Izvor: Politika, 23.Jan.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarene loptice na putu oko sveta
Od Njujorka do Hongkonga, u svim Gagosjanovim galerijama istovremeno su otvorene izložbe sa tačkastim slikama kontroverznog Demijana Hersta
Specijalno za Politiku
Rim – Briljantan i kontroverzan, Demijan Herst (Bristol, 1965) danas je megazvezda na polju savremene umetnosti: njegova dela, koja se na aukcijama prodaju po astronomskim cenama, prisutna su u najvećim hramovima umetnosti. Herstovi radovi su natopljeni nemirima i kontradikcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našeg vremena.
Kompozicije i instalacije, koje koriste predmete iz svakodnevnog života, stvaraju mikrokosmose izolovane ispod staklenih pokrova: životinje konzervirane u formalinu, anatomska poprsja, muve koje se roje oko krvavih strvina... Tema smrti, dekadencije, ambigvitet naučnog i medicinskog progresa, svet ljudi i životinja, dominantni su interesi umetnika.
U 11 Gagosjanovih galerija, istoga dana, 12. januara, sa sedištem u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu, Parizu, Ženevi, Atini, Rimu i Hongkongu, otvorena je multiizložba „The complete spot paintings 1986–2011” na kojoj je izloženo 300 Herstovih radova (od ukupno 1.500) iz jedinstvenog slikarskog ciklusa, ovog puta bez zastrašujućih morskih pasa i ljudskih lobanja optočenih dijamantima. Na repertoaru su radovi, pristigli iz oko 150 privatnih i javnih kolekcija: od prvog do poslednjeg, završenog ove godine, koji ima skoro 26.000 tačkica i gde nijedna boja nije ponovljena; od najmanjeg (samo jedan milimetar u prečniku) do najvećeg (nešto manje od jednog metra).
Imajući u vidu da je Herst omiljeni umetnik jednog od najmoćnijih kolekcionara savremene umetnosti u svetu Larija Gagosjana, Amerikanca jermenskog porekla, koga u artističkim krugovima, ne bez razloga, poslovično nazivaju „ajkula“, organizacija ovog globalnog umetničkog maratona pod njegovim patronatom previše ne iznenađuje.
Izložba je već dva puta organizovana u Londonu, da bi potom bila izbrisana. „Od prvog trenutka, imao sam ideju da započnem jednu beskonačnu seriju. U poslu dugom 25 godina osećam ideju moje smrti. Ranije ili kasnije prestaću da radim „spot paintings”, ali, za sada, rad se nastavlja”, rekao je umetnik.
Prilikom otvaranja izložbe u Gagosjanovoj rimskoj galeriji, direktorka Pepi Marketi je objasnila da je svaka galerija organizovala malu retrospektivu u nameri da ilustruje evoluciju serije od 1986. do 2011. Platna prekrivena obojenim kružićima dostižu aukcijske kvote u rasponu od stotinak hiljada dolara do nekoliko miliona. Vrednost zavisi od dimenzija i broja „spotova”, ali je nezavisna od činjenice da li ih je uradio ili ne Demijan Herst. Naime, posle pet svojeručnih radova, Herst je počeo da daje svoje projekte timu sposobnih i proverenih slikara, koji prilikom izrade moraju da poštuju određena pravila: obavezna je ručna izrada i zabranjeno je ponoviti istu boju na platnu. Cilj umetnika je da kod gledaoca stvori neku vrstu vrtoglavice, zato što oko ne uspeva da pronađe nijedan oslonac, nijedan orijentir”, naglasila je Pepi Marketi.
„Sada Herst planira dva rada koji će sadržavati jedan, odnosno dva miliona raznobojnih kružića. Biće potrebno pet ili šest godina da se realizuju”, dodala je. Ipak, ono što je inspirisalo Hersta za ovu dugovečnu seriju ostaje na hipotetičnom nivou: to je verovatno „snuker” – engleski bilijar, čiji je Herst strastveni ljubitelj, a možda se radi i o apstrakciji njegovih čuvenih vitrina punih pilula, koje umetnik smatra božanstvom našeg doba.
Umetnik je svoj planetarni šou začinio i zanimljivim konkursom: ko uspe da vidi sve izložbe u različitim sedištima, dobiće na poklon potpisano umetnikovo delo sa posvetom, koje možda vredi više od svih, eventualno plaćenih, avionskih karata.
Ova invazija šarenih loptica, koja je istovremeno zahvatila svetske metropole, predstavlja svojevrstan prolog za sledeću monumentalnu retrospektivnu izložbu koja će se u aprilu održati u londonskoj Tejt modern galeriji.
Napomenimo da su otvaranju ove interkontinentalne „simultanke“ prethodile (neizbežne) kritike i polemike u umetničkim krugovima. Najčešće primedbe su se odnosile na megalomansku Herstovu ideju da sve Gagosjanove galerije preplavi delima na istu temu, tako rizikujući da zapadne u repetitivnost i nepotrebnu bombastičnost.
Pojedinačne izložbe se zatvaraju u različito vreme: prvo na Beverli hilsu 10. februara, druge sa završavaju 18. februara, sa izuzetkom onih u Rimu i Atini (10. marta) kao i Ženevi gde izložba traje do 17. marta.
Snežana Simić
objavljeno: 24.01.2012.
