Izvor: Vostok.rs, 18.Sep.2011, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Preventivna diplomatija“ generalnog sekretara OUN
18.09.2011. -
66. zasedanje Generalne skupštine OUN, koje je započelo u Njujorku 13. septembra, u mnogom ima bitan značaj sa gledišta dalje sudbine navedene organizacije. Njen dnevni red je sastavljen tako, da se učesnicima omogući da prodiskutuju sva glavna pitanja savremenog međunarodnog života – od situacije u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku do međunarodno-pravnih aspekata problema samoproglašenih država. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Pretpostavlja se da će se najžešće diskusije voditi u vezi priznavanjapalestinske države, pri čemu i pobornici i protivnici takvog koraka imaju nameru da se pozovu na već učinjene presedane – između ostalih – i na Kosovo.Lider Palestinske nacionalne administracije Mahmud Abas je blagovremeno odbio da to pitanje postavi na dnevni red Saveta bezbednosti, jer nije želeo da nacrt rezolucije bude doveden u pitanje američkim vetom. Međutim, to pitanje će biti pokrenuto na Generalnoj skupštini OUN, oko 20. septembra, drugog dana opštepolitičke diskusije, na kojoj će učestvovati šefovi država i vlada. Pri tom odgovarajući nacrt dokumenta Mahmud Abas planira da preda lično generalnom sekretaru OUN Ban Ki Munu.
Prema informacijama kojima raspolažemo biće govora o izboru jedne od dve mogućnosti, koje su trenutno prihvatljive za Palestince – podršci delegata Generalne skupštine da „Palestinska država, sa prestonicom u Istočnom Jerusalimu, dobije punopravno članstvo u OUN" ili da se prizna za „državu – nečlanicu" (non-memberstate).Takav status bi bio istovetan statusu koji je do 2002. godine, do svog stupanja u punopravno članstvo, imala Švajcarska. On bi Palestini dozvolio da podnese zahtev za stupanje u ceo niz međunarodnih organizacija, kao i da potpiše Rimski Statut Međunarodnog krivičnog suda.
Moguća podela glasova pri glasanju o nacrtu palestinske rezolucije može da bude sledeća. Većina članica Evropskog saveza će se, najverovatnije, izjasniti za podršku rezoluciji, osim onih država (konkretno – Holandije i Češke) koje su unapred izrazile podršku Izraelu, koji će potpuno sigurno da odbije inicijativu palestinske strane. Palestince će, verovatno, da podrže arapske i većina muslimanskih zemalja. Sve u svemu to im dozvoljava da računaju na 120 – 130 glasova, od ukupno 193. Međutim, mnogo će da zavisi od SAD, a Amerikanci za sada ne žure da pokažu svoje karte. Prošle godine je predsednik Obama izrazio nadu da Palestinska država „može da bude primljena u OUN" čim se svetski lideri sastanu na sadašnju Generalnu skupštinu. Međutim, docnije su predstavnici Stejt departmenta objasnili da su Obamine reči predstavljale samo izražavanje „nade", i ni u kom slučaju nisu značile „poziv da se glasa" o članstvu Palestine za OUN.(1)
Od pozicije SAD u navedenom slučaju zavisi podela snaga pri glasanju ne samo u Generalnoj skupštini, već i u Savetu bezbednosti OUN. Prema Statutu UN stupanje ove ili one države u OUN „će se obezbediti odlukom Generalne skupštine (minimalno: dve trećine glasova, a to je 129 – P.I.), u skladu sa preporukom Saveta bezbednosti".(2)Ukoliko SAD ne budu koristile pravo veta – palestinski zahtev bi prošao Savet bezbednosti OUN. Za sada je to, međutim, samo priča.
Tako da već sada može da se pretpostavi da će doći do raskola u jedinstvenom lageru koji predstavljaju SAD, Zapadna Evropa, Organizacije Islamske konferencije i Lige arapskih država, koji je do sada u vezi sa balkanskim pitanjem, Libijom i ostalim međunarodnim poslovima istupao kao jedinstven front. Navedeni raskol obećava ozbiljna geopolitička kretanja i stvaranje šireg prostora za kombinacije koje obuhvataju ne samo „Veliki Bliski Istok", već i postsovjetski prostor.
Uoči otvaranja zasedanja, generalni sekretar OUN Ban Ki Mun je održao u Savetu bezbednosti uvodno izlaganje, posvećeno jednom od najbolnijih problema savremenog sveta – izlaganje posvećeno međunarodnom mirotvorstvu i sprečavanju konflikata. Podsetivši, da „preventivna diplomatija dugi niz decenija predstavlja čvrst oslonac Ujedinjenih Nacija" on je saopštio da navedena diplomatija u mnogim regionima sveta „danas daje konkretne rezultate uz relativno umerene troškove, pomažući da se spasu životi i da se zaštite dostignuća razvoja". Kao potvrdu za svoje reči generalni sekretar OUN je za primere naveo niz afričkih konflikata – konkretno – u Keniji, Gvineji i oko Demokratske Republike Kongo. „Raspolažući sve većim iskustvom, čvršćim partnerstvom i sve kvalitetnijim instrumentima, ja sam siguran da je svetsko društvo u stanju da i dalje učvršćuje sposobnost međunarodne zajednice za preventivnu diplomatiju u interesu mira, bezbednosti i razvoja" – Ban Ki Mun je optimistički zaključio. A kao međunarodno-pravna baza za navedene napore, po njegovim rečima, treba da posluže odluke Svetskog samita 2005. godine, kada su „države-članice izrazile svoju rešenost da naprave „kulturu sprečavanja"(cultureofprevention), i da u tu svrhu učvršćuju sposobnosti Ujedinjenih Nacija i preduzimaju „efikasne zajedničke mere radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru".(3)
Međutim, analiza dnevnog reda sadašnjeg zasedanja Generalne skupštine OUN dozvoljava da se govori ne toliko o uspesima, koliko o problemima u vezi sa regulisanjem međunarodnih konflikata, koji se sve više množe, među kojima ima i onih najopasnijih, regionalnih. Među onim pitanjima o kojima će se razgovarati ima i vrlo teških pitanja, kakvo je ukupna situacija na Bliskom Istoku i na prostoru bivšeg SSSR-a, kao i palestinski i kiparski problem. Kao posebna tačka postoji pitanje „sprečavanje oružanih konflikata".
Osim toga, u okviru opšte-političke diskusije rukovodioci niza država i vlada imaju nameru da direktno postave balkansku problematiku – konkretno – razvoj situacije u vezi sa Kosovom, koja se poslednjih nedelja pretvara u novi oružani konflikt vrlo velikih srazmera. Upravo u tom pitanju međunarodna zajednica, pre svega, trebalo bi da upotrebi sve one instrumente iz arsenala „preventivne diplomatije", o kojima govori Ban Ki Mun, a koji nisu korišćeni poslednjih godina. Jer OUN još od 1990. god. pokušavaju da gase balkanske konflikte, ali nije stvarana baza za dugoročnu stabilizaciju, a međunarodno pravo je korišćeno vrlo izbirljivo. Osim toga, poslednjih godina se vrlo široko tumači i koristi mehanizam takozvanih „humanitarnih intervencija", koje se protiv zemalja i vlada, neugodnih arhitektama „novog svetskog poretka" pretvaraju u ratne operacije ogromnih srazmera.
Pa i Ujedinjene Nacije su se danas faktički same uklonile od regulisanja najbitnijih regionalnih problema, tako što su te funkcije predale NATO-u, Evropskom savezu i drugim organizacijama. U SAD i zapadnoevropskim prestonicama, pre svih u Parizu i Londonu, postoji vrlo jasan program političkog „preformatiranja" velikih teritorija Balkana, Severne Afrike, Bliskog i Srednjeg Istoka, koji odgovara samo njima. OUN se ograničava opštim diskusijama, čak i ne pokušavajući da situaciju vrati u međunarodno-pravno polje.
Šta više, upravo je Ban Ki Mun, kako se saznaje iz tajnih dokumenata koja su postala dostupna javnosti, bio taj koji je lično zagovarao nezavisnost Kosova. Prema informaciji vodećih kosovskih novina na albanskom jeziku „Koha ditore", koje se pozivaju na tajna dokumenta Vikiliksa, još 2007. godine, u periodu razgovora delegacija Beograda i Prištine, pod zaštitom međunarodne posredničke „trojke" koju su sačinjavali Rusija, SAD i Evropski savez, kod generalnog sekretara OUN je održan nezvanični „jutarnji razgovor tet-a-tet" sa tadašnjim stalnim predstavnikom SAD pri OUN Zalmajem Halilzadom. Kako ovaj svedoči – Ban Ki Mun mu je rekao da on lično, „podržava cilj da Kosovo postane država", ali se pribojava „konfrontacije sa Rusijom""(4)
Predsedavajući na sadašnjoj Generalnoj skupštini OUN, predstavnik Katara, Nasir Abdulaziz al-Naser na pres-konferenciji o rezultatima prvog dana rada zasedanja podvukao je da osnovna tema diskusija treba da bude problem „posredovanja". „To je vrlo aktuelno pitanje", - izjavio je i dodao „Svet živi u vrlo teškom vremenu. Diplomatija je postala neophodna. To je vrlo važno."(5)Međutim, ovih poslednjih godina NATO, EU i ostale međunarodne institucije uz potpuni blagoslov OUN rade upravo suprotno principima posredovanja i uopšte suprotno zahtevima diplomatije koja traga za kompromisnim političkim rešenjima u konfliktnim zonama i isto takvim situacijama. I ako je generalni sekretar OUN lično – direktno kršeći rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244 iz 1999. godine – dao podršku samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, i čak to proglasio za svoj „cilj" – ne treba se čuditi što su se Ujedinjene Nacije našle u zapećku međunarodnih poslova. Čak i danas toliko diskutovani palestinski problem, najverovatnije se neće rešavati u sali za glasanje delegata Generalne skupštine OUN. I ne pominjući libijski, sirijski, iranski i ostale probleme, gde su diplomatija i posredovanje odavno prestale da postoje u duhu OUN.
Primedbe:
(1) REUTERS 1537 070911 GMT
(2) http://www.un.org/en/documents/charter/chapter2.shtml
(3) Preventive diplomacy: Delivering results. Report of the Secretary-General. Doc. UN S/2011/552
(4) Koha Ditore, 06.09.2011
(5)http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=39537&Cr=general+assembly&Cr1=
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы
.jpg)
