Izvor: B92, 30.Dec.2012, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romantika na kredit

Nema više "ljubavi na prvi pogled", prethodno treba proveriti da li potencijalni životni saputnik redovno plaća račune, piše Politika.

Na prvom sastanku sve je išlo kako treba: dopadali su se jedno drugom, razgovor je obećavao da su se srele dve srodne duše.

Ona, Džesika Lešon (31), čak se uzdržavala da ne zamišlja prerano dijamantski prsten na svojoj ruci.

"Kakav je tvoj kreditni rejting”, upitao ju je potencijalni izabranik sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << druge strane stola.

Ovakvo neromantično pitanje, prema reportaži "Njujork tajmsa”, sve češće se već na prvom sastanku postavlja među onima koji traže romantičnu vezu, a s njom i stalnog životnog partnera.

Gospođica Lešon je, kako se moglo videti iz ove priče, napravila veliku grešku: iskreno je odgovorila. Da je u tom pogledu imala nekih problema, koje je u međuvremenu prevazišla. On joj je na to rekao da mu se ona po svemu čini idealnom devojkom za njega, ali da ne može da prihvati njenu – lošu kreditnu istoriju.

Kreditni rejting je nešto što je neizbežan pratilac svakog Amerikanca. Njega izračunava za to nekoliko ovlašćenih agencija, koje, po specijalnoj matematičkoj formuli za statističke analize, sve finansijske transakcije pojedinca – od plaćanja komunalnih računa, preko kazni za parking, a pogotovo (ne)redovnosti otplate kredita (uključujući tu i onaj studentski) –- pretvaraju u trocifrenu brojku. Najniži kreditni rejting je tako 300, a najviši 850. Međaš je rejting od 623: svi oni ispod su rangirani kao rizični, a oni iznad kao solidno kreditno sposobni.

Trošiti je patriotski

Ovu brojku banke koriste kad izdaju kreditne kartice i određuju limit na njima. A bez kreditne kartice se ovde ne može. U Americi biti neko ko se ne zadužuje nije vrlina, već pre nešto sumnjivo. Trošiti više nego što se zarađuje veoma je poželjno, pa na neki način i "patriotski”.

Potrošnja je dragoceni podmazivač džinovske mašine američke ekonomije, u kojoj učestvuje sa 70 odsto.

Oni koji tek ulaze u ovo potrošačko društvo, koji dakle nikad ništa nisu kupili na kredit, kreditnu karticu mogu da dobiju samo ako polože depozit. Onda samo toliko mogu da se zaduže, a otplata svake dospele rate se evidentira u pomenutim kreditnim biroima. Urednost donosi pluseve, a svako zakašnjenje je minus. Što se više kredita uzima i uredno otplaćuje – rejting raste. I obrnuto.

Oni sa boljim rejtingom dobiće posle nekoliko godina karticu i bez depozita, plaćaće manje kamate kad na kredit kupuju kuću ili stan, automobil ili neku drugu stvar veće ili manje vrednosti. Manji prohod koji je rezultat stimulisanja onih sa višim rejtingom, bankama će nadoknaditi oni sa nižim.

Poslednjih godina, kreditni rejting je postao bitan i prilikom zapošljavanja: poslodavci imaju načina da pribave tu karakteristiku kandidata. Može se dogoditi da zbog loše kreditne istorije ne može ni da se iznajmi ni stan.

Život finansijska transakcija, ljubav pitanje kredita?

A kako je, anketirajući uzorak od 50 mlađih (ispod 40 godina) Amerikanaca, utvrdio "„Njujork tajms”, to je sve češće i važna informacija za nastavak upravo započete romantične veze.

Još zanimljiviji od ispovesti onih kojima se na putu ka velikoj ljubavi isprečio loš kreditni rejting se čine komentari čitalaca na tekst "Njujork tajmsa”.

"Izlazak sa devojkom je postao isto tako romantičan kao i razgovor za posao. Kakav smo mi to depresivan svet stvorili?”, reakcija je jednog Džima iz Bostona.

Čitalac koji se potpisao samo kao „Džon Ju-Es-Ej” postavio je sledeću dijagnozu:

"Velika stvar u Americi je to što je privatna policija privatizovana. Naše agencije za kreditni rejting su ekvivalent Štazija, tajne policije bivše Istočne Nemačke. Oni imaju dosijee o svakome, milione informacija i svako ih se plaši”.

"Žao mi je, ali život nije finansijska transakcija, a ljubav nije pitanje kredita”, stav je čitaoca iz Njujorka.

Komentator iz čijeg potpisa se vidi da je iz Vašingtona, na ovaj problem gleda kroz ideološke naočare:

"Fiksacija na kreditne rejtinge postala je jedini način na koji vladajuća elita može da nas kontroliše. Ako bismo svi odjednom prestali da brinemo o svojoj kreditnoj istoriji, oni bi ostali bez svog štapa... Ako ste dete nekog iz 1 odsto najbogatijih, niko vas neće pitati da li uredno otplaćujete kredit, ali ako ste iz donjih 47 odsto – pazite se!”

Da li su međutim kreditne istorije pouzdani pokazatelj nečije finansijske (ne)odgovornosti? Ranije objavljene analize pokazuju da nisu baš uvek, jer se događaju greške kojih pojedinci (iako imaju pravo na tri besplatna izveštaja o svom rejtingu godišnje) nisu svesni, a čak i kad ih otkriju, gotovo je nemoguće ispraviti ih.

Nastavak na B92...