Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podele na Ist Riveru
Kao što događaji u Ukrajini podsećaju na vremena hladnog rata tako i grupa od 58 zemalja liči na neki novi pokret nesvrstanih
Albanija i Slovenija svrstane su u bivše sovjetske republike u prvobitnoj verziji teksta „Njujork tajmsa” povodom glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o teritorijalnom integritetu Ukrajinse. „Nekoliko bivših socijalističkih republika”, ispravljeno je ubrzo potom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „među kojima su Estonija, Albanija i Slovenija glasalo je za ukrajinsku rezoluciju.”
Ovoga puta mediji u SAD posvetili su znatan prostor glasanju u Generalnoj skupštini UN, ističući u naslovima da je Rusija izolovana, iako rezolucije izglasane u ovom telu nemaju obavezujuću snagu. Među 193 članice UN, rezoluciju je podržalo 100 zemalja, 11 je bilo protiv a 58 uzdržanih, dok dvadesetak zemalja uopšte nije glasalo.
Reklo bi se, međutim, da su nesvrstani ponovo na svetskoj sceni kao u vreme starog hladnog rata. Među 58 uzdržanih su Indija i sve ostale zemlje BRIKS-a, kao i Kina, koje se prostiru većoj teritoriji.
Srbija i BiH su bile među zemljama čiji predstavnici čak nisu bili ni prisutni na zasedanju. Mnogi su u govorima ili van sale istakli da njihove zemlje ne žele da se mešaju u „unutrašnje stvari drugih zemalja”. Pojedine diplomate iz zemalja „uzdržanih” poverili su se po hodnicima zgrade na Ist Riveru da njihove zemlje neće da pruže podršku nijednoj od dve sile. Ali nisu želeli da im se objavi ime i prezime.
Među zemljama bivšeg SSSR-a, gde gotovo svaka država ima poneki region koji traži autonomiju, ima i protivnika i pobornika krimskog referenduma – otcepljenja od Ukrajine i pripajanja Rusiji. Baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija, uz Moldaviju i Gruziju, osudile su postupak Rusije, dok su Jermenija i Belorusija među jedanaest članica UN koje su podržale Rusiju i izričito bile protiv ukrajinske rezolucije.
Najbrojnije među zemljama koje su glasale „protiv” su sa latinoameričkog kontinenta. Čak četiri od jedanaest zemalja – Kuba, Bolivija, Nikaragva i Venecuela – čvrsto jezgro Čavesovog puta u socijalizam, izjasnile su se u prilog Rusiji, a još više protiv Amerike čije mešanje u njihove unutrašnje stvari doživljavaju kao stalnu agresiju. Dok su SAD bile zaokupljene Bliskim i Dalekim istokom, Latinska Amerika je sa Rusijom proteklih godina izgradila tesne prijateljske veze.
Sa druge strane, Rusija se nadovezuje na hladnoratovsko prijateljstvo SSSR-a sa latinoameričkim zemljama i sve više prodire u zadnje američko dvorište. Izvoz oružja u Venecuelu vredan više milijardi dolara, razgovori o otvaranju luka u Kubi i Nikaragvi za ruske ratne brodove mogli bi da zaliče na obnavljanje jednog novog, mnogo opasnijeg hladnog rata – onog koji se približio granicama supersile i koji liči na kubansku raketnu krizu pre pedeset i dve godine.
Ali dok latinoameričke zemlje strahuju od američke vojne intervencije, pojedine bivše sovjetske republike zaziru od ruskih ambicija. U Moldaviji je na snazi zabrana održavanja referenduma o pitanjima od nacionalnog značaja, a predsednik Nikolaje Timofti upozorio je Rusiju da bi ponuda Pridnjestrovlju da sledi primer Krima bila „kontraproduktivna, bez pozitivnog uticaja na Moldaviju i Rusiju”. Azerbejdžan se pak našao između mogućnosti da sledi primer Rusije i da vojno zauzme Nagorno-Karabah, teritoriju kojom upravljaju Jermeni, i straha od ruske intervencije, kako ocenjuju analitičari, a prenosi Tanjug.
Zabrinutost bivših sovjetskih republika dodatno je podstakao američki senator DŽon Mekejn, nekadašnji republikanski protivkandidat Obami na predsedničkim izborima 2008, koji „predviđa” da su sledeće žrtve Rusije, posle Krima, Moldavija i Letonija.
Što se drugog kraja sveta tiče, Argentina se ovog puta najviše držala principa. Iako joj je Vladimir Putin zahvalio što ga je podržala kada je govorio o dvostrukim licemernim standardima Zapada, predsednica Argentine Kristina Kiršner naložila je predstavnicima u UN da se uzdrže od glasanja. Argentina ne podržava održavanje referenduma radi otcepljenja ili nezavisnosti, a posebno je ogorčena zbog toga što se jedan takav referendum održao prošle godine na Malvinima, kako se u Latinskoj Americi nazivaju Folklandska ostrva, na koja Argentina polaže pravo. Referendum je za Britaniju bio potvrda da su stanovnici tamošnjih ostrva definitivno Britanci. Istovremeno, Argentina, kao i većina drugih latinoameričkih zemalja, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Jedna od retkih koja ga je priznala je Kostarika. Ona je, međutim, ne samo glasala za ukrajinsku rezoluciju već se njen predstavnik za govornicom UN pozivao na principe u međunarodnom pravu kao na jedino oružje malih zemalja protiv velikih sila. Pa zašto je onda Kostarika zaturila to principijelno oružje kada je priznala nezavisnost Kosova?
Zorana Šuvaković
objavljeno: 29.03.2014
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
