Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sefardi dobijaju španske pasoše
Ambasada Španije u Beogradu uskoro počinje da prima zahteve španskih Jevreja koji žive u Srbiji
Španija širom otvara vrata za španske Jevreje, proterane pre više od pet vekova sa Iberijskog poluostrva. Ovih dana najavljeni zakon o dodeli državljanstva i španskog pasoša potomcima prognanih sefarda stupa na snagu, čime se zakasnelo ispravlja „najveća greška koju je Španija počinila u svojoj istoriji”, kako je to nedavno u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njujorku rekao Alberto Ruis Galjardon, španski ministar pravde.
Oko 200.000 Jevreja bilo je po naređenju kraljice Izabele i kralja Ferdinanda 1492. izbačeno iz Španije. Ovoj zajednici kojoj su pripadali neki od najuglednijih naučnika, filozofa i umetnika tog vremena bilo je dato četiri meseca da se spakuje i ode sa Iberijskog poluostrva.
Pred španskim konzulatima u Izraelu, Argentini, Panami, Brazilu, SAD i Turskoj već su se stvorili redovi. U ambasadi Španije u Beogradu „Politici” je rečeno da se sefardi iz Srbije kod njih takođe raspituju kako da dokažu svoje poreklo i šta će se od dokumenata tražiti kako bi se steklo špansko državljanstvo.
U bivšoj Jugoslaviji holokaust je preživelo oko 15.000 Jevreja, od kojih se jedan deo sefarda vratio u Beograd, a drugi u Sarajevo. Kada je počeo rat u BiH, organizovan je vazdušni most u Sarajevu, pomoću kojeg su za jedan dan evakuisani svi Jevreji koji su hteli da izađu iz zemlje. Najveći broj nastanio se u Izraelu, ali sada, sa novim zakonom u Španiji, sefardi će moći da se vrate u Španiju ili Portugaliju, tamo gde su pre pet vekova živeli njihovi preci.
Ministar Galjardon, koji je nedavno, na poziv jevrejskih udruženja, boravio u Njujorku, procenjuje da će špansko državljanstvo zatražiti oko 150.000 Jevreja rasutih po svetu.
Španski mediji prenose izjave zvaničnika iz vlade koji tvrde da će dokazivanje porekla biti jednostavno i da procedura sticanja državljanstva neće biti opterećena velikom papirologijom.
Podnosioci zahteva moći će svoje poreklo da dokažu prezimenom, iskaznicom iz neke od jevrejskih opština ili potvrdom iz sinagoge ukoliko su religiozni.
Dosad najveće interesovanje za sticanje španskog državljanstva na ovaj način vlada u Turskoj, Izraelu, Venecueli i Brazilu.
Širom Latinske Amerike, rabini i jevrejska udruženja već su dobili na hiljade zahteva građana koji traže da im se utvrdi poreklo. Jedan rabin iz Sao Paula kaže da je oko četvrtina zahteva neutemeljena i da su to građani koji bi hteli da steknu špansko državljanstvo i pasoš EU iako nemaju sefardske pretke. Proceduru utvrđivanja porekla komplikuje i podatak da su mnoge porodice pred pogromom promenile imena i prešle u hrišćanstvo. Rabin iz Sao Paula dodaje da jednostavno nije moguće u kratkom vremenu ispitati poreklo svih prijavljenih.
Španija već godinama, podsećaju tamošnji mediji, razmišlja kako da vrati državljanstvo potomcima sefarda koji su živeli na Iberijskom poluostrvu. Svi članovi španske kraljevske porodice više puta su o ovome javno govorili. Ambasadori Španije u zemljama Latinske Amerike obavestili su jevrejska udruženja o pripremi novog zakona još pre dve godine. Novina je i u tome što će sefardima biti dozvoljeno da zadrže svoje staro državljanstvo i što neće morati da se nastane u Španiji.
Ali ima i onih koji i u ovom potezu Madrida vide lukavu nameru da se u krizi domogne „uticajnih i imućnih jevrejskih porodica”. Londonski „Independent” tako zamera Špancima što nisu u isto vreme doneli zakon za povratak potomaka prognanih muslimana. Oni nisu poželjni ni u Španiji ni u Evropi, zaključuje autor Robert Fisk, koji optužuje Madrid za rasizam.
Izrael Palestincima ne dopušta da se vrate na svoja ognjišta, ali se zato Izraelcima pruža mogućnost da dobiju španski pasoš, dodaje ovaj komentator. On se ujedno pita zašto bi bilo ko došao da živi u Španiji kad ona trenutno ima 26 odsto nezaposlenih. Zaključuje da je interesovanje veliko samo zbog toga što španski pasoš omogućava posao i u ostalim zemljama EU.
Sefardske porodice u Srbiji i BiH
Neka od najpoznatijih sefardskih prezimena porodica iz Srbije, BiH i drugih krajeva bivše Jugoslavije su Alkalaj, Baruh, Danon, Davičo, Albahari, Demajo, Romano, Kabiljo, Pinto, Konforti, Julius...
Z. Šuvaković
objavljeno: 10.05.2014.
