sulzberger, koji je Abramsonovu i postavio 2011, a njena neočekivana smena iznenadila je ne samo ostatak američkih medija već i redakciju „Tajmsa”.
Džil Abramson >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (60) bila je prva žena na čelu najuglednijih novina na svetu i njenom smenom su se bavili svi značajni američki listovi i sajtovi. Na njeno mesto došao je njen zamenik Din Bake (57), koji sada i sam ulazi u istoriju „Njujork tajmsa” kao prvi Afroamerikanac na poziciji glavnog urednika.
Ime Džil Abramson izbrisano je iz impresuma nekoliko minuta nakon što je Sulzberger saopštio zaposlenima vest o njenoj smeni. On je pomenuo nesuglasice između redakcije i uprave, ali nije ulazio u detalje. Ipak, mediji se opširno bave razlozima njene smene posle nepune tri godine na najvažnijem mestu u novinama.
„Hafington post” javlja da se zamerila menadžmentu kada je saznala da su muški urednici bili daleko više plaćeni od nje i kada je tražila platu koju je imao njen prethodnik Bil Keler. „Forbs“ konstatuje da „ni najmoćnije žene sveta nisu sigurne ako pokažu da znaju šta hoće”. Sam „Njujork tajms” piše da je Abramsonova bila uzor novinarkama i da je njena smena loša vest za žene u medijima. „Dejli bist” kaže da je o šefici „Njujork tajmsa” počelo da se govori kao o isuviše ambicioznoj osobi, što su pojedine kolege ironično prokomentarisale rečima da je zaista vrlo čudno da je urednica najprestižnijeg lista na svetu uporna i prodorna. Konačno, ranije je bilo reči o tome da se loše slagala sa svojim zamenikom, čije je teme smatrala „dosadnim”. Bake je dobitnik Pulicera i nekadašnji izuzetno popularni glavni urednik „Los Anđeles tajmsa” kog je menadžment otpustio jer se nije slagao sa grubim kresanjem redakcijskih troškova i otpuštanjima novinara.
Za vreme mandata Abramsonove „Njujork tajms” je zaradio osam „Pulicera”, mada je ove godine prividno podbacio – ostao je bez ijednog priznanja (izuzev za fotografiju). Bila je to kazna za neodlučno i neblagovremeno uključivanje u priču o špijuniranju Nacionalne bezbednosne agencije na osnovu materijala Edvarda Snoudena.
Ranije su curile informacije o tome da je uprava nije zadovoljna kako Džil Abramson rukovodi jačanjem digitalnog sadržaja novina, mada je uvela rampu na elektronske strane i obezbedila čak milion onlajn pretplatnika. List je nedavno objavio da je posle dužeg vremena zabeležio porast prihoda od prodaje i oglasa kao i da je zaradio 1,8 miliona dolara. Posle vesti o smeni glavne urednice, akcije lista pale su za 4,5 odsto.
Kriza u štampanim medijima navela je najuglednije svetske novine da preispitaju svoju uređivačku i poslovnu politiku, zbog čega je u mnogim redakcija u poslednje vreme dolazilo do velikih lomova. Direktorka „Monda” je podnela ostavku u sredu, i to samo nekoliko dana nakon što su isto učinili mnogi urednici tog lista, navodeći kao razlog sukob sa menadžmentom oko reorganizacije lista. Urednik „Liberasiona” u februaru je objavio da odlazi zbog sukoba sa novinarima. Redakcija je stupila u štrajk kada su joj deoničari i urednik saopštili da u okviru „Liberasiona” žele da otvore TV i radio-stanicu, restoran i bar.
J. Stevanović
objavljeno: 15.05.2014.
