Izvor: Politika, 05.Dec.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinov poraz ili vešta kalkulacija
Deo zapadnih medija u otkazivanju „Južnog toka” vidi slabost ruskog predsednika, dok drugi ocenjuju da su ekonomski razlozi uvijeni u politička objašnjenja
Vest o obustavljanju projekta „Južni tok” je posle prvobitnog iznenađenja zamenio trijumfalizam u delu zapadnih medija. Za „Njujork tajms” je ovo „redak diplomatski poraz Putina”, koji je neuspeh izgradnje gasovoda „prikazao kao gubitak za Evropu, okrivivši za to beskompromisnost Brisela”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
List navodi da je, za razliku od „Južnog toka”, Rusija najviše poena uknjižila 2011. puštanjem linije gasovoda „Severnog toka” ka Nemačkoj. Ocenjuju da je, međutim, Putin sada u situaciji da se povlači: „Takva je odluka naših evropskih prijatelja. Konačno, oni su kupci i to je njihov izbor.”
Još kritičniji je „Fajnenšel tajms”, koji u nekoliko tekstova ističe da je stopiranje „Južnog toka” u stvari Putinov međunarodni poraz. List ocenjuje da je ruski predsednik „izgubio kredibilitet otkazivanjem ’faraonskog’ projekta”.
„Ovo je velika sramota za Putina. ’Južni tok’ je bio njegov projekat, za koji se zalagao”, ocenjuje za „Fajnenšel tajms” Džonatan Stern, ekspert za gas u Institutu za energetske studije na Oksfordu.
List ukazuje i na razočaranje zemalja istočne Evrope vešću koja je stigla iz Ankare. „Putinovo otkazivanje ’Južnog toka’ dočekano je sa nevericom u nekim partnerskim zemljama, poput Srbije, koje su računale na ekonomski podsticaj od projekta.”
Slično je i sa delom medija na nemačkom govornom području, pa je tako nemački „Frankfurter algemajne cajtung” odluku o obustavi izgradnje gasovoda nazvao „ličnim Putinovim porazom”.
Drugi, poput „Zidojče cajtunga”, komentarišu da je priča s „Južnim tokom” samo još jedna vešta Putinova kalkulacija. „Za Rusiju je realizacija ’Južnog toka’ bila ključno pitanje samo dok je postojala mogućnost da Zapad izgradi ’Nabuko’. Kada je EU od toga odustala, geopolitički značaj ’Južnog toka’ izgubio je na značaju. Uz to, trebalo bi imati u vidu da je EU upravo dala kredit od 150 miliona evra Ukrajini da sprovede neophodne popravke na ukrajinskom gasovodu. Dakle, jasno je da će Evropa sledećih godina držati Ukrajinu na uzici i od Kijeva zahtevati da nađe zajednički jezik sa Moskvom – da bi kroz njene cevi gas nesmetano tekao u Evropu. Putinova geostrateška kalkulacija je, dakle, potpuno ostvarena.”
Italijanska „Republika” takođe navodi da je odluka Rusije odraz ekonomske računice povezane sa previranjem na globalnom tržištu energenata, to jest „energetskim zemljotresom”, kako ga list naziva.
„Poslednji potres je odneo ’Južni tok’. Veliki gasovod, drag Vladimiru Putinu, kojem su se protivile SAD, a podržala ga Berluskonijeva vlada – neće biti izgrađen”, piše „Republika”.
Tanjug prenosi izjave kritičara ruske politike koji tvrde da gasovodi, zajedno sa nuklearnom energijom, predstavljaju „duge prste Kremlja” i otvaraju put za politički i ekonomski uticaj Moskve.
„To je možda blef koji treba da primora vlade Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije da se ujedine u ubrzanju projekta i ubede Evropsku komisiju u njegov značaj”, navodi za Bi-Bi-Si stručnjak za energetiku Centra za studije demokratije u Sofiji Martin Vladimirov.
Postoji i drugo objašnjenje, da je Južni tok jednostavno preveliki teret za „Gasprom” u vreme teške finansijske situacije u Rusiji, dodaje Vladimirov.
Da je projekat izgradnje ovog gasovoda zaista mrtav, može se zaključiti i iz izjave Putinovog portparola Dmitrija Peskova moskovskom dnevniku „Komersant”. On, naime, objašnjava da posle objavljivanja o obustavljanju projekta „Južni tok” slede procedure kako bi međudržavni sporazumi o izgradnji tog gasovoda prestali da važe.
„Realizovaće se procedure o prestanku važenja sporazuma”, rekao je Peskov za ovaj list, koji navodi da Rusiji sada predstoji „dug proces poništavanja sporazuma o ’Južnom toku’ i rešavanja mogućih finansijskih trebovanja”. S tačke gledišta Rusije, dodaje list, reč je o „višoj sili”, pošto je Bugarska, koja je govorila o velikoj zainteresovanosti za projekat, neočekivano izmenila stav i nije dozvolila izgradnju gasovoda.
Pravnici koje je anketirao „Komersant” navode da se kazne za izlazak ili poništavanje međuvladinih sporazuma ne predviđaju, a da se procedura reguliše samim dokumentom.
U Ukrajini je vest o otkazivanju projekta dočekana s olakšanjem.
„Projekat je otkazan iz ekonomskih razloga zavijenih u političko objašnjenje”, smatra Andrij Tijurin iz ukrajinske kompanije „Energoatom”. „Zašto potrošiti toliko novca na alternativni put za isti gas? U vreme pada cena nafte, zašto toliko ulagati u projekat koji Evropi nije neophodan?”
D. Vukotić - M. Kazimirović
objavljeno: 05.12.2014.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
.jpg)
