Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ptica carić i nemanikuće
Umesto nekadašnjeg visoko politizovanog siromaštva dobili smo ohlađeni, birokratsko racionalizovani koncept socijalne isključenosti
Čim jutarnji mrazevi najave oštru zimu urbani trogloditi svih zemalja, beskućnici Njujorka, Londona, Moskve ili Beograda ujedinjuju se u usiljenom maršu na gradske „pećine” (gtroglodytes) poput šahtova, tunela, podzemnih železnica, napuštenih podruma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zime su svuda iste: na minus trideset pucaju kosti. Dole pod zemljom, u tunelima, lagumima, podrumima, mnogo je toplije, ali nije loše ni na autobuskim i železničkim stanicama, u kafanama koje rade non-stop, tržnim centrima, praznim skladištima, prolazima i arkadama, kontejnerima. Među beskućnicima ima i izbeglica koji su zavičajno trogloditstvo zamenili beogradskim.
Beskućnici u gradu i „nemanikuće” na selu bore se da prežive još jednu zimu, najčešće kao individualni „slučajevi”, ostavljeni i zaboravljeni. Pred zimu se uskomeša centralna i lokalna vlast, javno mnjenje živne, a na Svetog Savu, usred zime kad mu vreme nije, istraživačko novinarstvo, opterećeno predrasudama i stereotipima, ponovo grmi o siromašnoj, nevidljivoj Srbiji.
Aktivisti slabašnog nevladinog sektora i osiromašeni javni sektor nespremni dočekuju zimu. Svi se žale na manjak porcija u javnim kuhinjama i kreveta u javnim skloništima. Političari s nevericom gledaju na kolege iz EU kojima je uspelo da „ukinu” stari koncept modernog siromaštva. Siromaštvo je odavno izgubilo značenje saosećanja i milosrđa (misericordiae), a sada se može dogoditi da se izgubi i osećaj gneva prema onima „koje nije briga”, koji zaboravljaju da dom i dostojanstven život nisu privilegija.
Ukidanjem starog koncepta siromaštva nije eliminisano siromaštvo – samo je staro vino presuto u nove boce. Birokrate EU su siromaštvo preimenovale u vrednosno neutralni koncept socijalne isključenosti (social exclusion). Siromaštvo se više ne tumači kao beg od rada, a na prosjake, skitnice i nezaposlene se više ne gleda kao na antidruštvene elemente i begunce od rada. Rođena je ideja, istina kao skrivena samouteha, o objektivno-istorijskom kraju siromaštva.
Umesto nekadašnjeg visoko politizovanog siromaštva, koje je pozivalo na pobunu i revoluciju, dobili smo ohlađeni, birokratsko racionalizovani koncept socijalne isključenosti. Siromašni su postali osobe koje se nisu snašle u brzim ekonomskim i tehnološkim promenama i kojima treba – kroz programe socijalne uključenosti (social inclusion) – pomoći da se vrate poslu. Ukoliko pravilno slede program, oni mogu ponovo uzimati kredite i biti bogati. Funkcionalan u vreme rasta i razvoja, ovaj koncept zakazuje u uslovima recesije, tranzicije i ratom devastirane privrede. U takvim uslovima siromašni se regrutuju na drugačiji način.
U Srbiji – unazađenom društvu – na delu je eksplandirano siromaštvo: nekada uspešni stručnjaci i majstori, vredni i poštovani domaćini, izloženi visokom pritisku u vrelom loncu društvenih, tehnoloških i ekonomskih promena – iako su i dalje zadržali sve dotadašnje kvalitete i odlike – naprosto nisu izdržali i, kako sami kažu, „pukli” su, eksplandirali, raskokali se i prešli u tabor socijalno isključenih. Kao što se od eksplandiranog pirinča ne može skuvati sutlijaš, tako se ni od eksplandiranog mašinbravara, zavarivača, ekonomiste, mašinskog inženjera, agronoma ili veterinara ne može dobiti osoba kompetentna za nova radna mesta. Svaki peti beskućnik iz Beograda, a verovatno i svaki „nemanikuća” sa sela, regrutovan je preko kompanija za eksplandirano siromaštvo.
Nekada ugledni delatnici(!), a sadašnji beskućnici i „nemanikuće”, podsećaju na pticu carić. Vredno radeći, carić pravi i po nekoliko gnezda, prepuštajući ženki da odabere jedno u koje će sneti jaja i odgajati mlade, a ostala prepušta drugim pticama da u njima borave tokom hladnih zimskih meseci. Carić je na latinskom „troglodytes troglodytes”, u prevodu – ptice koja se „kriju u pećinama”.
Eksplandirani beskućnici i „nemanikuće” liče na pticu carić: nisu uspeli da se u vreme tranzicije prebace u toplije krajeve, a neko drugi mirno spava u istim onim stanovima koje su oni vredno gradili.
Priča o drugim siromašnim, onim koji pate od dugotrajne nezaposlenosti, neadekvatne obučenosti, raspada porodice, teške invalidnosti, života u sredini s visokom stopom kriminaliteta, lošeg zdravlja, loših stambenih uslova, imala bi isti početak ali drugačiji kraj.
*Sociolog, profesor univerziteta
Mile Nenadić
objavljeno: 31.10.2012
Pogledaj vesti o: London, Moskva
.jpg)
