Izvor: B92, 08.Jun.2018, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opera i država menjaju poslovni model
Predivno veče u Njujorku.
Metropolitan opera sija punim sjajem i radujemo se da večeras možemo da gledamo i slušamo operu Nabuko, posebno zato što Željko Lučić, srpski bariton, peva naslovnu ulogu.
Predivna scenografija i koreografija. U Sali ima 3,800 sedišta i sva su ispunjena. Pred nama je mali ekran na kome možemo da izaberemo jedan od četiri jezika i da pratimo tekst i bolje razumemo sadržaj opere. Inovacija koja dolazi iz Metropolitana i primenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se u Bečkoj i drugim operama u svetu. Bez obzira na predivnu i veliku salu i mnoge donacije Metropolitan ne može da pokrije sve svoje troškove i da održi takav nivo predstava. Kako povećati prihod ako ste ograničeni sa 3,800 sedišta i 3,800 karata koje možete da prodate za jednu predstavu
. Zato su pre nekoliko godina krenuli u digitalnu transformaciju i pored sistema za prodaju i praćenje ulaznica i dodatnih programa koji pomažu u upravljanju operom koji su ponudili drugim kućama pronašli su način da ipak imaju više gledalaca i slušalaca nego 3,800. Naime postavili su kamere i počeli da prenose predstave kroz lanac bioskopa u celom svetu. U Beogradu je moguće u Cineplexx bioskopima gledati direktan prenos iz Njujorka za vrlo povoljnu cenu ulaznice. Tako su dramatično povećali broj ulaznica i povećali prihod a samim tim demokratizovali i povećavaju popularnost opere. Sledeći korak je bio opera na zahtev, gde svaki korisnik može iz svoje kuće, preko interneta, da gleda i sluša operu kada njemu odgovora, opet uz pristupačnu pretplatu ili pojedinačnu cenu.
Otvoreni su potpuno novi segmenti klijenata, kroz nove kanale i promoviše se opera u celom svetu, a Metropolitan opera pokušava da, koristeći digitalnu ekonomiju, poveća svoje prihode.
Estonija ima sličan problem. Imaju oko 1,300,000 stanovnika i kao relativno mala zamlja ima ograničene mogućnosti rasta. Deo njihove digitalne transformacije je uvođenje e-uprave i do danas su digitalizovali i automatizovali oko 3,000 procesa. Od identifikacije i prijavljivanja građana, promene adrese, prijave i plaćanja poreza pa do osnivanja firmi i obavljanja svih administrativnih procesa u vezi sa firmom. Na osnovu digitalne sertifikacije preko 20% građana Estonije glasa preko interneta kroz e-glasanje sistem.
Time su smanjili troškove a povećali brzinu svih upravnih procesa i omogućili novi tip digitalnog građanstva koji se naziva e-rezident. Bilo koja osoba iz celog sveta može da se prijavi i da postane digitalni rezident Estonije. Time stiče pravo da osnuje i prijavi kompaniju u Estoniji i bez boravka u ovoj zemlji da digitalno vodi kompaniju i da radi ravnopravno sa svim kompanijama koje su registrovane u Evropskoj zajednici. Ima pravo da konkuriše za sve fondove i privilegije kao i ostale kompanije iz Evropske unije. Do sada se prijavilo 17,000 ljudi iz celog sveta i osnovalo preko 1,000 novih kompanija. Plan je da do 2025 godine ima do 10 miliona e-rezidenata i veliki broj kompanija koje će oni da osnuju. Dok god se ne plaćaju dividende iz kompanije u Estoniji nema ni korporativnog poreza, a i ako se isplaćuje povoljan je u odnosu na druge zemlje u Evropskoj zajednici.
Drugi eksperiment, koju su pokrenuli još 2013 godine, je da se javni prevoz u glavnom gradu Talinu obavlja besplatno za sve građane Talina. Tvrde da su efekti pozitivni i od 1og jula uvode i da sav tranzitni saobraćaj na teritoriji cele Estonije bude besplatan za građane Estonije. To je inovacija i novi način razmišljanja i svi će pratiti kakve rezultate će dati ova inicijativa. Da li povezano ili nezavisno, tek i Pariz razmišlja o uvođenju iste povlastice.
Možda štampanje karata, mesečnih i godišnjih povlastica i razni sistemi za kontrolu troše više nego što donose. Treba razmisliti.
(Branislav Vujović)
Pogledaj vesti o: Nju Jork
