Izvor: B92, 02.Maj.2013, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa skice na košulji nastao grad...
Baku -- Na letu od Dubaia do Bakua, jednom od najbogatijih ljudi Azerbejdžana Ibrahimu Ibrahimovu ukazala se u martu 2010, vizija da izgradi grad.
Pošto nije imao papir, iscepao je tek kupljenju košulju i na poleđini hartije nacrtao ono što će postati "Hazarsko ostrvo" ekstravagantni arhipelag usred Kaspijskog jezera čija izgradnja košta više od godišnjeg bruto proizvoda mnogih zemalja, pa i njegove, piše Njujork Tajms.
Ovaj arhipelag koji će sačinjavati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 55 veštačkih ostrva sa hiljadama stambenih jedinica i najmanje osam velikih hotela, autodromom za Formulu 1 i jahting klubom, aerodromom i najvišom građevinom na planeti, Kulom Azerbejdžan, projektovao je po pomenutoj skici, Avesta koncern, kompanija kojom upravlja Ibrahimov (54).
Podaci iz ‘Aveste’ govore da će na Hazarskim ostrvima po završetku projekta biti 200 hiljada hotelskih soba, a potom će na ovaj arhipelag biti preseljeno 800 hiljada Azerbejdžanaca. Ovo “hazarsko snoviđenje” je teško 100 milijardi dolara.
"Izgradnja kule koštaće tri milijarde dolara", kaže Ibrahimov.
"Neki ljudi mi mogu prigovarati... ali baš me briga. Izgradiću je. Radim po sopstvenom unutrašnjem osećaju, iz stomaka, i zato ću je izgraditi”.
Ibrahimovplanira da živi na samom vrhu Kule Azerbejdžan. Vizija Hazarskih ostrva, napokon, nije toliko originalna koliko je, zapravo, simulacija “već viđene” vizije iz Dubaija.
Nekada, zemlja sa 9,2 miliona ljudi, odsečena od okeana, ne gradi ništa što bi ostatak sveta želeo - nemajući, uz sva arhitektonska čuda, nijedan međunarodno priznati univerzitet. On, međutim, poseduje naftu.
Azerbejdžan je 2006. započeo pumpanje sirove nafte na polju ispod Kaspijskog jezera, preko novog gasovoda Baku - Tbilisi - Čejhan. Svakog dana, uz pomoć BP i ostalih inostranih energetskih kompanija, milion barela nafte proteče Azerbejdžanom do turske luke na severoistoku Sredozemnog mora. To ovu zemlju čini legitimnom energetskom silom s velikim potencijalom u budućnosti.
Gas i nafta donose milijarde dolara i Azerbejdžanu, koji je između 2006. i 2008. bio najbrže rastuća svetska ekonomija sa prosečnim tempom od 28 odsto godišnje.
"Ovo je veoma mala zemlja sa veoma značajnim nekretninama", kaže Metju Briza, bivši američki ambasador u Azerbejdžanu.
"Nafta i gas su osnove na kojima Azerbejdžan sprovodi svoju realpolitiku."
Ibrahimov potiče iz jednog sela u azerbejdžanskoj autonomnoj Republici Nakčevan, uklještenog između Jermenije i Iranaiz kojeg je rodom i predsednik Azejberdžana. Opozicija tvrdi da Ibrahimov mnogo od onoga što poseduje duguje porodici Alijev. Kada sam ga pitao o tome Ibrahimov je samo slegao ramenima, rekavši da “Avesta nije samo korporacija već i filantropska organizacija, jer gradi cevovode i džamije za siromašne".
Tri godine od početka vizije, Hazarska ostrva danas broje 4 veštačka ostrva, 1 most i 13 zgrada za stanovanje. Aleje palmi se protežu dokle pogled dopire:
"Gospodin Ibrahimov voli palme", dobacuje desna ruka Ibrahimova, 23-godišnja Nigar Huseinli.
Tipičan ‘hazarski’ apartman od 100kvm prodaje po ceni od 300 hiljada dolara (230.000 evra). Ibrahimov očekuje geometrijski rast interesovanja nakon 2015, kada će biti završen Azerbejdžanski toranj.
Zapadni analitičari finansija i nekretnina su, razumljivo, skeptični. Pre svega, režim predsednika Ilhama Alijeva protivi se bilo kakvoj političkoj konkurenciji i reformama koje bi diverzifikovale azerbejdžansku ekonomiju. Ova bi zemlja diverzifikacijom podstakla svoj dugoročni ekonomski rast, tako neophodan za realizaciju ovakvog i sličnih mega - projekata.
Ibrahimov nije jedini graditelj u Bakuu. Tu je i rezidencijalni kompleks ‘Plamene kule’ sa tri ‘plamenolika’ tornja visoka gotovo 200 metara. Otvoren je prošlog aprila a koštao je 350 miliona dolara, u njemu je i hotel sa pet zvezdica a noću je obasjan spektakularnim crvenim LED osvetljenjem. Takođe i ‘Hajdar Alijev centar’ koji je dizajnirala Zaha Hadid, uključujući i muzej koji pomalo podseća na svemirski brod Enterprajz. ‘Beli Grad’ u Bakuu zauzimaće više od 500 hektara novih stanova i parkinga, a trebalo bi da bude opozit ‘Crnom gradu’ kojeg su pre jednog stoleća podigli naftni baroni, u vreme dok su gradili svoje rafinerije. Konačno, tu je i Kristalna dvorana, arena sa 23 hiljade sedišta i pogledom na Kaspijsko jezero.
Za razliku od Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su sve donedavno bili pustinja, arhitektura Bakua ima bogatu istoriju: zdanja, džamije, palate, šetališta i trgovi stari su više vekova (neke građevine potiču iz sedmog veka). Baku je graciozan i kosmopolitiski i svojevrni je amalgam Pariza i Istanbula, premda dosta prašnjavija verzija istih.
Jedan novi Azerbejdžan danas, međutim, ne gaji neke prevelike simpatije prema svojim drevnim vrednostima.
Gledajući na fasade bež nijansi, uske ulice, stare žene koje prodaju kajsije, orahe i piratske DVD, gospođa Huseinli kaže: "Sve ovo će uskoro nestati. A onda ćemo imati novi grad. Sviđa mi se i stari, naravno..Istorijski.... Ali ovo će nestati, a onda će ovo biti drugačija zemlja."
Pogledaj vesti o: Nju Jork
