Izvor: Politika, 19.Jul.2010, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandalozna „Toska” u Minhenu
Na najstarijem operskom festivalu u Evropi predstavljeno Pučinijevo delo koje je u Njujorku izazvalo ogorčenje zbog obnažene Marije Magdalene
Specijalno za Politiku
Minhen – Najstariji operski festival u Evropi, koji se održava u Minhenu u zavidnom kontinuitetu – od 1875. godine, jedinstvena je manifestacija: publici pruža kratak i sažet pregled godišnjeg repertoara i za tu priliku specijalno pripremljenu premijeru.
Ovogodišnji „Operski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << festival u Minhenu” imao je 28. juna svoju „festšpil”-premijeru u koprodukciji sa njujorškom Metropoliten operom, a u inscenaciji švajcarskog režisera Lika Bondija. On spada u najtalentovanije savremene pozorišne i operske režisere, angažovane na najpoznatijim međunarodnim pozornicama. Pre devet meseci, ova ista Bondijeva „Toska” izazvala je skandal u Njujorku. I publika i kritika je ovu „Tosku” na Menhetnu dočekala na nož.
„Njujork tajms” je grubo sasekao Bondijevu režiju. Američkom puritanizmu nije prijala scena u Pučinijevoj operi u kojoj mladi Kavaradosi slika Mariju Magdalenu sa jednom ogoljenom dojkom.
U Minhenu je ta slobodna scena u tmini, na kraju prvog čina, bila „an pasan” zapažena, nedovoljno istaknuta da bi se doživela kao provokativno prekoračenje granica umetnosti i lepog ukusa, odnosno potreba za noćnim skandalom.
U Njujorku se izjasnila čitava armada prominentnih kritičara na čijem je čelu bio Franko Zefireli, koji se ismevao „trećeklasnom” režiseru Bondiju. Zefirelijeva inscenacija „Toske” bila je na repertoaru ravno dvadeset i četiri godine i time prerasla u oveštali kanon. Minhenska publika je ovu inscenaciju dočekala bez purističkog prezira, a kritika ju je primila ne samo bez polemike, već mestimično i sa panegiricima.
U minhenskoj premijeri je dominirao tenor Jonas Kaufman u ulozi Kavaradosija. Njegova interpretacija odisala je suptilnom energijom i grandioznim volumenom. Kaufman je lane bio proglašen pevačem godine u Nemačkoj, što ga uvršćuje u plejadu slavnih solista. Minhenska publika ga je stojećim ovacijama više puta frenetično pozdravljala.
Drugu posebnost ovog festivala predstavljao je projekat o Africi, koja je zbog svetskog prvenstva u fudbalu bila u žiži svetske javnosti. Tako je inscenacija Kristofa Šlingenzifa, nazivana „Remdugu – vija intolerancija II”, izvedena u specijalnom „Paviljonu 21 mini-opera spejs”, konstruisanim za ovu priliku.
Na ovogodišnjem festivalu biće izvedeno oko 30 opera – među njima „Ljubavni napitak” sa Rolandom Vilasonom, možda najboljim tenorom današnjice, „Don Karlos”, „Medeja na Korintu” sa takođe meksičkim tenorom Ramonom Vargasom, čiji su nastupi frenetično pozdravljani, „Don Đovani”...
Solistički koncerti Agnes Baltse i Anje Harteros, da spomenemo najznačajnije, kao i više baletskih predstava i kamernih koncerata zaokružuju program ovih svečanosti, čiji se repertoar proteže od barokne preko romantičarske do avangardno-postmoderne muzike.
Zoran Andrić
objavljeno: 18/07/2010.
.jpg)
