Izvor: Kurir, 06.Feb.2013, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarajevska Hagada ne ide u Njujork
Njujorški Metropolitan muzej zatražio je od BiH da bude domaćin vrednom spisu na nekoliko godina ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne počne da radi
SARAJEVO - Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine nije odobrila zahtev muzeja Metropoliten iz Njujorka da pozajmi jevrejski rukopis "Sarajevska Hagada" >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na nekoliko godina.
Predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci smatra da je veliki gubitak ako "Sarajevska Hagada" stoji zaključana i da je niko ne može videti.
"Umesto toga, moglo bi je videti milion posetilaca", rekao je Finci za Federalnu TV. Ta vredna knjiga je bila izlagana samo četiri dana u godini u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, koji je nakon 125 godina postojanja zatvoren zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Zatvaranjem Zemaljskog muzeja onemogućeno je njeno izlaganje javnosti.
Metropolitan muzej iz Njujorka zatražio je od Bosne i Hercegovine da bude domaćin "Sarajevskoj Hagadi" na određeno vreme, ili dok njen vlasnik, Zemaljski muzej u Sarajevu, opet ne počne da radi. "Sarajevska Hagada" je jevrejski rukopisni iluminirani kodeks iz Španije iz 14. veka. Smatra se jednom od najlepših knjiga ove vrste, a čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu u čijem posedu se nalazi od 1894. godine.
Ta izuzetna rukopisna knjiga ima 142 lista na pergamentu, a boje su još uvek postojane i nisu izgubile na svojoj svežini. U Sarajevo je Hagada došla iz Španije pošto su tadašnji kralj Ferdinand i karaljica Izabela, posle ujedinjenja Aragona i Kastilje, proterali Jevreje 1492. godine. U Bosnu je Hagadu doneo rabin čija je porodica rukopis čuvala nekoliko vekova.
Jedan od potomaka tog rabina, Josef Koen, prodao ju je Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Pokazalo se da sarajevska Hagada po vrednosti nadmašuje sve do tada poznate primerke. Ukrašena je minijaturnim slikama u boji koje do sada nigde više nisu pronađene, pa prema oceni međunarodnih stručnjaka predstavlja jedinstveni primerak u svetu neprocenjive vrednosti.
Za vreme Drugog svetskog rata, pri ulasku u Sarajevo, nacisti su na popisu vrednosti koje su želeli oduzeti imali i Hagadu. Tadašnji kustosi Zemaljskog muzeja rukopis su sakrili u jednu kuću izvan grada, ispod drvenog poda.
Nakon Drugog svetskog rata sarajevska Hagada čuvana je u čeličnoj kaseti Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Samo jednom godišnje pokazivana je javnosti. UN su krajem 1990-ih godina pokrenule inicijativu za njeno očuvanje.
Nemačka vlada platila je 20.000 dolara austrijskom ekspertu koji je radio na restauraciji Hagade, a UN su poklonile 50.000 dolara za opremu sef-sobe u kojoj će biti izložena Hagada. Uz ostale donacije, utrošeno je ukupno 120.000 dolara da bi sarajevska Hagada bila prvi put izložena u javnosti.
Hagadu je od tada u Zemaljskom muzeju BiH čuvalo pet ljudi, a nakon zatvaranja muzeja samo mali broj ljudi zna gde se Hagada sada nalazi.
