Izvor: Vesti-online.com, 15.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radujevac im lepši od Kalifornije

Koliko zavičaj i rodna gruda imaju magnetnu privlačnost najbolje dokazuje kad o njima govore ljudi koji su daleko od nje otišli. Posebno je dirljivo kad govore oni koji su kao deca pošli u beli svet, suviše mladi da na nejakim plećima ponesu torbu sećanja. Baš takav je i primer Slobodana Tabakovića iz sela Radujevac kod Negotina, koji je sa četiri godine sa majkom krenuo preko bare u Njujork.

Upoznali se na Negotnskom vašaru: Slavica i Slobodan Tabaković >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<  

Tamo, negde daleko, što njegova dečja glava nije shvatala, čekao ga je novi život u novom svetu, ali vrednije od toga očev zagrljaj.

Danas Slobodan Tabaković ima 48 godina, suprugu Slavicu i dvanaestogodišnju ćerku Alisan.

- Suprugu sam upoznao, verovali ili ne, na negotinskom vašaru. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ona je iz Jabukovca kraj Negotina. Živimo daleko od rodnog kraja, ali smo verovatno jedna od retkih porodica iz ovog kraja koja redovno dolazi kući, često čak redovnije i od onih koji žive i rade u Evropi - kaže Slobodan.

On živi u Kaliforniji u prelepom San Dijegu. Iz Njujorka su pošli jer su u novom gradu i ljudi bolji, vazduh čistiji i klima mnogo bolja Radio je kao biznis administrator, menadžer. I njega kao i milione drugih nije mimoišla svetska kriza. Ostao je bez posla.

 

Kuće u korovu

Priča Slobodan, a ponekad mu glas zadrhti kad govori o svom selu. Kaže - sve je lepo. Selo je prelepo, uređeno, ali ga boli što na ulicama ima sve manje ljudi, a sve više kuća u korovu.

Iako nove, u njih vlasnici ne dolaze, odlaze na neka druga mesta, na neka daleka mora, da vide neke druge ljude, zaboravljaju familiju. Do pre nekoliko godina brujali su traktori, sada je tišina. Možeš, kaže, da spavaš do podneva, nema nikakve buke da te probudi.

- Teško je. Prošla je godina na birou. Sreća je da supruga radi i imamo prihode od tri stana koje izdajemo. Nikom nije lako, ali ipak čovek mora da pronađe ravnotežu i svoj mir. Ne vredi se predati - kaže bez gorčine Tabaković.

Ipak, ni u novoj situaciji nisu odustali od dolaska u Srbiju u rodni kraj. Majka Dušica i otac Vidosav leti su u Radujevcu, zimi odlaze u Kaliforniju, tako im je jeftinije i lepše. Uz sve to, tamo im je i mlađi sin Edvard, koji je tamo rođen i koji takođe u San Dijegu.

- Ako me pitate zašto često dolazimo u Srbiju, odgovor je želja i saznanje da je moj pradeda pre 150 godina udario temelje porodičnoj kući u Radujevcu. Lako je biti Srbin u Srbiji, u smislu da ono što imaš i što ti je na dohvat nekako ne ceniš. Ne u negativnom smislu, ali ponekad više ceniš ono što nemaš ili što ti je daleko. U San Dijegu imamo dve naše crkve. Odlazimo u crkvu Svetog Đorđa, a opet ova naša seoska, koliko god skromna bila, najlepša je na svetu.

Nastavak na Vesti-online.com...