Izvor: B92, 31.Maj.2012, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postoji li globalni ideal lepote?
Ono što će žene smatrati lepim često određuju modne elite Zapada u Milanu ili Njujorku. Međutim, na pitanje šta je lepo u raznim krajevima sveta dobićete različite odgovore.
"Stvarno mi je dosta ove tiranije u modi. Zbog toga sad živim u Berlinu. Berlin je puno slobodniji", tvrdi špansko-kolumbijski modni dizajner Rikardo Ramos.
U modnim metropolama kao što su Pariz, Njujork ili Milano >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razmišljaju drugačije, kaže Ramos. Prema njegovim rečima, tamo se i dalje traže ženski modeli klasične, dosadne lepote: devojke visoke metar i osamdeset, mlade, s kukovima čiji obim ne sme prelaziti 90 centimetara. I to najradije plavuše.
Ramos ipak, u zavisnosti od modne revije i kolekcije koju prikazuje, povremeno angažuje čak i osamdesetogodišnjakinje. Važno je da modeli izgledaju ekstravagantno i da se ne ponavljaju.
Standardi među modelima se izjednačavaju
Slika o tome kako trebaju izgledati modeli danas je prilično globalizovana. Švedska modna marka H&M igra na kartu međunarodno poznatih imena kao što je Kejt Mos. Mnoge druge modne kompanije isto tako organizuju potpuno identične modne kampanje s istim licima i telima po celom svetu.
"Ideali lepote sigurno se razlikuju od nacije do nacije", kaže glavna urednica Voga za Nemačku Kristiane Arp. Ali u načelu vrede svuda "isti standardi i načini rada".
U skladu sa time se i novopokrenuta Vogova inicijativa za bolje zdravlje ravna po pravilima međunarodne modne industrije.
Protiv izgladnelih modela
Inicijativa za bolje zdravlje obuhvata šest tačaka. One doduše nisu baš konkretne, ali mogu na međunarodnom nivou prodrmati modni svet, a za sad su ih prihvatile urednice izdanja Voga iz mnogih zemalja.
"Zamolićemo dizajnere da razmotre još jednom nerealistično male veličine u kojima izrađuju probne primerke svojih novih odevnih predmeta, kojim se značajno ograničava broj žena koje tu modu mogu da nose i koji ide u prilog angažovanja izuzetno mršavih modela", navodi se na primer u tački broj 5.
Andrea Matias smatra ovu inicijativu "vrlo razumnom". Ovaj nekadašnji model već više od 20 godina u Berlinu vodi agenciju za modele VIVA.
Njoj ništa drugo ne preostaje nego da se prilagođava međunarodnom tržištu: "Trendovi se na žalost uistnu stvaraju u Parizu, Milanu i Londonu. Mi se prilagođavamo i nadamo da ćemo imati nekog ko odgovara opisu."
Međutim, činjenicu da modeli moraju da izgledaju sve mršavije, vlasnica agencije ocenjuje histerijom. Anoreksija se najčešće razvija već u detinjstvu ili pubertetu i nema ništa zajedničko s poslom modela, kaže ona.
Ponovo prirodniji izgled
Ženski časopis Brižit žalio se da je modelima koji su izgledali izglednelo stalno morao da "popunjava" obline pomoću Fotošopa.
"Stalno smo morali da im dodajemo grudi ili bokove", objašnjava glavni urednik Andreas Lebert. Zbog toga, od januara 2010. stranice ovog lista krase učiteljice, studentkinje ili prodavačice. Time je Brižit napravila malu revoluciju. "Želeli smo više prirodnosti, umesto beživotnih lica i tela", objašnjava Lebert novi moto svog lista.
Inicijativa revije Brižit, koja se zalaže za "normalne" žene, ostala je jedina tog tipa u svetu.
Tako nešto moguće je samo u Nemačkoj, tvrdi Rikardo Ramos. On objašnjava da će se i u propagandnoj industriji u Nemačkoj pre tražiti žena s kojom prosečna domaćica može da se poistvoeti, nego neki model iz snova.
Drugi kraj sveta, drugi ideal lepote
U Latinskoj Americi se ženski modeli često postavljaju na nedostižan tron. Ako je ikako moguće, žena koja reklamira šampon za kosu i koja će se pojavljivati na TV-ekranima u dnevnim sobama mora biti plavokosa i svetle puti.
"Međutim, prosečni tip žene u Latinskoj Americi je tamnokos i tamnoput", upozorava Rikardo Ramos.
U Africi i Latinskoj Americi žene s oblinama su traženije nego u drugim delovima sveta, priča dalje Ramos: "U Africi se traži da žena pokazuje svoju ženstvenost. Jer od žene se očekuje da ukazuje na svoju ulogu majke. Njeno telo mora zračiti i mora pokazivati da ona može na svet doneti i potom podići decu."
U Latinskoj su Americi ovi zahtevi za oblinama jedno vreme imali čak fatalne posledice.
"Sve je više 15-godišnjakinja tražilo načine i puteve kako da dođu do operacije kojom bi povećale grudi, što ih je u međuvremenu koštalo života", priča Ramos.
Nerealni uzori
U Aziji se pre svega cene modeli s besprekornom kožom. Sunčane pege i slične nepravilnosti, koje u Evropi i Sevenoj Americi za neke dizajnere predstavljaju znak dodatne seksipilnosti, u Aziji su nepoželjne.
Ramos je nekoliko meseci živeo i u Indiji: "U indijskoj reklamnoj industriji i na modnom tržištu najradije angažuju domaće modele. Orijentalni tip žene besprekornog tena." Međutim, ni njih ne ostavljaju da budu skroz prirodne: "Veliki deo indijskih modela i glumica posvetljuje svoju kožu." To je trend koji se može primetiti i u Africi. A hemikalije koje se pri tome koriste često ostavljaju negativne posledice po zdravlje.
Svejedno radilo se o svetloj koži, dugim nogama ili savršenim merama tela - sve te različite ideale povezuje jedna stvar. Prosečna žena u svakom od tih kulturnih krugova sa samim idealom lepote ima malo toga zajedničkog.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
Pogledaj vesti o: Pariz
