Izvor: Kurir, 19.Dec.2011, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STEGNITE KAIŠEVE, OČEKUJE NAS GADNA GODINA!
Poznati ekonomista Nurijel Rubini, kog nazivaju i doktorom katastrofičarem, predviđa da će u 2012. Evropa doživeti recesiju, SAD slab rast, a Kina naglo usporavanje
NJUJORK -Stegnite kaiševe, očekuje nas trnovita godina, izjavio je poznati ekonomista Nurijel Rubini predviđajući da će tokom 2012. Evropa doživeti recesiju, SAD slab rast, a Kina i većina ekonomija u razvoju naglo usporavanje privredne ekspanzije.
On je uveren da će uskoro ceo svet biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << primoran da se "haotično" bori sa usporavanjem rasta, ili čak recesijom. Malo je reći da su izgledi globalne ekonomije u 2012. godini magloviti već su, zapravo, loši, piše u svom komentaru objavljenom u Projekt sindikat Rubini koji predaje ekonomiju na Njujorškom univerzitetu.
Rubini, osnivač firme "Rubini global ekonomiks", koga zbog mračnih i često ostvarivih prognoza zovu Doktor katastrofičar, očekuje da posle Kine dođe i do usporavanja privrednog rasta u svim drugim azijskim zemljama, dok će Latinska Amerika i region Bliskog istoka to doživeti zbog pada cena sirovina. Niže cene sirovina uticaće i na Rusiju, koja će zbog kreditne krize u zoni evra imati i slabije mogućnosit za privlačenje kapitala, kaže Rubini.
Isti razvoj događaja usporiće ekonomije centralne i istočne Evrope, koje su pretkrizni rast ostvarile zahvaljujući kreditnom bumu, ističe Rubini. On objašnjava da će nemiri na Bliskom istoku osnažiti ekonomske rizike u regionu, ali i u celom svetu i možda sprečiti pojeftinjenje nafte, što bi išlo na ruku Rusiji, ali bi za globalnu ekonomiju to bio dodatni faktor usporavanja.
Krajnje slabašan rast u SAD od 2010. godine zbog recesije u evrozoni dodatno će se usporiti. Amerika sem toga mora da smanjuje ogroman finansijski teret, jer usled nagomilanih dugova kompanija i domaćinstava SAD neće moći brzo da povećavaju nove kredite, što će praktično onemogućiti otvaranje novih radnih mesta.
Na rast u SAD negativno utiče nestabilan sektor nekretnina, stagnacija prihoda, rastuća nejednakost i osećaj političkog ćorsokaka, u kojem se zemlja nalazi zbog nesaglasnosti demokrata i republikanaca o načinu smanjenja budžetskog deficita.
Drugi talas krize već je, kako ističe Rubini, preplavio Veliku Britaniju, jer su program budžetske štednje i uticaj evrozone potkopali rast ostrvske ekonomije. Oporavak Japana posle krize 2008. godine se sveo na nulu, pošto slaba vlada nije bila u stanju da sprovede strukturne reforme, navodi američki ekonomista.
Za Rubinija je, međutim, najznačajnije to što su sve očiglednije manjkavosti kineskog modela rasta. Opadajuće cene nekretnina pokrenule su lančanu reakciju koja će negativno uticati na građevinski sektor, investicije i državne prihode. Građevinski bum u Kini je stopiran, a izvoz usporen zbog slabljenja tražnje u SAD i zoni evra.
I Kina i SAD i Evropa i Japan odlažu sprovođenje ozbiljnih ekonomskih, budžetskih i finansijskih reformi, neophodnih za obnavljanje stabilnog rasta, ukazuje Rubini. Investicije usporavaju rastuća globalna neizvesnost, delujući na krajnju tražnju, kao i višak nepotrebnih kapaciteta, izgrađenih zahvaljujući prekomernim ulaganjima u nekretnine i Kinu poslednjih godina.
Rubini upozorava da rastuća nejednakost još više podriva globalnu tražnju. Prihodi siromašnih slabo rastu, a upravo su oni skloni većoj potrošnji od bogatih domaćinstava, koja imaju prihode od kapitala. Nejednakost sem toga izaziva masovne proteste u celom svetu.
Pad troškova zahteva smanjenje domaće tražnje u zemljama koje previše troše i smanjenje trgovinskog suficita u zemaljama koje prekomerno štede. Prve moraju da snize kurs svojih valuta, a druge da povećaju kurs kako bi stimulisale domaću potrošnju. Rezultat takvog razvoja događaja su valutni sukobi koji, strahuje Rubini, mogu vrlo brzo da prerastu u prave trgovinske ratove.
Deficit i dugovi ograničavaju mogućnosti budžetske politike. Države koje bi morale da obezbede podršku finansijskim institucijama nemaju za to sredstava, a sama ideja je politički nepopularna. Dužnici će zato biti primorani na bolno i moguće haotično reprogramiranje dugova.
Rešavanje problema niske konkurentnosti i debalansa tekućih plaćanja zahtevaće od zaduženih država da koriguju valutni sistem, zbog čega će neke dugovima opterećene zemlje morati da napusti zonu evra, zaključuje u svojoj pesimistički obojenoj prognozi Rubini.
