Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstava o Tesli u Njujorku
Nisam najsrećnija što na uplatnici za struju u Americi piše Edison, kaže rediteljka Sanja Beštić
Nikola Tesla je večita tema i inspiracija Njujorka. Amerikanci se njegovim delom bave na jedan način, a ja bih želela da pokažem nešto potpuno drugačije. Ono što oni mentalitetom ne mogu da registruju i shvate! Iako je Tesla bio introvertni genije, koji je po mnogima ostao neshvaćen, želim da stanem na njegovu stranu kad je odnos sa Edisonom u pitanju. Nisam najsrećnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što na uplatnici za struju u Americi piše Edison. Postoji struja koja zastupa Edisona i brani ga, kao i struja koja jako veliča Teslu. Obe su američke... kaže rediteljka Sanja Beštić, koja narednih dana u srcu pozorišnog distrikta na Tajms skveru u Njujorku počinje probe predstave „Tesla” posvećene životu i radu Nikole Tesle.
Premijera je najavljena za 16. maj. Autor teksta je engleska autorka Šeri Graubert, koja živi i radi u Njujorku. Scenograf je Džon Gonsales, a kostim potpisuje Aleksandra Stojić Zurovac.
– Baviću se u velikoj meri takozvanim tračevima i šuškanjima kao i teorijama zavere. Pre svega me je interesovao Teslin emigrantski momenat u Americi. Zašto baš Njujork, koji danas potroši struje za dan koliko i cela Srbija za isti taj dan? Šta ga je podstaklo da baš u Njujorku proživi deo života i koliko ga je Njujork inspirisao za sve inovacije koje su nastale, kaže naša sagovornica i dodaje:
– Tesla je uglađeni gospodin koji nosi dobro skrojeno odelo, ali se i ne bavi mnogo svojim izgledom. Pokušavam da pobijem tu činjenicu. Želim da ga napravim malo modernijim, jer ako mozak kao njegov registruje šest puta više nego kod običnog čoveka, onda sam sigurna da taj mozak ima i osećaj za estetiku. Mislim da je baš zato njegov izgled sofisticiranog džentlmena, sa rukavicama i cilindrom, kao i vrlo lepim štapom ostao njegov zaštitni znak.
Na pitanje kojom pozorišnom estetikom će pokušati da oživi Teslu, Sanja Beštić kaže da će poznatog naučnika tumačiti mladi britanski glumac Džejms Tejlor koji zbunjujuće podseća na Teslu.
– Poseduje mističnost i harizmu koju vidim u Teslinim očima. Tejlor je nedavno posetio Beograd i bavio se jako mnogo istraživanjem na temu naučnikovog života. Teslu doživljavam kao skromnog gospodina kojem novac nikada i nikako nije bio važan, samim tim je ceo koncept zasnovan na odnosu njega kao inovativnog genija i čovečuljka Edisona koji je samo sposobni menadžer, a nikako specijalan na način na koji je Tesla to bio. Biti veliki obično se ogleda u skromnosti. Po svemu što sam pročitala o Tesli i posle raznih mišljenja koja su data o Tesli, pokušavam samo da otkrijem šta je još karakteristično za ovog suvog genija, a javnosti nije toliko poznato. Svakako, mnogo se bavimo i momentom ljubavi u Teslinom životu. To je jako važno: kako je prva ljubav uticala na ceo njegov život, ili možda kako je zabranjena ljubav inspirisala gospodina Teslu, kaže Sanja Beštić.
Predstava se bavi poslednjom godinom njegovog života i komunikacijom sa golubovima. Golubovi ga vraćaju u prošlost. Oni postaju najbitniji ljudi iz njegovog života i u tom snoviđenju se odvijaju scene: sve što nije rekao, a želeo je. Sve što nije video, a desilo se u njegovom životu.
„Taj segment mi je bio jako važan jer je neverovatno da su svi veliki ljudi umrli sami. On je bio od onih skromnih i nenametljivih ljudi koji nisu napravili veliki novac na osnovu svoje inteligencije. Verovao je u ideju, dozvoljavao drugima, poput Rendgena da potpišu njegove radove jer je pre svega radio za čovečanstvo. Taj čovek, veliki Nikola Tesla, disao je za nauku i nije želo da gubi vreme na ovozemaljske stvari. Na prozoru mog Tesle nisu samo golubovi, već i magla. Njegov kraj je u snoviđenju gde golubovi postaju ljudi, ljudi koji su mu obeležili život”, objašnjava rediteljka i dodaje:
– Saosećam sa njim na više nivoa. Jedan od njih je potreba da u novom svetu proširi vidike i zakorači još nekoliko koraka bez bojazni da li je provalija ispred. Nisam, sigurno, ni približno genijalna kao on, ali zasigurno znam šta znači pričati sa golubovima. Često se u Njujorku, jednom od najmnogoljudnijih gradova na svetu, osećam usamljeno. To je paradoks tog grada i te energije. Mogu da pretpostavim kako je bilo njemu. U naletu velike emigracije, u momentu kada se Njujork gradio i gradio, kada su mnogi pokušavali, on je uspeo mnogo toga. Posthumno, on je najveći među najvećima. Zato Tesla svetli u mom pozorišnom mraku.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 12.03.2013.
